Patrijarh Porfirije osveštao Saborni hram Rođenja Presvete Bogorodice u Zvorniku: Bez pravoslavne vere i Pravoslavne Crkve nije moguće zamisliti Srbina

Kraj same obale Drine blagočestivi narod Zvornika i Republike Srpske podigao je velelepni Saborni hram u slavu i čast Presvete Bogomajke i Njenog čudesnog Rođenja koje danas slavi Sveta Pravoslavna Crkva.

Vredni neimari su, uz hram koji gleda na Srbiju, podigli i dva neobično visoka zvonika sa kojih se zvuk crkvenih zvona razlegao duž obe drinske obale pozdravljajući najdražeg gosta, Njegovu Svetost Patrijarha srpskog g. Porfirija, i preosvećenu gospodu arhijereje Srpske Pravoslavne Crkve. Nekom Drina teče desno, a nekom Drina levo teče, ma sve da teče u dubinu, na dve pole svet da seče, znam tajni gaz, o moje lane, i most se pruži gde ja stanem, i sve da vuku me konji vrani, nema meni jedne strane, dok si ti na drugoj strani… dirljive su rime velikog pesnika ljubavi koju su danas posvedočile hiljade i hiljade vernih pristiglih sa obe strane te hučne i nemirne, ali branama i jezerima ukroćene, reke. Taj tajni gaz preko reke, koja ne razdvaja već spaja, ovog jutra su napravile stotine Srpčića, koji su ispunili portu hrama i okolne sokake i ulice i priredili, samo onako kako to mogu deca, iskren i srdačan doček svom duhovnom ocu, patrijarhu Porfiriju, koji je potom započeo svečani čin osvećenja Sabornog hrama u slavu i čast Rođenja One iz koje zasija Sunce Pravde, Hristos Bog naš. Činodejstvovali su i preosvećena gospoda episkopi zvorničko-tuzlanski Fotije, gornjokarlovački Gerasim, kruševački David i osečkopoljski i baranjski Heruvim.

Posle bogosluženja, kojem su prisustvovali predsednik Republike Srpske g. Milorad Dodik, koji je imao čast da bude kum slave hrama čiju je izgradnju nesebično pomogao, premijer g. Radovan Višković, ministri i narodni poslanici, kao i čelni ljudi Zvornika, Brčko Distrikta i drugih opština, u porti hrama monumentalnih dimenzija (visina zvonika 54m, hram ima pet kupola od kojih je centralna visoka 35m, dužina hrama sa oltarom 21m i širina 19m) besedio je Preosvećeni Episkop g. Fotije, a zatim i Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije i predsednik Republike Srpske g. Milorad Dodik.

Vladika Fotije: Naši temelji su isti kao u Srbiji – nemanjićki, svetosavski, posvećeni Bogu i veri pravoslavnoj

– Vaša Svetosti, gospodine predsedniče Republike Srpske, vaša preosveštenstva, gospodine predsedniče Vlade Republike Srpske, uvažena gospodo ministri, uvažena gospodo sa svih strana koji ste došli, draga braćo i sestre,

Za ova dva dana u Zvorniku, u jednoj zgusnutoj formi, doživeli smo istoriju i eshatologiju. Objasniću ove reči. Istoriju smo doživeli dok smo praznovali dvesta godina Starog hrama ovde u Zvorniku, koji je podignut i osvećen 1823. godine od strane Mitropolita zvorničko-tuzlanskog Gavrila. Sećali smo se istorije ovog kraja, borbe pravoslavnih Srba za opstanak i očuvanje svojih svetinja, sećali smo se naših predaka koji su se Krstom i Vaskrsenjem borili da postave temelje svog življenja ovde. Naravno, u tome su se istakli posebni ljudi koji su doprineli da se podigne taj divni hram kome smo, evo, proslavili dvesta godina postojanja. To je istorija naša, istorija Srba u Republici Srpskoj, sa ove strane Drine. To je istorija Nemanjića koji su podigli najstarije manastire u našoj eparhiji: Tavnu, Ozren, Papraću i Lovnicu u XIV veku. Potom su, po ugledu na te manastire, podizane i sve druge naše svetinje. Dakle, temelji su isti kao u Srbiji – nemanjićki, svetosavski, posvećeni Bogu i veri pravoslavnoj. Međutim, danas smo, braćo i sestre, učestvovali u jednom događaju eshatološkom, jer kada osvećujemo jedan pravoslavni hram on nas uvek vraća ka osvećenju Hrama jersulamskog, Hrama Vaskrsenja Hristovog. To je ta slika nebeska, eshatološka, koja se događa se u istoriji, ali koja već ima veze sa večnim životom i Carstvom Nebeskim. Zato je danas u molitvama, koje smo čitali za vreme osvećenja hrama, ukazano i na ikonomiju spasenja u Hristu, ukazano je na starozavetnu ikonomiju spasenja i novozavetnu Svetu tajnu Krštenja, na svete tajne Crkve koje vrhune u tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom i na kraju svim svetim tajnama kojim izobilije naša Crkva kao punoća Silaska Svetog Duha na Crkvu Božju, na apostole. To smo danas doživeli. Dakle, to su te dve stvari koje bih istakao.

Sa druge strane, želim da pozdravim i današnje goste. Došli ste sa raznih strana u grad Zvornik, a to je dokaz da je ljubav nadvladala sve. Zato danas imamo ono što naš Patrijarh često govori – jedinstvo našeg naroda i naše Crkve koje je vidljivo sada i ovde na ovoj bini, kao i jutros u našem svetom hramu, na svetoj Liturgiji. Na istom mestu su predstavnici naše Crkve, arhijereji na čelu sa Patrijarhom, ali i predstavnici Republike Srpske na čelu sa predsednikom Republike Srpske g. Miloradom Dodikom. To je taj nemanjićki ideal koji mi hoćemo da negujemo i čuvamo, ideal dvoglavog orla koji simvolizuje da su crkvena i zemljaska vlast u saglasju, u sadejstvu, a da je nad njima samo Bog. To znači dvoglavi orao sa krunom. To je naš ideal koji su nam Sveti Nemanjići postavili i mi to hoćemo da očuvamo, pogotovo ovde, u Republici Srpskoj.

Ne bih vas mnogo zamarao, ima mnogo mudrijih ljudi koji će da vam kažu mudrije reči. Hvala vam što ste došli danas. Ovo je veliki dan za Zvornik. Pre današnjeg dana, Patrijarh je u Zvorniku bio pre devedest godina. Bio je to patrijarh Varnava Rosić sa Svetim vladikom Nikolajem, Svetim sveštenomučenikom mitropolitom Petrom Dabrobosanskim i tadašnjim mitropolitom Nektarijem Kruljom. Istorija se piše i piše, hvala Bogu, ali je bitno da se istorija piše Duhom Svetim. To je istorija koja se ne može izbrisati. Ono mastilo i pero, kojom se takva istorija piše, jesu nepotrošivi. To je sve ono što smo danas doživeli i što smo ispisali u našim srcima i u našim dušama.

Neka ste Bogom blagosloveni! Blagodarim svima koji ste došli, a posebno našoj braći arhijerejima, uvažnoj gospodi predstavnicima državne vlasti, svima vama, braćo i sestre, koji ste došli sa raznih strana. Neka ste Bogom blagosloveni! Od sada je ovaj hram u Zvorniku osvećen i svake nedelje i praznika možete doći da se pomolite Bogu, kao i u drugim našim hramovima širom Eparhije zvorničko-tuzlanske i širom Republike Srpske. Živeli! Bog blagoslovio i svako dobro darovao!

Patrijarh Porfirije: Bez pravoslavne vere i Pravoslavne Crkve nije moguće zamisliti Srbina

– Vaša preosveštenstva, dragi vladiko Fotije, braćo arhijereji, uvaženi dragi predsedniče Republike Srpske i danas posebnim povodom ovde prisutni kume današnje slave i ovog hrama, gospodine predsedniče Vlade Republike Srpske, braćo sveštenici, draga braćo i sestre odavde iz Zvornika i širom Republike Srpske,

Danas je moje srce ispunjeno tolikom radošću i obasjano blagoslovima Božjim ovde u Zvorniku da bih najradije zajedno sa vama zapevao, zaigrao, grlio se dan i noć i izbegavao da govorim bilo šta. Međutim, pošto dobri običaji nalažu da u ovakvim prilikama kažemo poneku reč ja ću samo podsetiti sve vas ovde prisutne šta znači mesto na kome se nalazimo.

Naime, u davna vremena jedan istoričar i putopisac zabeležio je kako je obilazio mnoge krajeve i mnoge narode. Zabeležio je da je video da svaki narod ima neku svoju posebnost, ima nešto specifično što ga odvaja od drugih naroda, po čemu se razlikuje od ostalih. Takođe je zabeležio da postoji nešto po čemu su svi narodi isti, tj. da imaju jednu zajedničku činjenicu, a to je da svaki narod ima određeno mesto na kome se moli Bogu, mesto na koje dolazi i obraća se Bogu radi dobra svoga, radi dobra svojih bližnjih i za dobro svih ljudi. I evo, braćo i sestre, danas smo osvetili hram posvećen Presvetoj Bogorodici. Osvetili smo pravoslavni hram i to samo jedan u nizu od onih hramova koje je naš narod posvećivao živom Bogu Hristu od kad znamo za sebe. Od kad jeste ono što jeste, od kad sebe naziva Srbin Srbinom i Srpkinja Srpkinjom, od tog trenutka i Srbin i Srpkinja, vasceli srpski narod diše pravoslavnim plućima, misli pravoslavnim umom, gleda pravoslavnim očima, sluša pravoslavnim ušima i njegovo srce kuca pravoslavnom Crkvom, kuca Hristom. Od kad znamo za sebe mesto na kome se molimo Bogu kao srpski narod posvećeno je Gospodu Isusu Hristu. Od kad zna za sebe Srbin zna da je pravoslavni hrišćanin. On zna i Jevanđelje Hristovo i zna sebe da je deo Pravoslavne Crkve. Zato mi znamo da kao što je čovek bez duše leš, tako je i svaka srpska zajednica, svako srpsko mesto i svako srpsko naselje koje u sebi nema hrama mrtvo naselje. Ono može biti da spolja ima obrise i formu, ali ono ne živi istim otkucajem pravoslavnog srca kojim je počelo za nas da kuca srce Svetog Save i kroz tolike svete do naših dana. Pravoslavna vera i Pravoslavna Crkva je ono što nas je oblikovalo kroz vekove, što nas je čuvalo kroz vekove. Pravoslavno je i ono čime smo mi rađali plodove duhovne kulture kroz vekove. Bez pravoslavne vere i Pravoslavne Crkve nije moguće zamisliti Srbina. Tamo gde nema pravoslavne vere, a postoje oni koji sebe zovu Srbima u najmanju ruku, oni nisu u pravom smislu te reči potpuni ili nisu u pravom smislu te reči naslednici Svetog Save. Ima danas takvih koji vide Crkvu kao organ, kao oruđe koje treba da posluži u ostvarenju nekakvih ličnih, grupnih, ali u svakom slučaju ciljeva koji nemaju veze sa suštinom života.

Braćo i sestre, ovde u Zvorniku mi najbolje vidimo šta je to Crkva. U Crkvi smo jedno. Bilo je vremena kada smo gubili svoje države, bilo je vremena kada smo živeli u različitim državama. Takva je situacija i danas, ali pravoslavni srpski narod i kada nije imao svoju državu živeo je punim plućima, jer je živeo Crkvom svojom i pravoslavnom verom. U vremenima kada je podeljen u mnogo država, pored mnogo toga što je zajedničko, postoji i zajednički koren, zajednički temelj i zajednička kruna i to jeste pravoslavna vera. Sinoć sam pomenuo da o tome svedoči Zvorničko-tuzlanska mitropolija, zapravo Zvorničko-srebrenička mitropolija koja postoji od 1232. godine. Ona postoji od samih početaka kada je Sveti Sava dobio autokefaliju. Ponavljam, ta Eparhija je najpre imala svoje sedište ovde u Zvorniku, pa u Srebrenici i protezala se do Užica. Nije bilo tog zida, nije bilo te planine i te reke koja je mogla da razdvoji jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Mitropoliju zvorničko-srebreničku koja se odavde do Užica prostirala. Jedan te isti narod je živeo na tim prostorima i bio je jedan i jedinstven. Zato i danas, braćo i sestre, imajmo na umu da mnogi pokušavaju da nas dele, da podele naše ličnosti, da poremete vrednosti na kojima smo rasli, da poremete naš način života. Žele da nam nametnu i kažu: nisi ono što jesi i ne treba da budeš ono što jesi, nego treba da se odrekneš svega svoga i da postaneš nešto, građanin neke zemlje u kojoj ti ništa nije garantovano. Dakle, najpre mnogi kroz svoje ideje i ideologije prisilno hoće da podele pravoslavno biće našeg čoveka, a onda hoće da nas podele kao narod. Hoće čak da postignu da ustane jedan deo protiv drugog dela naroda. Kao da u jednom organizmu može da postoji disharmonija, da oko funkcioniše suprotno uhu ili srce suprotno plućima. U jednom organizmu sve treba da je u harmoniji, sve se slaže, sve je jedno i jedinstveno. I u našem narodu, braćo i sestre, bez obzira što danas živimo u mnogim državama i na mnogim kontinentima, svugde gde je Srbin i gde god da se nalazio brat je drugom Srbinu gde god da se nalazio. I onaj iz Amerike nas ovde u Zvorniku oseća svojima, svojom braćom i sestrama, zato što postoji jedan te isti krvotok, jedno te isto disanje, isti otkucaj srca, a to je naša pravoslavna vera i naša Pravoslavna Crkva. Zato sam danas, braćo i sestre, srećan i blagodaran Bogu što smo ovde u Republici Srpskoj odavno došli do takve spoznaje. Svi zajedno bez obzira ko je na kom mestu, da li je neko na poslušanju svome u svojoj Crkvi, da li se bavi zemljoradnjom, ili ima neki zanat, ili radi u državnoj službi, ili je na državnoj funkciji, svi zajedno smo osetili da je krvotok koji nas čini živima i srce koje nam daje život u našem narodu Pravoslavna Crkva. Zato sam siguran, ne znam tačan broj, da nema naroda i prostora na zemljinom šaru, bar u naše vreme, da je toliko hramova podigao u slavu Božju kao što je i ovaj hram posvećen Presvetoj Bogororici. I ovde ste svi vi, braćo i sestre, koliko je ko mogao učestvovao u izgradnji hrama, pre svega molitvom, a onda i svojim prilozima, ali i lokalna samouprava, predsednik opštine, pa Republika Srpska, predsednik Republike Srpske sa svojim saradnicima, ali i oni koji su iz ovih krajeva otišli negde daleko. Svi su uložili makar jedno Gospode pomiluj i jednu leptu da dobijemo ovakav divan hram. Svi vi razumete da bez hrama naselje ne živi punim plućima.

Neka vas sve Gospod blagoslovi molitvama Presvete Bogorodice. Nju danas slavimo. Ona je početak našega spasenja, Ona je početak svih drugih praznika hrišćanskih, blagoslovena među ženama, Ona je hram Duha Svetog, Ona je čuvar i ponos žena, Ona je sestra i majka svih nas. Presveta Bogorodica je svojom verom pokazala koji treba da bude naš put. Ona je postala to zato što je imala čistu veru, istinsko i do kraja poverenje u Boga tako da je Gospod kroz Nju mogao da dođe u naš svet i da postane jedan od nas. Neka vam je srećan i blagosloven praznik! Čestitam i slavu kumu današnje slave i onome koji je pored mnogih pomogao da ovaj hram ovako izgleda, kao i mnogi hramovi širom Republike Srpske. Hvala na pomoći i prilozima! Hvala predsedniku opštine i sadašnjem i prošlom, jer svako je na svoj način razumeo sve što sam govorio i doprineo da se danas ovde saberemo i da osvetimo ovaj hram.

Braćo i sestre, neka Gospod svima vama da pre svega radost, zdravlje, mir u duši i međusobnu slogu da se slažete. Iako znamo da smo svi različiti, svako treba da učini napor da prihvati onog drugog ne samo sa lepotom i vrlinama, nego i sa nedostacima. Da muž bude spreman da čitavog sebe da za svoju ženu, a i žena da bude poslušna mužu svome, Hrista radi, kao što je i Crkva poslušna Hristu, kao što je i Bogorodica poslušna Bogu. Onda kada gradite tu i takvu atmosferu između sebe, ne bojte se za svoju decu. Nažalost imamo i to neretko da se brakovi raspadaju i odvajaju. Znajte da je za decu svaki raspad braka kao operacija na srcu deteta bez anestezije. Ne možemo da izbegnemo taj krst, ali da se molimo Bogu, da se Njemu obraćamo za pomoć da imamo slogu međusobno, u porodicama, u komšiluku, selo sa selom, grad sa gradom, da budemo jedno, ali jedno radi dobra i radi vrline, Hrista radi. Kada budemo jedno nećemo imati nikakvog straha, niko nas neće moći zavađati i deliti, imaćemo jedan jedinstveni organizam koji će samo tada moći da istinski poštuje i priznaje drugog i drugačijeg, jer ovde smo upućeni i na drugog i drugačijeg. Ne možemo očekivati da možemo razumeti tamo nekog dalekog po unutrašnjem opredeljenju i po drugim dimenzijama ukoliko nismo jedno u sebi i sa sobom. Zato, braćo i sestre, da ste blagosloveni molitvama Presvete Bogorodice i neka Bog da da se viđamo što češće i ovde, na ovom mestu, ali isto tako i preko Drine, i širom Republike Srpske, i u čitavoj Bosni i Hercegovni, u Crnoj Gori, u Dalamciji, i na Kosovu, u Makedoniji, u Americi, u Evropi, da se sabiramo u svojim hramovima gde god da nas ima. Živeli na mnogo godina! Gospod neka blagoslovi! Čestitam još jedamput kumu slavu. Neka Gospod blagoslovi i da njemu mir, radost i snage da nosi svoj krst, ali i da nosi i krst svih nas, a i mi zajedno sa njim da nosimo njegov krst. Neka Gospod blagoslovi. Živeli na mnogo godina!

(SPC)