Petar Iskenderov: Kakve su perspektive istrage protiv albanskih trgovaca ljudskim organima

Rezolucija - ili bezvredan papir (PSSE usvojila rezoluciju o zločinima na Kosovu)

Usvojena 25. januara na zimskoj sednici Parlamentrne skupštine Saveta Evrope rezolucija o pitanju „neljudskog ophođenja sa ljudima i nezakonitom prometu ljudskih organa na Kosovu“ ima prilično dostojanstven karakter. S jedne strane, moramo primetiti da su u rezoluciju uključene sve osnovne odrednice izveštaja švajcarskog pravnika Dika Martija. Rezolucija poziva da se „aktiviziraju isledničke radnje, bez obraćanja pažnje na to koje funkcije zauzimaju potencijalni osumnjičeni i ma koje bilo poreklo žrtava, čineći sve što je moguće zarad toga da se rasvetli zločinačko iščeznuće ljudi, podaci o nezakonitom prometu njihovih izvađenih organa, korupciju i spregu između organizovanih grupa i zločinačkih političkih krugova“. U dokumentu se sadrži i jasna konstatacija o tesnim vezama između Albanije i Kosova u izvršenju gore navedenih dela. Dokument zahteva od Tirane i Prištine da „započnu ozbiljnu i nezavisnu istragu o postojanju tajnih centara za držanje ljudi, gde su zarobljenike sa Kosova srpskog i albanskog porekla za vreme i odmah nakon konflikta podvrgavali neljudskom tretmanu, a takođe u pogledu vađenja njihovih unutrašnjih organa radi kasnije njihove transplantacije u inostranstvu“. Bez obzira na to što su vlasti Albanije na čelu sa premijerom Sali Berišom i međunarodne institucije do toga na sve načine prećutkivali svaku umešanost Tirane u zbivanja na Kosovu, u rezoluciju je uneta odrednica o tome, da su „takve činjenice (zločina – P.I.) prema raspoloživim informacijama imale mesta delimično i na albanskoj teritoriji“.[1]

Privlače pažnju rezultati glasanja o rezoluciji. Za nju se izjasnila velika većina deputata – 169 „za“, 8 ih je bilo „protiv“ a 14 njih se uzdržalo. To znači da su dokument podržali kako pristalice, tako i protivnici samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Među onima koji su glasali protiv nalazili su se, iz razumljivih razloga, uglavnom deputati iz Albanije, Turske i Gruzije. Što se tiče vlasti samoproglašne pseudo-države, prisutni u Strazburu vršilac dužnosti ministra obrazovanja Kosova Enver Hodžaj (nova vlada Kosova ni do danas nije formirana), označio je odluku parlemntaraca kao „korak, koji nanosi štetu Kosovu“.

A jedino pitanje iz izveštaja Dika Martija koje nije dobilo adekvatan odraz u rezoluciji PSSE jeste uloga aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija. Švajcarski pravnik ga je nakon sopstvene istrage označio „bosom“ najmoćnije kosovske kriminalne strukture – „grupe Drenica“. Međutim, sa približavanjem debata on je očigledno pokušao da ublaži formulacije. Pored ostalog, u intervjuu kosovskim medijima on je izjavio, da nije direktno optužio Tačija za trgovinu ljudskim organima. „Ako pažljivo pročitate moj izveštaj možete videti da tamo nigde nije rečeno da je gospodin Tači direktno učestvovao u trgovini organima. Ali mnogi njemu bliski ljudi su učastvovali, i teško je poverovati da Tači nije ništa o tome čuo“. – tako izgleda korigovani stav Dika Martija, koji je on požurio da saopšti kosovskoj javnosti.[2]

O razlozima za sličnu korekciju mogli bismo suditi na osnovu objavljenog članka u londonskom „Gardijanu“ uoči debata. Izdanje je sa pozivanjem na dokumenta zapadnih vojnih obaveštajnih službi upravo Tačija označilo kao jednu od „najkrupnijih riba“ («biggest fish») organizovanog kriminala na Kosovu. Pri tom, kako opravdano ukazuje „Gardijan“, SAD i druge zapadne zemlje, podržavajući vladu Kosova, raspolagale u sa obilatim svedočanstvima o njegovim kriminalnim vezama tokom nekoliko godina“.[3]

Već otuda proističe glavno pitanje: kakve su perspektive istrage? Deputati su taj zadatak naložili isključivo civilno-policijskoj misiji EU u Prištini. A ona teško da se može smatrati nepristrasnim organom. Jer ona smatra svojim zadatkom da pruža pomoć u jačanju samoproglašene kosovske nezavisnosti, a glavni oponenti nisu kosovsko-albanske strukture, već kosovski Srbi, koji ne žure da sarađuju sa Prištinom. Odluka PSSE je postala matrica sa ovih dana date izjave Vrhovnog komesara Evropske unije za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton. Ona je napomenula, da se „na Kosovu nalazi oko 18 tužilaca i oko 40 sudija iz zemalja Evropske unije i SAD. Oni su sasvim nezavisni i imaju visoku kvalifikaciju, koja odgovara svim međunarodnim standardima“.

I ako bi smo se u pogledu kvalifikacije i mogli složiti sa gospođom Ešton, u pogledu nepristrastnosti tužilaca i sudija ovde treba, što bi se reklo, pogledati „prvu tačku, tojest, članak u „Gardijanu“.

I mada su deputati PSSE pozvali da se Misiji EU daju „jasna ovlašćenja, resursi i politička podrška visokog nivoa“, za sprovođenje istrage – to može biti nedovoljno, ukoliko Zapad nastavi da pruža jednostranu podršku kosovskim separatistima. Indikativno je da je prvi na poziv da se pruži pomoć u istrazi reagovao NATO – organizacija koja tradicionalno podržava Prištinu. Pri tom se ta pomoć za sada svodi na obećanje da će biti ispitani slučajevi curenja dokumenata, na koje se poziva britanski list, od kojih mnogi nose oznaku natovskih snaga KFOR na Kosovu. „NATO je počeo internu istragu o poreklu navedenih dokumenata“ – izjavio je portparol KFOR Hans-Diter Vihter. Ali je on prećutao ono glavno – njihov skandalozni za Zapad sadržaj. Sledeći tradicionalnu logiku Brisela – za curenje će ponajpre optužiti Srbe i njihove agente u strukturama KFOR...

Logika sadašnjih i predstojećih poteza Zapada u odnosu na istragu zločina na Kosovu je razumljiva: ne sme se staviti pod udar sam „projekat Kosova“ u koji su uložene milijarde evra. Zato Zapad može pokušati da primerno osudi niz predstavnika kosovskih vlasti (poput već navedenog u materijalima Misije EU u Prištini, bivšeg ministra zdravstva Kosova), ali da pri tom sačuva privid postojanja demokratije i pravnog poretka u pokrajini. Jer, ako se Hašim Tači i njegovo najbliže okruženje proglase glavnim krivcima, znači da se priznaje da nezavisnim Kosovom kormilare zločinci, jer „bos“ Tači zauzima položaj premijera upravo od trenutka samoproglašenja nezavisnosti Kosova početkom 2008. godine.

(Fond strateške kulture)