Politika: Da li Hrvatska dobija proustašku vladu?

 ZAGREB – Centralno pitanje posle izbora u Hrvatskoj jeste ko će formirati parlamentarnu većinu i novu vladu, a deo medija i analitičara smatra da je izvesno da će novu vlast činiti koalicija HDZ-a Andreja Plenkovića i proustaškog Domovinskog pokreta Ivana Penave. Doduše ima i onih koji tvrde da još ništa nije odlučeno i da su moguće i druge kombinacije u Saboru.

Od sutra ćemo krojiti sudbinu Hrvatske, poručio je Ivan Penava, predsednik proustaškog hrvatskog Domovinskog pokreta, u noći izbora na kojima je njegova stranka osvojila treće mesto i dospela u situaciju da određuje ko će vladati tom zemljom.

Prvi zvanični pregovori timova dve stranke počinju danas, a uoči tih pregovora Radimir Čačić, šef Narodne stranke - Reformisti kaže da je i dalje u igri više opcija napominjući da ne isključujući mogućnost i novih izbora.

Čačić tvrdi da Domovinskom pokretu treba da bude jasno ako formira vlast sa HDZ-om više neće postojati jer su oni bili i ostali samo frakcija HDZ-a.

„Most nije HDZ i nije nikad ni bio. On je desna stranka i klerikalna, ali Domovinski pokret to nije. Oni su frakcija HDZ-a bili i ostali, s bazom u nekadašnjem HDS SB-u. Oni su HDZ, što su uvek i bili. A ako žele biti pošteniji, čistiji  ili radikalnije desno, onda ne mogu ući u jedan interesni blok jer će tada nestati. Penava to jako dobro zna”, kaže Čačić a prenosi zagrebačka N1.

Čačić smatra da Domovinski pokret treba jasno staviti pred izbor: „Gospodo, ako želite da se vaša cela politika svodi na mi ne želimo Srbe, a s druge strane očekujemo manjine da podrže vladu, to je blago rečeno 'tricky'. Danas Srbi, sutra svi drugi pa ćemo videti ko će još ostati", smatra Čačić i dodaje da Plenković u narednih 25 dana mora da kupi DP, žrtvuje SDS S i manjine koliko bude trebalo, jer jednom kad se formira vlada dalje je gotovo.

Bojan Glavašević, nezavisni kandidat na listi SDP-a, komentarišući uverenost Plenkovića da će brzo sastaviti većinu, kaže da ga jako zanima kako će to izvesti budući da su govorili svašta jedni o drugima.

Dario Hrebak iz HSLS-a smatra da je Plenković dovoljno pametan da zna da su mu u vladi potrebni i pripadnici manjina i neke malo desnije opcije.

„Uvek su potrebni i oni ljudi da možeš reći, ‘ja bih to, ali oni drugi ne daju’. Ali ipak, za njega postoje veliki problemi. Prihvatiti Zlatka Hasanbegovića za ministra kulture je direktan šamar Andreju Plenkoviću. Onog časa kad na to pristane, on je priznao da je izgubio. Manjine su se tu postavile jako čvrsto, ili mi ili niko. Nemoguće je napraviti većinu bez manjina", rekao je Hrebek gostujući na HRT-u.

On tvrdi da je koalicija HDZ-a i DP-a nemoguća bez liberala i bez manjina. “Ako nema manjina, onda nema ni liberala", jasan je Hrebak.

Domovinski pokret i njihov lider, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, važe za ekstremnu verziju HDZ.

Ko je Ivan Penava čovek koji će sa svojim pokretom odlučivati o sudbini nove hrvatske vlade?

Široj javnosti je poznat po šovinističkim stavovima i koketiranjem sa ustaštvom pod izgovorom odavanja „počasti herojima domovinskog rata".

Pred obeležavanje godišnjice pada Vukovara Penava je rekao da  onima kojima smeta „Za dom spremni" na grbu HOS i „poneko U", ne treba da dolaze u Vukovar.

Veterani HOS poznati su po ustaškoj ideologiji i veličanju Ante Pavelića i NDH. Pripadnici paravojne formacije HOS poznati su po crnim uniformama i ustaškoj ikonografiji tokom ratova u Hrvatskoj i BiH. Neke njihove jedinice nosile su imena ustaških zvaničnika iz Drugog svetskog rata, kao što su Jure Francetić ili Rafael Boban.

"Slobodna Dalmacija" je pisala da „što se vukovarskog gradonačelnika Ivana Penave tiče, upravo je koketiranje sa ustaštvom ono što Vukovaru treba, a stilizovani ustašoidni plakat je mera savremenog Vukovara”.

„Trideset godina se trudimo da sebi, Srbima i svetu pokažemo kako nismo ustaše, i onda dođu likovi kao Penava i namerno proliju to civilizacijsko mleko, s trostrukim efektom: svet nam upisuje politički minus, Srbi likuju jer ispada da su u pravu kada nas poistovećuju s ustašama a mi se vraćamo u građanski rat iz 1941. godine", ocenjuje hrvatski list.

(Politika)