Nova.rs: Rio Tinto nije jedini. Još 10 firmi dobilo dozvole za istraživanje litijuma, „na udaru“ bilo više od 60 mesta u Srbiji

Pored Rio Tinta, koji planira da iskopava litijum u dolini reke Jadar, još 10 firmi u poslednjih 20 godina dobilo je dozvole za vršenje istraživanja koja se odnose na taj metal. Sudeći po dokumentaciji koju je objavilo udruženje "Prvi prvi na skali", dozvole su izdate za istraživanje u više od 60 mesta u Srbiji.

Do 2022. godine, nadležna ministarstva u našoj državi izdala su čak 126 rešenja koja su se odnosila na litijum, u koje je udruženje “Prvi prvi na skali” imalo uvid. Od svih dokumenata, na više od 550 stranica, najviše je doneto rešenja za odobravanje i produžavanje istraživanja litijuma. Takođe, izdavana su rešenja za odbijanje, odnosno prestanak važenja odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja, a jedan broj rešenja odnosi se i na proširenje ili zdržavanje istražnih prava i overu rezervi rude litijuma.

Sve počinje projektom “Rio Save”

Prvo od 126 rešenja koje su donele nadležna ministarstva dobila je kompanija “Rio Sava Eksplorejšn”, ćerka firma “Rio Tinta”, još davne 2004. godine. Ovoj kompaniji data je data dozvola za izvođenje geoloških istraživanja sedimentne stene evaporit, kod Loznice.

Sve do 2010. godine, “Rio Sava” bila je jedina firma koja je dobijala dozvole za istraživanja. Onda je u igru ušlo još 10 firmi. To su “LitijumLi Balkan”, “Ultra Balkans”, “Balkan Gold”, “LitijumLi Eskplorejšn”, “Rer mineral risorses”, “GeoMin Konsalting”, “Nova Centauri metals”, “Centurion metals” (bivša Nova Centauri Metals), “Euro litijum Balkan” i “Jadar Litijum” (sada Balkan istraživanja DOO).

Ove firme nepoznate su široj javnosti, a većina danas ni ne postoji. Neke su promenile i imena.

Konkretno, vlasnik firme „LitijumLi Balkan“ koja je u prinudnoj likvidaciji je kanadski „LitijumLi Holdings“, a još jedno preduzeće u likvidaciji „Ultra Balkans“, drži kanadski „Ultra litijum“. „Balkan Gold“ jedna je od firmi koja i dalje postoji, a takođe je u vlasništvu kanadske firme – „Boron one holdings“.

„Euro litijum Balkan“ u vlasništvu je kanadkse kompanije „Euro litijum“, dok je „Jadar Litijum“ promenio ime i sada se zove „Balkan istraživanja DOO“, a u vlasništvu je australijske firme „Centralist PTY2.

Jedina od svih firmi koja je u vlasništvu nekoga iz Srbije je „Rer mineral risorses“. Njen vlasnik je Igor Stojanović Rusević, ali je firma u likvidaciji.

Rešenja za 64 sela i gradova

U periodu od 18 godina, kada su se donosile dozvole, samo 2006. je prošla bez ijednog izdatog rešenja. S druge strane, najviše rešenja, 21, doneto je 2012. godine. Godinu dana ranije, 2011, doneto je 19, a 2015. 17 rešenja. Dalje, 2013. godine doneto je 11 rešenja, a 2016. i 2021. po devet.

Izdatim rešenjima za istraživanje litijuma obuhvaćena su čak 63 područja – gradovi, sela i opštine. To su Aranđelovac, Badanje, Baljevac, Bela Crkva, Belanovica, Blace, Brajkovac, Bujanovac, Bukulja… Dalje, na spisku su Čačak, Divci, Dobrinja, Dudovica, Gornji Milanovac, Gorobilja, Jadarski basen… Dozvole o istraživanju donete su i na području Jagodine, Jalovika, Janoka, Ježevice, Kamenice Šabačke, Knića… Na spisku su i Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Krajkovac, Kraljevo, Krupanj, Lađevci, Lajkovac…

Doneta su rešenja i za područje Lazarevca, Loznice, Lukavca, Ljiga, Merošine, Mionice, Mrovske, Niša, Osečine, Osladića, Petlovače, Piskanje, Požege, Preljine, Rače, Raduše, Raške, Rekovca, Rekovačkog neogenog basena, Siokovca, Šapca, Šatornje, Topole, Trgovišta, Trnave, Uba… Osim ovih mesta, na spisku su i Ursule, Valjevo. Valjevsko-mionički basen, Varvarin, Vladimirci i Vranje.

Građani izričito protiv rudarenja, vlast ne mari

Prema poslednjem istraživanju, 55,5 odsto stanovnika Srbije izričito je protiv plana “Rio Tinta” da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra, dok 52,1 procenat ne bi podržalo njegovo otvaranje ni kada bi Srbija dobila garancije od Nemačke i Evropske unije da će biti poštovani svi ekološki standardi.

A nisu samo “obični” građani protiv rudnika litijuma. Taj stav dele i članovi ekoloških udruženja, aktivisti, stručnjaci, Srpska akademija nauka i umestnosti…

To, međutim, predsednika Aleksandra Vučića ne koči u tome da bude, kako sada deluje, najveći lobista ove rudarske kompanije.

On, naime, najavljuje da bi rudnik litijuma kod nas mogao da bude otvoren već za četiri godine.

„Verujemo da on (rudnik) ne bi ugrozio nikoga i ništa, ali prvo da dobijemo garancije iz Evrope da će životna sredina i život običnih građana u Srbiji biti sačuvani, ali i unapređen novcem koji mogu da zarađuju, novim poslovima, većim platama nego danas. Ako to uspemo, onda ćemo sasvim sigurno ići u to, a ako ne uspemo, onda nećemo“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem, kada je potpisan Memorandum o razumevanju sa EU o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Inače, da su građani protiv rudarenja litijuma bilo je jasno još krajem 2021. godine, na jednom od najmasovnijih protesta u novijoj istoriji Srbije. Tada je vlast “stavila tačku” na projekat “Jadar”, da bi tu odluku ranije ovog meseca Ustavni sud proglasio neustavnom.

Nekoliko dana kasnije, Vlada je vratila na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar, koji podrazumeva eksploataciju minerala džadarit.

(Nova.rs)