Predrag Vasiljević: "Najbolje da se Srbi pobiju"

 Svako ko bi danas sa političke scene Srbije uveo sankcije Rusiji, pristao na okupaciju Severa Kosova i predaju južne srpske pokrajine Albancima, i gašenje Republike Srpske, postao bi za NATO – veliki vizonar i lider budućnosti koji bi dobio punu podršku.

Kao što je Slobodan Milošević, koga su zapadnjaci nazivali „balkanskim kasapinom“, na jesen 1995. godine, posle potpisivanja Dejtona, postao privremeno za Amerikance - „faktor stabilnosti na Balkanu“, tako bi svaka vlast u Beogradu bila nagrađena ukoliko bi odustala od sopstvene nezavisnosti i pre svega, usred velikog svetskog rata i sukoba civilizacija, okrenula leđa Moskvi.

Kako se to NATO brine za Srbiju

Teško je poverovati da se NATO iskreno zabrinuo zbog strašnog zločina u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, ako znamo da je Alijansa 1999. godine u jezivoj agresiji na Srbiju ubila više hiljada nedužnih civila i najmanje 81 dete.

Teško je poverovati da je NATO zabrinut za demokratske procese u Srbiji i „medijske slobode“ u vreme kada su uveli totalnu cenzuru kada je u pitanju veliki svetski sukob u Ukrajini, kada progone heroja slobode DŽulijana Asanža, a Donalda Trampa gase u živom programu i isključuju mu društvene mreže.

Teško je shvatiti da njih baš sada brine korupcija u državnom vrhu Srbije o kojoj piše Njujork tajms u danu masovnog ubistva u školi u Beogradu, dok neprekidno ćute o kriminalnim aferama Bajdenovih članova porodice, brojnih balkanskih liderčića ili visokih evropskih diplomata čije su korupcijske igre već potpuno javno raskrinkane.

Zato je sadašnja teška politička kriza u Srbiji, za čije potpirivanje je iskorišćena duboka nacionalna bol i frustracija zbog masovnog ubistva dece, izuzetna šansa za NATO da potpomogne veliko rasulo u kome će oni da poentiraju.

Zato je baš sada, dok traje ulično prebrojavanje „dve Srbije“, Brisel žestoko ucenio Beograd da uvede sankcije Rusiji ako misli da ide ka EU, a DŽozef Bajden je baš ove nedelje, dok preti bakrot Amerike, tražio od Kongresa da iskešira 108 miliona evra za „maligni uticaj Rusije na Balkanu“ (čitaj, u Srbiji i Republici Srpskoj).

Zato se, baš u ovom momentu, u okviru opozicionih snaga u Srbiji tendeciozno marginalizuju nacionalne opcije koje se protive sankcijama Rusiji i nezavisnom Kosovu, a afirmišu se i oni pojedinci u okviru vlasti koji u potpunosti podržavaju NATO agendu.

Zato su, baš dok se Beograd trese od uličnih demonstracija, blokada, šetnji i mitinga, Zapadni vladari kresnuli varnicu i potpalili sever Kosova i Metohije, kako bi izvršili dodatni pritisak na Srbiju.

Zato su, baš u trenutku kada je kao vazduh potrebna sabornost, mir, nada i vera, pokrenuta odvratna medijska kampanja protiv ujedinjujuće institucije – Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Porfirija.

„Najbolje“ je da se Srbi pobiju

Da skratimo, u vreme velikog svetskog loma, za NATO je, kao i za Hitlera 1941. godine, idealna opcija da se Srbi pobiju između sebe.

Za NATO je ovo izuzetna šansa da iskoristi opravdano nezadovoljstvo velikog dela srpskog naroda – zbog nemaštine, nepotizma, stranačkog zapošljavanja, lokalnih kabadahija, osećaja nesigurnosti, medijskog rijaliti ludila, političkih moćnika, lažnih analitičara na svim stranama – kako bi ostvarili svoje ciljeve.

Za NATO je ovo idealna prilika da od Srbije stvori drumsku kafanu pred fajront u kojoj će biti razbijenih glava, srče do kolena, zakrvavljenih očiju, uhapšenih, poludelih i ubijenih – kako bi se geopolitički Balkan potpuno osvojio u svetskom frontu protiv Rusije i Kine.

Zato više neće biti lažnih i marketinški isforsiranih podela na vlast i opoziciju, na pristojne i bezube, na suši ekipu i sendvičare već će za NATO biti prihvatljivi svi oni koji odustanu od Srbije.

Za NATO osvajače, povlači se linija podele na one koji su spremni da predaju Srbiju u ruke Zapada i da se odreknu samostalnosti i onih koji se tome suprotstavljaju, a biće potpuno svejedno da li su oni u vlasti ili u opoziciji.

Zato je za NATO idealna opcija da ovde izbije veliki sukob, da se pobije svako sa svakim, da se svi valjaju u blatu pod majskim pljuskovima, da se uruši država u „srpskom proleću“ dok oni, prekrštenim kaubojkama na astalu, piju burbon, gledaju, smeju se i čekaju ishod i svoju pobedu.

Idu teški dani. U pamet se Srbi. Da stvarno ovde ne bude – fajront. Jer, dan posle, neće biti šanse ni za – otrežnjenje.