Početna strana > Hronika > Politika: Da li će poseta „Ricu” umanjiti popularnost Nikolića i Vučića
Hronika

Politika: Da li će poseta „Ricu” umanjiti popularnost Nikolića i Vučića

PDF Štampa El. pošta
petak, 24. jul 2009.

Druženje sa tajkunima srpskim političarima svakako ne donosi poene od birača, koji ih uglavnom smatraju korumpiranim, ali im preterano ni ne umanjuje popularnost, uglavnom zato što se o vezama krupnog kapitala i stranaka mnogo govori, a za malo koju javnosti su ponuđeni konkretni dokazi. Istraživači javnog mnjenja kažu da je teško tačno izmeriti uticaj ovakvih medijskih napisa na rejting političara i da se praktično sve svodi na procenu građana koliko im je ta priča uverljiva i koliko menja njihovu sliku o određenom političaru.

Zbog toga je za sada nemoguće prognozirati kako bi na birače naklonjene naprednjacima mogle da utiču optužbe Ratka Kneževića, nekadašnjeg savetnika Mila Đukanovića, na račun lidera Srpske napredne stranke. Knežević, naime, u sklopu optužbi protiv Mila Đukanovića za šverc cigareta, tvrdi da su se on i Stanko Subotić Cane 2007. godine nekoliko puta u pariskom „Ricu” sastali sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Ova dvojica su, međutim, potvrdila da su u to vreme bila u „Ricu”, kao i da su tu slučajno sreli Đukanovića, ali su demantovali da su se sreli sa Subotićem.

Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević kaže da se ceo slučaj za sada svodi na priču jednog čoveka i da je teško proceniti koliko je ona nekome uverljiva. Ipak, i da samo priče mogu negativno da utiču na popularnost političara možda najbolje, po njegovom mišljenju, potvrđuje primer pokojnog premijera Zorana Đinđića.

– Setite se samo atmosfere neposredno pre ubistva Đinđića, kada se spekulisalo da je on, navodno, uključen u „prljave poslove” Stanka Subotića, Filipa Ceptera ili biznismena iz Surčina – kaže Blagojević.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje, međutim, da su kod nas u međuvremenu sve stranke i političari povezivani sa svim tajkunima, te da je to nešto što je u našoj javnosti već opšte prihvaćeno kao politička devijacija.

„Kod nas svaku stranku, pa i naprednjake prati takva reputacija. I kada se u medijima pojavi nešto tako, to više nije moralni skandal širih razmera. Prosto takvih priča je do sada bilo mnogo, nikada pouzdano nisu dokazane i građani ih uglavnom prihvataju kao nešto što nije u redu, ali je gotovo uobičajeno”, objašnjava Stanković.

Tomislav Nikolić je i kao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke povezivan sa nekim ovdašnjim biznismenima, pre svega sa vlasnikom „Delta holdinga” Miroslavom Miškovićem. Nikolić je jednom prilikom i „priznao” da se sa njim redovno viđa, objasnivši to time da u njegovoj banci drži stranačke pare. Nikolić je takođe i jedini političar kod nas koji je javno potvrdio da su Mišković i Milan Beko učestvovali u finansiranju kampanje za poslednje parlamentarne izbore. Istina, bilo je mnogo i onih koji nisu poverovali da se finansijska pomoć svela na zakup jednog televizijskog termina i iznajmljivanje automobila.

Mnogo češće su se, ipak, stranke i političari međusobno optuživali za veze sa tajkunima. Aleksandar Vučić je, tako, svojevremeno, „prozivao” čelnike DSS-a i G17 plus da ih finansiraju „strujni mafijaši” Vojin Lazarević i Vuk Hamović (što su oni demantovali). Čedomira Jovanovića i njegov LDP mnogi su dovodili u vezu sa Milanom Bekom, koji je navodno glavni finansijer ove stranke, dok je Jovanović rekao da „Miroslav Mišković finansira sve stranke u Srbiji sem LDP-a”. Potpredsednik vlade i lider Socijalističke partije Srbije imao je dovoljno hrabrosti da kaže da jedni te isti sponzori finansiraju sve partije jer ne mogu da procene ko će da sastavi vladu.

Možda najozbiljnija i svakako najviše ispitivana afera koja se odnosi na „tajne dogovore političara i tajkuna”, kojom se bavio i Savet za borbu protiv korupcije, je ona povezana sa prodajom „Ce-marketa”. Savet je tada došao i do memoranduma o razumevanju kojim su se na predlog premijera Koštunice, Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović nezakonito dogovorili o načinuprodaje „Ce-marketa”. Vlada Srbije nikada nije odgovorila na zahtev saveta da potvrdi autentičnost tog memoranduma.

Dejan Vuk Stanović kaže da veze između politike i biznisa nisu nikakva specifičnost Srbije i da se države razlikuju samo po tome da li i kojim mehanizmima uspevaju da spreče takvu vrstu korupcije. Inače, po njegovom mišljenju, potpuno je prirodno da su oni koji imaju veliki novac zainteresovani da mu obezbede sigurnu budućnost zbog čega dolaze kod političara. Sa druge strane, za uspeh u politici potreban je i veliki novac, a kako su ovde sve važnije stranke bile ili su u vlasti nije ništa neobično da se sve povezuju sa većinom biznismena.

Zanimljivo je, međutim, i da su, koliko god to krili, političari ipak do sada češće potvrđivali veze sa biznismenima nego obrnuto. Jedini koji je svojevremeno otvoreno priznao da je davao pare svima, koji su tražili, pre nego što je sam počeo da se bavi politikom bio je Bogoljub Karić.

Bivša gradonačelnica Novog Sada rekla je juče za B92 da je 2007. postojala inicijativa nekoliko inostranih kompanija da na privatnom zemljištu u Novom Sadu izgrade termoelektranu, ali da nije znala da su njene bivše stranačke kolege Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić posredovali u tom poslu.

– Niko iz moje bivše stranke nije me informisao da će bilo ko iz SRS-a u bilo kom svojstvu odlaziti u inostranstvo niti me je bilo ko obavestio o rezultatima tih pregovora – kaže ona.

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić rekao je da su on i Vučić, kada su u „Ricu” sreli Đukanovića, bili u Parizu zbog sastanka sa ruskim investitorima u vezi sa izgradnjom gasne elektrane u Novom Sadu.

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner