"Њујорк тајмс": Политичка криза у Србији изазов за нову администрацију у Вашингтону

 Студентски протестни покрет у Србији окупио је више од 100.000 људи на великим мирним демонстрацијама у Београду, пише Њујорк тајмс.

Студентски протестни покрет у Србији окупио је, према писању Њујорк тајмса, више од 100.000 људи на великој мирној уличној демонстрацији у суботу у главном граду, Београду, пркосећи упозорењима снажно оспораваног лидера земље да вишемесечни немири измичу контроли и прелазе у насиље.

Суботњи протест, највећи израз незадовољства у Србији у последњих неколико деценија, претходио је талас упозорења председника Александра Вучића и његове моћне медијске мреже да демонстранти планирају насилне нападе како би изазвали „грађански рат“ и преузели власт, подсећа овај амерички лист.

Опозициони политичари су, како се додаје, додатно појачали осећај забринутости тврдећи да су добили информације из унутрашњих кругова безбедносних служби Србије о тајним плановима за хапшење Вучићевих политичких противника.

Међутим, протест, који је започео испред зграде Скупштине Србије и убрзо преплавио центар града, протекао је без већих инцидената, истиће Нујорк тајмс.

Присталице председника Вучића су се, како се додаје, окупиле у парку близу парламента и гађале студенте каменицама. Ипак, страховања да ће власти ангажовати ратне ветеране и фудбалске хулигане повезане с организованим криминалом да туку демонстранте – као што се дешавало у прошлости – нису се обистинила.

Београдска полиција саопштила је да је на протесту учествовало 107.000 људи, док су студенти Факултета драмских уметности у Београду, који су помогли у организацији скупа, проценили број окупљених на 800.000.

Говорећи касно увече на конференцији за новинаре, Вучић је описао протест као „велики скуп с огромном негативном енергијом према властима“. Рекао је да је повређено 56 људи, али нико озбиљно, и похвалио своје безбедносне службе за, како је навео, спречавање планираног насиља.

Његова влада, додао је, „разумела је поруку“ демонстраната и „мораће да се мења“. Међутим, није прецизирао какве би промене могле уследити, само је поручио да „грађани не желе обојене револуције“, користећи термин који је Кремљ сковао за народне устанке у бившим совјетским републикама попут Украјине.

Свестан судбине бившег проруског председника Украјине Виктора Јануковича, који је 2014. изгубио власт након што је брутално угушио протесте, Вучић за сада избегава насилно обрачунавање са студентима, иако су забележени појединачни напади његових присталица.

Упитан о великом протесту који се такође у суботу одржао у суседној Мађарској против премијера Виктора Орбана, Вучић је рекао да оба протеста имају „исти потпис“, алудирајући на своје тврдње да Запад оркестрира кампању немира како би срушио популистичке лидере у региону.

Протести у Србији, који су се проширили широм земље и захватили градове који су раније снажно подржавали Вучића, почели су у новембру након што је 15 људи погинуло услед урушавања бетонског надстрешнице на реновираној железничкој станици. Студенти и опозициони политичари – који су прошле недеље драматично протестовали у парламенту палећи бакље и димне бомбе – оптужују за ову трагедију лоше извођење радова од стране фирми повезаних с корумпираним званичницима, подсећа Њујорк тајмс.

Вучићеви противници у парламенту захтевају прелазну владу

Док су студенти фокусирани на конкретне захтеве у вези с катастрофом, укључујући кривично гоњење одговорних и смену министара који су надзирали реновацију, Вучићеви политички противници у парламенту захтевају формирање „прелазне владе“ која би надгледала нове изборе.

Претходни избори, одржани под надзором владајуће Српске напредне странке, били су обележени изборним преварама и доминацијом државних медија, који су у великој мери онемогућавали опозицији да пренесе своју поруку бирачима. Вучић је изјавио да је спреман да распише изборе, али искључује могућност „прелазне владе“ у којој би учествовала опозиција.

Како протести добијају на замаху и привлаче подршку далеко изван студентских кампуса, који су месецима блокирани, све чешће се усмеравају директно против Вучића. Многи демонстранти сада захтевају његову оставку, па чак и затворску казну.

Током протеста, окупљени су одржали 15 минута тишине у знак сећања на жртве несреће на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године.

„Ухапсите Вучића“, скандирали су демонстранти у суботу. „Готов је“, писало је на неким транспарентима.

Политичка криза у Србији изазов за нову администрацију у Вашингтону

Политичка криза у Србији представља изазов за нову администрацију Сједињених Америчких Држава.

Током мандата председника Џозефа Бајдена, САД су настојале да привуку Вучића и одвоје га од традиционално блиских веза Србије с Русијом, али су биле критиковане од стране опозиције због превише благог односа према српском лидеру.

Администрација Доналда Трампа не показује знакове дистанцирања од Вучића. У уторак се Вучић састао с председниковим сином, Доналдом Трампом млађим, који је ненајављено посетио Београд. Охрабрен Трамповим укидањем агенције УСАИД, која је финансирала групе које су документовале изборне преваре и друге злоупотребе у Србији, Вучић је прошлог месеца послао полицију да изврши рацију у канцеларијама невладиних организација у Београду, које оптужује за подстицање незадовољства.

(Н1)