Politika: Bitka za Egipat

Kairo – Ostareli general pogubio je komandu nad mnogim jedinicama, ali se usudio da prihvati izazov koji zemlju uvodi u potpunu anarhiju i otvara rizičan sukob sa svima koji žele da ga politički ražaluju.

Uprkos masivnom otporu i savetu sa Zapada da se odmah povuče, Hosni Mubarak ne samo da je takav zahtev odbacio, već je na ulice Kaira i Aleksandrije izveo hiljade svojih pristalica koje su se odmah sukobile sa demonstrantima koji uporno traže njegovu ostavku.

Centar Kaira pretvorio se u poprište nezabeleženih uličnih borbi protivnika i pobornika Mubarakove vlasti koji su uneli elemente dramatične neizvesnosti za budućnost najmnogoljudnije arapske zemlje.

Molotovljevi kokteli koji lete sa krovova osvetljavaju u večernjim časovima scenario od koga se najviše strahuje: Egipćani protiv Egipćana. Revolucija i kontrarevolucija?

Obračun između snaga lojalnih predsedniku i onih koji su protiv njega prete da postanu nova stvarnost već duboko ranjene zemlje.

Opasni sukobi, u kojima po prvim izveštajima ima 500 ranjenih, prva su posledica Mubarakovog obraćanja naciji u utorak kasno uveče kada je izjavio da nema nameru da ode, da će to uraditi posle predsedničkih izbora u septembru i da će u međuvremenu on nadgledati proces mirne tranzicije vlasti.

Armija, koja kontroliše bezbednost, upadljivo je izbegavala da se meša. I jedna i druga formacija ponašaju se kao da je vojska uz njih, ali pitanje je koliko će to trajati. Ako bude intervenisala, protiv koga će intervenisati? Sve je to i dalje teška dilema.

Ismail Etman, armijski predstavnik za štampu, u zvaničnom saopštenju rekao je da je vojska ispunila svoje obećanje da neće koristiti silu, da se poruka Mubarakovih protivnika čula i da je sada vreme da se vrate kući, poslu, da vrate decu u škole.

Da li je to najava armijskog zaokreta?

Saopštenje je odmah dočekala optužba Muslimanske braće, najjače opozicione stranke, da se radi o pokušaju zaustavljanja protesta, iako njihov glavni zahtev – ostavka Mubaraka – nije ispunjen.

Kakva će biti neka buduća simbolika Trga oslobođenja, središta devet dana dramatičnih protesta, pitao sam se krećući ponovo peške ka Tahriru. Simbol oslobođenja od tri decenije Mubarakove represivne vlasti? Ili mauzolej krvavog sukoba.

Zatičem mnoge koji su ovde ostali čitave noći. Doneli su ćebad. Pribavili hranu i vodu. Razočarani, poniženi i ljuti, zviždali su dok je Mubarak 10 minuta preko TV obećavao da će njegov prioritet biti povratak „mira i stabilnosti” kako bi se izbegao „haos” koji je zahvatio zemlju.

Mubarak je jasno dao do znanja da ne želi da kapitulira sada, kada to od njega traže milioni demonstranata, već komandni položaj hoće da napusti dobrovoljno, posle predsedničkih izbora u septembru, jer je on tako odlučio.

Ogroman broj nezadovoljnih Egipćana ne želi da mu pruži tu šansu. „Idi, idi”, uzvikuju na Tahriru. Poručuju mu da će posle marša tri miliona demonstranata na ulice egipatskih gradova u petak izvesti 15 miliona.

Nešto ranije, u utorak uveče, bio sam na Korniš el Nilu, na skupu podrške Mubaraku ispred zgrade državne televizije okružene desetinama tenkova i bornih kola koji su zaprečili glavnu gradsku arteriju uz Nil. Ispostavlja se da je to bila prva najava da Egipat ulazi u zapaljive dane unutrašnjeg raskola.

U sredu je Mubarakovih pristalica na ulicama mnogo više. Oko tri hiljade. Uzvikuju „Mubarak je dobar”. Nose transparente na kojima piše „Žrtvovaćemo se i dati krv za tebe”.

Gledam kako pristižu iz pravca Egipatskog muzeja. Osvojili su krovove okolnih zgrada sa kojih bacaju šta stignu, čak i stolice.

Na tlu se „razmenjuje vatra” kamenicama. Viču jedni na druge, psuju. Osvajaju pa gube vojne kamione koji su linija razdvajanja i zaklon.

Ružičasta zgrada koja je jedva izbegla pljačku tokom proteklih dana bezvlašća postaje linija fronta.

Na strani demonstranata koji traže raisov odlazak, na kojoj sam, raste bes. „Kalb”, pseto, čujem mladića pored sebe kako ispaljuje najgoru arapsku psovku.

Proširio se glas, koji podržava i opozicija, da je režim angažovao pripadnike Mohabarata – moćne tajne službe, aktiviste Mubarakove vladajuće Nacionalne demokratske partije i kriminalce da bi ugušio njihov protest.

Novi ministar unutrašnjih poslova demantuje umešanost policajaca u civilu, tvrdi da Mubarakovi sledbenici nisu plaćeni već su „pravi Egipćani” od kojih su neki saglasni da se on povuče u septembru, dok ga drugi mole da se ponovo kandiduje. Velika masa ministru ne veruje.

Situacija postaje dramatična. Mlataraju motkama. Vade se noževi. Čuju se krici. Ima ranjenih. Sklanjaju ih u obližnje džamije.

Ljudi pokušavaju da se sklone u muzej, ali im vojska ne dopušta. Čujem pucnjeve. Valjda u vazduh.

Plašim se pogubnog stampeda. Jedva se izvlačim iz mase koja nosi ka najgorem mogućem raspletu krize otvorene 25. januara. Tek sam po povratu u hotel čuo da su neki novinari imali neprijatnosti. Vlasti tvrde da su neki uhvaćeni kako dele letke protiv Mubaraka. Pokušaj ubacivanja „stranog faktora” lako može da promeni odnos prema strancu na ulici.

Tek nešto pre policijskog časa, skraćenog da počne u 17 sati po lokalnom vremenu, vojska upotrebljava suzavac. Helikopteri se vraćaju. Masa se ne obazire.

Lider reformističke opozicije Mohamed Baradej zahteva da vojska što pre interveniše. Opozicija, koja je Mubaraku dala rok do petka da napusti vlast, ne prihvata da predsednik narednih devet meseci nadgleda „miran transfer liderstva”.

Poučeni farsom parlamentarnih izbora prošlog novembra, ne veruju da može i hoće da obezbedi da narod u septembru za predsednika „izabere koga hoće”, kako je on to sada obećao.

„Suviše malo, suviše kasno”, masovno ponavljaju i demonstranti i opozicija rešeni da ubrzaju promene koje 82-godišnji Mubarak pokušava da uspori. I jedni i drugi su svesni da bi prihvatanje predsednikovih poruka umrtvilo pokret otpora rođen 25. januara. Zato insistiraju na njegovom pojačavanju.

„Nikada nisam nameravao da se ponovo kandidujem za predsednika”, izjavio je Mubarak iako je mesecima ostavljao otvorenom dilemu da li će tražiti novi mandat, da li će pokušati da progura svog sina Gamala ili možda generala Omara Sulejmana koga je nedavno imenovao na tri decenije upražnjeno mesto potpredsednika.

Zakasnela ispovest samo još više iritira milione Egipćana koji su definitivno izgubili poverenje u predsednika.

„Formirao sam novu vladu sa novim prioritetima koja će odgovoriti na zahteve mladih ljudi i razgovarati sa svim političkim partijama”, poručio je Mubarak naciji koja je u članovima novog kabineta prepoznala stara lica predsednikovih pretorijanaca.

Zakasnela promena dešifruje se kao providan pokušaj kupovine vremena.

Bilo je tu i podosta patetike u isticanju ličnog doprinosa tokom tri decenije na vlasti. „Hosni Mubarak je ponosan na sve godine tokom kojih je služio svom narodu”, kaže predsednik govoreći o sebi u trećem licu.

Zaključilo bi se da predsednik smatra da je zaslužio nešto mnogo bolje od onoga što mu se događa. Milioni Egipćana priželjkuju mu mnogo gore.

„Ovo je još jedan zločin Mubarakovog režima”, kaže Abdel Hadem Kandil iz opozicione stranke Al Kafeja. „Njemu zbog ovoga mora da bude suđeno. Bez toga nema nikakvog dijaloga.”

Kada je pala noć, i na jednoj i na drugoj strani odazvali su se pozivu mujezina na večernju molitvu. Molili su se za potpuno oprečne stvari.

Ishod bitke za Tahrir odlučiće egipatsku budućnost.

(Politika)