Nova.rs: Parlamentarni izbori u Nemačkoj - glasanja koje će oblikovati budućnost najveće evropske ekonomije, ali i EU

 Parlamentarni izbori u Nemačkoj koji se održavaju danas označiće kraj 16-godišnjeg mandata kancelarke Angele Merkel To je verovatno najotvorenija trka u poslednjih nekoliko decenija. Vodeća pozicija na anketama manjala se između tri glavne partije: Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Zelenih i Socijaldemokretske partije (SPD).

„U poređenju sa prethodnih glasanjem 2013. i 2017. godine, postoji mnogo veća šansa za značajan pomak u nemačkoj politici i politici nakon izbora“, kaže Pepijn Bergsen, istraživač koji prati ovu zemlju.

Trka za Merkelinog naslednika je tesna, a konačni pobednik možda neće biti biti poznat danima ili čak nedeljama nakon zatvaranja birališta. Ali, prvi put u generaciji Nemci će odlučivati kako će Nemačka izgledati posle Merkelove, prenosi CNN.

Vladavina Merkelove

Odlazak sa prvih linija gloalne politike Merkelova je prvi put najavila 2018. godine, kada je rekla da neće tražiti reizbor na kraju svog mandata.

Izbeglička kriza je bila veliki izazov za stranku Merkelove. Međutim, nakon pandemije u kojoj je Nemačka prošla bolje od većine svoji suseda, analitičari ukazuju na to da će Merkelova funkciju napustiti uz poštovanje većine Nemaca.

Kontrola nad spoljnom politikom 

Od svih dostignuća Angele Merkel u spoljnoj politici tokom proteklih godina, najznačajniji za odnos Nemačke sa ostatkom sveta bi mogao da bude taj što je tek nekolicina ljudi izvan Nemačke čula za Heika Masa, ministar spoljnih poslova.

On je na toj poziciji od 2018. godine i vrlo brzo je stekao reputaciju „najgoreg nemačkog ministra inostranih poslova od 1945. godine“, čime je osigurao da Merkel učvrsti kontrolu svoje kancelarije i na spoljnim poslovima.

Merkelova je tokom mandata koji je trajao 16 godina, uspela da preuzme kontrolu nad svakim ključnim porfolijom spoljnih poslova – od Evrope do transatlanskih odnosa sa Kinom, kažu nemački zvaničnici.

Bez obzira ko bude izabran za kancelara Lašet ili Šolc, sledeći nemački lider verovatno neće želeti da se odrekne autoriteta nad spoljnom politikom koji je Merkelova stekla. S obzirom na burna dešavanja u svetu počev od Evrope preko SAD, Kine i Rusije, mnogi ističu da ima smisla da kancelar ima potpuno kontrolu.

Ko su kandidati kojima se daju najveće šanse?

Nemci ne glasaju direktno za kancelara, ali su najveće stranke imenovale sveje kandidate za ovu poziciju.

Armin Lašet (60) je lider Hrišćansko-demokratske unije Merkelove i premijer najmnogoljudnije neemačke pokrajine Severne Rajne – Vestfalije. Za mesto kakndidata na izborima se borio sa liderom sestrinske stranke CDU (Hrišćansko-socijalna unija) i pobedio je uprkos tome što je bio daleko manje popularan u javnosti, prenosi Vašington post.

Kada je obilazio poplavljena područja u Nemačkoj tokom ovog leta, uhvaćen je kako se smeje, što je jedna od incidenata koji je obeležio ovu kampanju.

Olaf Šolc (63), iz Socijaldemokratske partije, Nemcima je poznato lice, pošto je trenutno ne mestu ministra ekonomije i vicekancelar u sadašnjoj dvopartijskoj koaliciji. Tehnokrata je koji nije poznat po svojo harizmi, a neki su ga prozvali Šolcomat zbog suvog i mehaničkog tona. Ipak , on je naglasio svoje iskustvo u vladi i vodio je kampanju.

Analena Bearbok (40) je prvi zvanični kandidat Zelenih za kancelara. Kada je saopštena njena nominacija ranije ove godine, izgledalo je kao da je imala šansu da postane kancelarka. Ali ona je naišla na kritike rivala zbog nedostatka iskustva u upravljanju i bila je upletena u pitanja u vezi sa nedostacima u svojoj biografiji i optužbama za plagijat.

Kada će Merkelova otići?

Merkelova neće odmah napustiti mesto kancelara nakon izbora. Samo jednom u posleratnoj istoriji Nemačkom je upravljala jedna partija. Nemačka politika je sve više fragmentirana. Ne očekuje se da će na izborima osvojiti apsolutnu većinu u parlamentu.

To znači da će uslediti koalicioni pregovori između dve ili tri partije o formiranju vlade. To može potrajati nedeljama ili duže. Nakon izbora 2017. godine bilo je potrebno više od pet meseci da nova vlada položi zakletvu, nakon rekordnih koalicionih pregovara.

Koje druge stranke učestvuju na izborima?

Proposlovna Slobodna demokratska partija favorizovani je mogući koalicioni partner Socijaldemokratske partije i Hrišćansko demokratske unije. To mu daje potencijalnu ulogu „kralja“.

Socijaldemokratska pratija takođe niej isključila mogućnost da se za pomoć obrati Levoj partiji. Ali još uvek postoji neka stigma vezana za grupu izgrađenu od ostataka vladajuće Komunističke partije istočne Nemačke. Spoljnopolitički stavovi ove partije uključuju zahtev za raspuptajem NATO-a, što ga čini komplikovanim partnerom za upravljanje.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku ili AfD ušla je u parlament pre četiri godine kao treća po veličini stranka, zastupajući stav protiv migranata. Glavne stranke odbacile su svaki mogući koalicioni pakt sa AfD-om.

 Kako funkcioniše glasanje?

Nemački izbori za Bundestag odvijaju se po sistemu proporcionalne zastupljenosti, što znači da se udeo glasova svake stranke direktno odnosi na to koliko mesta imaju u parlamentu. Taj princip praktično onemogućava stranci da sama vodi vladu, koalicije se moraju formirati nakon glasnaja, a one često sadrže više od dve stranke.

Mnogi Nemci su već glasali, pandemije je povećala broj glasanja putem pošte do dana izbora. Bez obzira na to kako se opredeljuju za glasanje, od Nemaca se traži da izaberu svog lokalnog poslanika ali i željenu partiju. Kada rezultati dođu, počeće da se okuplja dovoljno mesto za upravljanje što nači da manje partije mogu da utiču na formitanje vlade.

Koja su bila glavna pitanja u kampanji?

Svi kandidati su uhvaćeni u zagonetku Merkeline veličine, dok pokušavaju da definišu svoje agende i dok umanjuju strhaove Nemaca zbog promene rukovodstva. Klimatske promene su bile glavni faktor u nacionalnoj raspravi zemlje, posebno nakon razogrnih poplava koje su zemlju pogodile u julu.

Pritisak Merkelove stavio je pitanja zaštite životne sredine u središte nemačke politike, a gotovo sve stranke su naglasile svoje zelene akreditive. U ovoj kampanji Zelana stranka je pozvala na smanjeje emisija gasova staklene bašte za 70 odsto sa nivoa iz 1990. do 2030. godine.

Ekonomske brige su takođe došle do izražaja, u poslednjim danima kampanje. Armin Lašet, kandidat Merkeline partije, rekao je da će levičarska koalicija predvođena SPD-om izazvati „ozbiljnu ekonomsku krizu“, preneo je Rojters.

Lašet je taođe sledio i stav Merkelove o Evropskoj uniji – u poslednjoj predizbornoj debati je naglasio evropsku koheziju kao jedno od svojih vodećih politika.

Kampanju su definisala i domaća pitanja – povećavanje minimalne plate i reforme penzija su u središtu Šolcove kampanje, a on je te planove naglasio u raspravi.

(Nova.rs)