Pres: NVO u Srbiji dobijaju 150 miliona evra godišnje

Na račun nevladinih organizacija (NVO) u Srbiji godišnje legne minimum oko 150 miliona evra.

Nevladinom sektoru je samo iz državnog budžeta u 2010. isplaćeno 93 miliona evra, dok je teško utvrditi kolike su bile njihove međunarodne donacije, ali su iznosile više desetina miliona evra.

Sporni kriterijumi

Imajući u vidu koliki je novac u igri, ne bi trebalo da čudi što povremeno u javnost isplivaju sukobi između čelnika pojedinih NVO. Poslednji slučaj vezan je za predsednicu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić, koju iz nevladinog sektora u Republici Srpskoj optužuju da je potrošila 2,5 miliona evra namenjenih za osnivanje REKOM-a.

U Srbiji su trenutno registrovana tačno 13.343 domaća i 54 predstavništva stranih nevladinih udruženja. Bez obzira na to što nose odrednicu „nevladine" najveći donator tih organizacija Vlada Srbije.

Direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora Jasna Filipović navodi da je samo u 2010. godini NVO iz republičkog budžeta dodeljeno 47 miliona evra, a oko 46 miliona evra iz kasa lokalnih samouprava. Ona nije mogla da precizira kolike su donacije iz međunarodnih fondova. Filipovićeva je ukazala i da kriterijumi za dodelu donacija nevladinom sektoru ostavljaju prostor za brojne zloupotrebe, a kako tvrdi, sporno je i to ko sve danas u Srbiji ima status nevladine organizacije.

Ni u samim NVO ne žele javno da govore o visini donacija iz inostranstva, ali nezvanično priznaju da se radi o desetinama miliona evra na godišnjem nivou. Brojni čelnici NVO nisu ni pristali da pričaju o svom poslovanju i načinu finansiranja.

Tri čoveka i 17 evra

Direktorka NVO „Urban in" iz Novog Pazara Aida Ćorović kaže da su se poslednjih godina u Srbiji namnožila raznorazna udruženja, koja se samo formalno nazivaju nevladinim organizacijama, a u stvari su tipične „partijske ispostave".

- Tim nazovi NVO političke stranke preko ministarstava, na čijem čelu su njihovi kadrovi, dele ogroman novac iz budžeta. Zbog takvih muljanja, pre svega sa državnim parama, napravljen je loš imidž u javnosti da su NVO veliki profiteri. Ja se 20 godina bavim ovim poslom i tvrdim da ozbiljne NVO ne dolaze lako do novca, traže se kvalitetni projekti - navodi Ćorovićeva.

Prema njenim rečima, ozbiljne NVO insistiraju godinama na kodeksu i transparentnosti deljenja novca iz budžeta „jer je samo iz tog izvora moguće muljanje oko finansiranja nevladinih organizacija".

- Navešću vam primer zloupotrebe sa lokalnog nivoa iz Novog Pazara, gde je u 2008. za nevladin sektor bilo predviđeno pola miliona evra. Nijedna lokalna NVO nije videla ni dinara! Zato što je taj novac deljen nekim udruženjima, čije je rukovodstvo politički blisko sa ljudima iz gradske uprave. Tad su novac dobili Nacionalni savet Bošnjaka, Islamska zajednica Srbije i Sportski savez Sandžaka, čiji je je šef u to vreme bio jedan od bliskih saradnika Sulejmana Ugljanina - priča Ćorovićeva.

Ona tvrdi da su takve „mahinacije" apsolutno nemoguće ako su donatori međunarodni fondovi, koji traže konkretne projekte i imaju ozbiljne procedure za transparentnu dodelu sredstava.
Inače, da biste osnovali NVO, prema Zakonu o udruženjima iz 2009, potrebno je najmanje tri čoveka. NVO u potragu za novcem od ministarstava, donatora i fondacija može da krene čim uplati 1.750 dinara za registraciju udruženja.

SPC dobila najviše novca

Srpska pravoslavna crkva, koja ima status nevladine organizacije, od Vlade Srbije je u protekle tri godine kroz razne donacije dobila 2.129.357 dinara, odnosno oko 20 miliona evra. Lane je na račun SPC isplaćeno oko šest miliona evra. Upola manje novca iz republičkog budžeta otišlo je 2010. u kasu Crvenog krsta Srbije, koji takođe ima status NVO.

Autori Biljana Bojić/Nenad Čaluković

(Pres)