„Нова економија“: Пројекат реконструкције Железничке станице - ЦИП ипак планирао додавање стакла, челика и цементних плоча на надстрешницу. Архитекта Слободан Малдини: ЦИП потписао да је објекат био квалитетан пре реконструкције

Портал Нова економија дошао је до пројекта реконструкције и адаптације Железничке станице у Новом Саду у ком ЦИП тврди се на станици "не уочавају оштећења која би утицала на стабилност објекта" и да су сви планирани радови - безбедни. Пројектом је за надстрешницу изнад главног улаза предвиђено да се „санира и делимично затвара – постојећи отвори каљеним ламинираним стаклом у инокс потконструкцији са горње стране“, док се са доње стране, како стоји у документу - пуни делови надстрешнице облажу цементним плочама. У документу се наводи да пројектанти нису имали цео оригинални пројекат из 1964. што укључује и део где се налазила надстрешница чији је пад 1. новембра убио 14 људи, а тешко повредио троје.

Приказ постојећег стања објекта дат је кроз снимање објекта на лицу места, а утврђено је да је станица „у добром стању и да се визуелним посматрањем не уочавају оштећења која би утицала на стабилност објекта“.

Архитекта Слободан Малдини, који је за Нову економију анализирао ЦИП-ов пројекат, каже да то практићно потврђује да је објекат био у реду пре реконструкције.

“Он је пре реконструкције био квалитетан, то су они потписали. Они су примили исправан ‘ауто’, а кад су га испоручили, он се распао”, рекао је Малдини за Нову економију.

Према његовим речима, одговорни се „не могу вадити“ на малу вероватноћу да се радило о грешци коју није било могуће приметити.

„Скривена мана може да се покаже после 10 година… ово се десило у кратком временском периоду. Не могу они да се ваде на неку скривену ману”, каже Малдини.

Из документа се такође види да архивски примерак изворног пројекта из 1964. године за цео објекат није пронађен.

Пројектанту су, уз другу документацију, били доступни само делови архивског пројекта за крило Д. Надстрешница изнад главног улаза била је део крила Б.

Архитекта Малдини каже да се са таквим примерима срео и лично.

„Ти пројекти се чувају у архиву, њима је део архиве у Петроварадину, а део у градској кући Новог Сада, знам из својих случајева – нађем пројекат и неко је исчупао стране, некоме је за нешто требало. То је сасвим могуће, али су морали да инсистирају да се то нађе јер постоји траг, неки писмени запис. Не могу да се ваде на недостатак валидне документације“, казао је он.

Непосредно након несреће у Новом Саду, када је у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 14 људи, директор Института ЦИП тврдио је да надстрешница није била предмет реконструкције.

Саобраћајни институт ЦИП није одговорио на питања Нове економије, као ни на позиве за коментар.

Цео пројекат погледајте овде:

За надстрешницу предвиђене цементне плоче и стакло

У прегледу предвиђених радова на станици, наведено је да је „објекат у грађевинском смислу у добром стању“, али да се „због нове организације простора и услед вишегодишњег неодржавања уочавају оштећења на фасади, крову и у ентеријеру“.

Пројектом је за надстрешницу предвиђено да се „санира и делимично затвара – постојећи отвори каљеним ламинираним стаклом у инокс потконструкцији са горње стране“.

Са доње стране, пуни делови надстрешнице облажу се цементним плочама, види се из документа.

У пројекту Института ЦИП се напомиње да „предвиђени радови не угрожавају стабилност постојећег објекта, као ни аутентичан изглед објекта“.

Претходно је, након несреће, инжењер геологије Зоран Ђајић иступио у јавност са тврдњама да је управо та додатна конструкција „повећала тежину надстрешнице бар за трећину“.

Ђајић, који је био надзорник за камен на пројекту реконструкције, раније је рекао да је пао део надстрешнице који је био под тим додатним оптерећењем.

Подсетимо, након несреће у којој је погинуло 14 људи, председник Србије Александар Вучић рекао је да је прегледао целу документацију у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду и да то што је „био неко премазивао, није никакав терет„.

Конзорцијум кинеских фирми ЦРИЦ-ЦЦЦЦ, који су главни извођачи пројекта, тврдио је да надстрешница није ни била предмет реконструкције.

На Железничкој станици био је ангажован низ фирми, укључујући подизвођача Стартинг д.о.о, о чему је Нова економија писала.

Документација била и на ревизионој комисији

Техничка документација за пројекат прошла је и ревизиону комисију, која је прихватила ову документацију као потпуну.

У извештају ревизионе комисије наводи се да је инвеститор дужан да поступи по мерама известилаца стручне контроле, а које кажу да дозвољену вредност деформације фасадне ригле – врсте носача – треба ускладити са усвојеним типом алуминијумске подконструкције фасаде.

„То је та иста ригла која носи надстрешницу и ту су рекли да је треба ускладити са типом алуминијумске подконструкције фасаде. Сад је та фасадна ригла деформисана јер је надстрешница пала, она се пореметила“, рекао је Малдини.

Према његовим речима, потребно је извршити реконструкцију тог серклажа јер он није више статички довољан, односно треба проверити да ли је он статички носив.

„Имали смо надстрешницу са спољашње стране која је у утицају сила била прорачуната, али је она сада пала и нема је. Међутим, не знамо када су прорачунавали и радили галерију у унутрашности, да ли је узет у обзир утицај спољашње надстрешнице и да је она клацкалица, односно противтег. Оног тренутка када је један противтег нестао, питање је како ће да реагује други, а притом је веза поремећена јер када је то пало од силине та ригла, односно хоризонтални серклаж се померио и то је већ забрињавајуће. Потребно је то испратити и видети колико се померио, и заменити“, упозорава Малдини.

(Нова економија, Н1)