Politika: „Prevodioci“ za crnogorski jezik zasad nepotrebni

Vrbas – Najnoviji zahtev Crnogorske partije u Srbiji, sa sedištem u Lovćencu, i njenog lidera Nenada Stevovića – da se crnogorski jezik u Srbiji izučava u školama kao izborni predmet i uvede u službenu upotrebu u lokalnim zajednicama u kojima Crnogorci čine više od 15 odsto stanovništva – nije dobio ni najmanju podršku crnogorskih udruženja „Lovćen“ u Lovćencu i „Nikola Prvi“ u Vrbasu, a ni Nacionalnog veća Crnogoraca za Srbiju. Sve tri strane ističu da takve inicijative „crnogorskog Šojića“, kako njegovi najžešći oponenti nazivaju Stevovića, „samo nanose štetu crnogorskoj manjini u Srbiji i da za ovu nacionalnu zajednicu sada ima prečih poslova od uvođenja crnogorskog jezika u obrazovni sistem Srbije“.

– Izjave Nenada Stevovića o potrebi uvođenja crnogorskog jezika kao službenog u pojedine opštine u Srbiji, i u škole, neozbiljne su, neznalačke, nelegitimne i štetne po interese Crnogoraca u ovoj državi. Takvim neznanjem on u srpskoj i crnogorskoj javnosti stvara ne samo zbrku, nego i ozbiljne nedoumice o tome kakva prava žele Crnogorci u Srbiji – kategoričan je dr Milenko Perović, profesor na Novosadskom univerzitetu, predsednik Nacionalnog veća Crnogoraca u Srbiji i jedan od članova ekspertske komisije za standardizaciju crnogorskog jezika.

U Crnogorskom kulturno-prosvetnom društvu „Nikola Prvi“ u Vrbasu ističu da je Crnogorska partija minorna politička grupacija, ne samo u Srbiji, „već i na lokalnom nivou u opštini Mali Iđoš, i pored toga što učestvuje u vlasti sa Savezom vojvođanskih Mađara“. Istina, ovde je na sednici opštinskog parlamenta pre nekoliko meseci izglasano da i crnogorski jezik bude u službenoj upotrebi, ali to je, kažu sagovornici „Politike“, „samo politički ustupak većinskog SVM-a koji se održava na vlasti zahvaljujući podršci Crnogorske partije“. I, mada Nenad Stevović tvrdi da je sličan zahtev uputio i lokalnoj administraciji u Vrbasu, predsednica SO Marijana Maraš demantuje da je „bilo kakav dopis slične sadržine zvanično dostavljan“.

– Program našeg delovanja nije nikakvo „crnogorstvovanje“, a to je slučaj i sa većinom crnogorskih udruženja u Srbiji, već prevashodno insistiranje na ostvarivanju punog nacionalnog identiteta u dijaspori, kroz negovanje kulture, tradicije i običaja. Nama ni sada niko ne brani da govorimo i pišemo crnogorskim jezikom u svakodnevnoj komunikaciji, ali, živimo u Srbiji, poštujemo kao građani njene zakone i u službenim prepiskama koristimo srpski jezik. Tumači i prevodioci nisu nam potrebni. Besmislica je svako insistiranje na uvođenju crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Srbiji bez prethodnih bilateralnih sporazuma i dogovora Beograda i Podgorice – veli Stevan Kozina, predsednik Crnogorskog udruženja „Nikola Prvi“ u Vrbasu.

Njegovo mišljenje deli i Željko Kaluđerović, predsednik Udruženja Crnogoraca „Lovćen“ u Lovćencu, koji kaže da je „vrlo čudno zašto Stevović pokreće ovu inicijativu u trenutku kada se vode razgovori o statusu srpskog jezika u Crnoj Gori“.

Ilustrujući uticaj i kredibilitet Crnogorske partije u Srbiji i ugled njenog lidera kod ovdašnjeg crnogorskog življa, naši sagovornici podsećaju da se Nenad Stevović „ne viđa na skupovima predstavnika zvanične Crne Gore sa dijasporom“. Tvrde da se nije pojavio na Skupštini evropske dijaspore Crnogoraca 4. juna u Podgorici, da ga nije bilo ni među zvanicama na prijemu u ambasadi Crne Gore u Beogradu, 13. jula povodom Dana državnosti, ni nekoliko dana kasnije na sastanku predstavnika crnogorskih udruženja u Srbiji sa crnogorskim premijerom Igorom Lukšićem. Posle svega, sagovornici „Politike“ su jedinstveni u pitanju „u čije ime i za čiji račun se oglašava Crnogorska partija u Srbiji“.

(Politika)