Politika: Zašto je opozicija slaba i razjedinjena

U skupštini je formalno osam opozicionih poslaničkih grupa, sa ukupno 108 mandata, ali one svojim aktivnostima nisu do sada pokazivale da su snaga koja može da utiče na odluke vlasti

„Nećemo da budemo opozicija kakvu smo mi imali dok smo bili na vlasti, nećemo da kritikujemo radi kritike. Kritikujemo one stvari koje nisu dobre, a njih je mnogo, ali smo opozicija koja uvek daje predloge, alternative i bolja rešenja”, reči su kojima portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov objašnjava poziciju svoje partije posle godinu dana vlade Ivice Dačića i tvrdi da teza o nikad slabijoj opoziciji u Srbiji ne stoji.

Ipak, Vlada Srbije je za ovih godinu dana bila na raznim iskušenjima, ali joj opozicija nijednom nije ozbiljno pripretila. Već solidna većina vladajuće koalicije u republičkom parlamentu dobijala je i dodatnu podršku od delova opozicije u zavisnosti od zakonskih predloga ili tema o kojima se raspravljalo, a pri tom su se opozicione poslaničke grupe osipale i udaljavale od mogućnosti složnijeg nastupa protiv vlasti. U skupštini je formalno osam opozicionih poslaničkih grupa, računajući i nezavisne poslanike, sa ukupno 108 mandata, ali one svojim aktivnostima nisu dosad pokazivale da su snaga koja može da utiče na odluke vlasti.

Uz sve to, vladajuće partije, sudeći po rejtinzima, nisu izgubile na popularnosti, a stožerna Srpska napredna stranka čak beleži rekordnu podršku. Dotle, tri najveće opozicione stranke ili „padaju”, kao DS, ili se ne odmiču mnogo od cenzusa, kao LDP i DSS. Na rezultate sa nekoliko poslednjih lokalnih izbora ne treba posebno podsećati, iako se, naravno, situacija „na lokalu” ne može po automatizmu preslikavati na nacionalni nivo. Najkraće, trenutno nema nikoga ko bi mogao da nasledi naprednjake na vladajućoj poziciji.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić slaže se sa tvrdnjom da opozicija nikad nije bila slabija, ali to je posledica činjenice, smatra on, da u glavnim stvarima državne politike najveći deo opozicije podržava vladu. Tako da opozicije, sem DSS-a (21 poslanik), i nema, i zbog toga najgore medijski prolazi, ističe Samardžić.

„Imamo vrlo malo prostora u medijima, naročito poslednjih meseci. To je nešto što vas defavorizuje kao nekog legalnog igrača u političkom prostoru. Specifičnost situacije jeste u tome što državna politika ima vrlo mnogo interesa da ovakvu opoziciju – koja se suprotstavlja glavnoj stvari, a to je predaja Kosova – ućutka ili u najmanju ruku da je marginalizuje”, objašnjava on i dodaje da je drugi problem DSS-a u domenu onoga što je njihova politika i argumentacija – kako ubediti stanovništvo da je politika vlade, „ovo bezumno okretanje EU kao jedinoj stvari na ovom svetu, apsolutno pogrešno, da evidentno daje slabe rezultate i da politika treba da se vodi drugačije”.

Ključni problem opozicije, prema mišljenju Marka Blagojevića iz Cesida, jeste to što se DS (44 poslanika), koji bi trebalo da bude njen stožer, guši u problemima koji su počeli da isplivavaju na površinu onog trenutka kada je propustio da formira novu vlast posle izbora u maju 2012. „Sve dok ne postignu mir u kući, neće moći da počnu da se oporavljaju, a tu pre svega mislim na njihov rejting”, kategoričan je Blagojević.

Stranka Čedomira Jovanovića, iako sa samo 13 poslanika, očigledno pokušava da se ubaci u prostor koji je DS ostavio baveći se sobom, ali može li zaista da se nametne kao stožer opozicije? Blagojević smatra da su demokrate daleko od toga, jer ma koliko u ovom trenutku bile slabe, i dalje su mnogo jače od LDP-a.

„Podrška DS-u se osipala, ali na konto toga nije rasla podrška LDP-u. Između 40 i 50 odsto onih koji su 6. maja prošle godine glasali za DS sada su neopredeljeni”, ističe Blagojević, koji ocenjuje da DS-u nedostaje osmišljen javni nastup i snaga glasa (delom i zbog toga što im mediji više nisu toliko dostupni kao ranije).

Aleksandru Jerkov, čini se, rejting stranke ne zabrinjava. „Ako je iko mogao da nauči da istraživanje javnog mnjenja nije isto kao ono što građani reše na izborima, to je onda DS. Verujem da su neki političari popularni, ali ne mislim da se to odnosi i na stranke. Konkretno, SNS, koji stalno beleži rast popularnosti, osim loših ministara ne nudi ništa. Dovoljno je samo da građani pogledaju u svoje novčanike”, kaže ona.

Za razliku od portparolke, Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, nije toliko miran kada je reč o budućnosti stranke. On je pre desetak dana za „Večernje novosti” govorio da u stranci i dalje postoji kriza „povodom toga da li je Dragan Đilas uspeo da se nametne kao lider i može li istovremeno da vodi stranku, bude gradonačelnik, biznismen...” Više ne postoji podela na Đilasove i Tadićeve ljude, ali „postoji podela na one koji ne vide jasan program politike DS-a”. „Zbunjeni su, zanemareni i oni se pasiviziraju”, naveo je Mićunović.

Aleksandra Jerkov, međutim, kaže da se stranka konsolidovala, da su iz nje otišli oni koji su tu bili zbog vlasti, a da je mnogo novih ljudi došlo. I ne razume kako neko ne vidi politiku i program DS-a.

„Uradili smo sveobuhvatan plan za izlazak Srbije iz krize, koji je u martu dobio podršku više od 95 odsto delegata skupštine DS-a. Svi članovi imaju priliku da kritikuju rad stranke, ali oni to često, nažalost, ne rade na sastancima stranačkih organa, nego su izabrali da to čine u medijima”, kaže ona.

Na pitanje da li je njihov problem u predstavljanju partijske politike u tome što su im je SNS i SPS preuzeli, Aleksandra Jerkov je izričita: „Mi smatramo potvrdom svoje politike to što danas oni koji su bili protivnici integracija i brana ulasku Srbije u EU smatraju da je ta politika njihova.”

Biljana Baković

(Politika)