Politika: DŽozef Bajden traži da Amerikanci budu strpljivi s njim

Godinu dana od vlasti DŽozefa Bajdena: Korona, povlačenje iz Avganistana i rusko-ukrajinski sukob obeležili su prvih 12 meseci nove vašingtonske administracije

Kriza je reč koja najbolje opisuje prvu godinu DŽozefa Bajdena na vlasti.

Kriza je reč koja najbolje opisuje prvu godinu DŽozefa Bajdena na vlasti.

Sadašnji predsednik je ušao u Belu kuću na jučerašnji dan pre 12 meseci, u okolnostima neobičnim za američku političku kulturu. Samo nekoliko dana ranije u Kongres su upali demonstranti koji nisu verovali da je demokrata pošteno pobedio na izborima. Dotadašnji šef vlade Donald Tramp nije se pojavio na inauguraciji svog naslednika.

Nova vlada nije provela nijedan dan bez brige o epidemiji virusa korona, a na najveće iskušenje bačena je prošlog leta, kad je u metežu povukla vojsku iz Avganistana. I godišnjicu dočekuje s velikim nevoljama u istočnoj Evropi zbog sukoba između Moskve i Kijeva. Bajden je na konferenciji za novinare povodom godinu dana rada vlade istakao da očekuje da će ruski predsednik Vladimir Putin narediti ograničenu invaziju na Ukrajinu, i da će to izazvati reakciju Zapada, prenosi Si-En-Bi-Si.

Na istoj konferenciji Bajden je više puta zamolio Amerikance da budu strpljivi s njim i dodao da je svestan da još nije ispunio sva predizborna obećanja. Prvu četvrtinu njegovog mandata zaista su obeležili i održane reči i izneverena očekivanja. Kako je jedna od najvećih zamerki demokrata Trampu bio opušten stav prema kovidu 19, Bajdenova administracija se potrudila da se predstavi kao krajnje obazriva. Uvela je nošenje maski u saveznim ustanovama i obaveznu vakcinaciju za zaposlene u federalnoj vladi. Ispunila je i obećanje da će za prvih sto dana vlade biti vakcinisano sto miliona ljudi.

Bajden je na konferenciji više puta zamolio Amerikance da budu strpljivi s njim i dodao da je svestan da još nije ispunio sva predizborna obećanja

Zapadno krilo otišlo bi i dalje u merama da Vrhovni sud nije oborio uredbu izvršne grane vlasti o obaveznoj imunizaciji i testiranju zaposlenih u velikim firmama. I pored svih restrikcija, administracija nije mogla da izbegne talas novog soja virusa korona, omikrona, zbog kojeg su poslednjih nedelja bolnice ponovo pune. Iako je svom prethodniku zamerao što je ljude pozivao da se normalno ponašaju, Bajden, svestan ekonomskog danka, sad i sam obećava da više neće biti zatvaranja.

Američki lider je ispunio predizborno obećanje i nastavio s programom ekonomske pomoći građanima i privredi, koji je na početku epidemije pokrenula Trampova vlada. Aktuelna administracija i Kongres usvojili su prošlog marta paket finansijske pomoći vredan 1,9 biliona dolara. U okviru Bajdenovih socijalnih mera, koje su uvedene zbog epidemije i ekonomske krize, stanarima je garantovano da ne mogu biti izbačeni iz stanova do kraja marta, a mladima je omogućeno da još neko vreme ne otplaćuju studentske kredite, podseća „Forbs”.

Bajden nije razočarao birače kad je reč o zaustavljanju izgradnje zida na granici s Meksikom, jer je odmah obustavio ovaj Trampov projekat. Isto je uradio i s uredbom iz Trampove ere koja je sprečavala stanovnike više muslimanskih zemalja da uđu u Sjedinjene Države. U skladu s porukama koje upućivao LGBT zajednici, Bajden je ponovo otvorio vojsku za transrodne osobe, što bivši predsednik nije dozvoljavao.

Kad je reč o obećanjima o zelenim tehnologijama, Bajdenov uspeh je polovičan. Vratio je američki potpis na Pariski sporazum o klimi, iz kojeg se Tramp bio povukao. Bajden je zabranio izgradnju „Kistouna”, naftovoda koji je trebalo da se proteže od Kanade do Teksasa, za koji su ekolozi tvrdili da bi naštetio životnoj sredini. Predsednik je privremeno onemogućio i bušenje u potrazi za naftom i gasom na državnom zemljištu na Aljasci. Ipak, Bajden u ostatku Amerike u proseku izdaje više dozvola za naftne i gasne bušotine nego što je to činio Tramp, koji je zagovarao fosilnu energiju.

Najviše su razočarani glasači koji su poverovali da će Bajdenova politika prema ilegalnim imigrantima biti suprotna od Trampove

U neispunjena obećanja spada ono da će vlada promeniti zakon kojim je Trampova administracija smanjila poreze svim slojevima, ali su najveću korist imali najbogatiji građani i kompanije. I pored toga što se veliki broj liberala žali da su pravila za kupovinu i nošenje oružja isuviše labava i da se Amerika zbog toga suočava s masovnim pucnjavama i ubistvima, predsednik i njegove demokrate još nisu pooštrili regulativu.

Najviše su razočarani glasači koji su poverovali da će Bajdenova politika prema ilegalnim imigrantima biti suprotna od Trampove. Kao i prethodna administracija, i sadašnja primenjuje pravilo o deportaciji po kratkom postupku za vreme epidemije virusa korona. Bajden i njegova potpredsednica Kamala Haris otvoreno su poručili meksičkim i centralnoameričkim ilegalcima da ne dolaze jer neće biti primljeni.

I pored toga što je vraćajući vojsku kući iz Avganistana samo ispunio predizborno obećanje da će pokušati da stane na put večitim ratovima, Bajden se upravo tada suočio s ogromnim padom popularnosti. Povlačenje je bilo haotičnije nego što su se Amerikanci nadali, a predaja Avganistana talibanima posle 20 godina ratovanja mnogima je delovala kao priznanje poraza.

Bajden nije mogao da ispuni ni obećanje da će ujediniti zemlju, polarizovanu između demokrata i Trampovih birača

Više su očekivali i najveći pobornici transatlantskog partnerstva, koji su bili zaprepašćeni Trampovim pretnjama da će Amerika napustiti NATO i koji su se uzdali u Bajdena da će oporaviti odnose s Evropom. Kao melem na ranu došla su im Bajdenova uveravanja da Vašington ponovo ceni savezništva, ali su veze sa Starim kontinentom još jednom uzdrmane prošlog septembra. Avenija Pensilvanija sklopila je odbrambeni savez sa Kanberom i Londonom ne obaveštavajući Jelisejsku palatu da ta alijansa znači da neće biti ništa od australijske kupovine francuskih podmornica.

Bajden nije mogao da ispuni ni obećanje da će ujediniti zemlju, polarizovanu između demokrata i Trampovih birača. Ovaj cilj se pokazao nedostižnim zbog toga što obe strane jedna drugu prikazuju kao nelegitimnu. Demokrate i dalje svoju politiku zasnivaju na osporavanju svega što je Tramp radio i okrivljuju njegovu vladu da je podsticala demonstrante da upadnu u Kapitol, dok bivši predsednik ni do danas nije priznao rezultate izbora, u šta je ubedio i veliki broj svojih glasača.

Tramp još nije razjasnio da li će se pojaviti na sledećim predsedničkim izborima, ali ako se bude kandidovao, to će značiti da će i četvrtu godinu Bajdenovog mandata obeležiti kriza.

(Politika)