Privatno obezbeđenje najbrojnija oružana sila u Srbiji

Privatno obezbeđenje spada u najprofitabilnije poslove u Srbiji. Godišnje se u ovoj grani kod nas obrne više od 150 miliona evra! Ali, osim što su unosni, ovi poslovi su i specifični jer ih obavlja bukvalno armija ljudi, naoružanih do zuba ne samo kratkim, već i dugim cevima.

O koliko ozbiljnoj sili je reč vidi se iz podatka da je pod oružjem u okviru različitih firmi za obezbeđenje, što legalno, što ilegalno, i do 60.000 ljudi, dok Vojska Srbije ima 30.000 pripadnika!

Upravo zato je opasno što Srbija do sada nije imala zakon koji bi regulisao ovu oblast, pa su tako, više od dve decenije, ove firme često bile na granici legalnih tokova. Gotovo niko nije kontrolisao njihov rad.

Javnost je uzburkao ovogodišnji incident: kada su momci iz firme za privatno obezbeđenje „Kombat tim sekjuriti solušn“ iz Rume (Bojan Bakula, Saša Turčinović, Predrag Stojkov) poginuli u Boliviji kao telohranitelji narko bosa Vilijama Rosalesa Suaresa. Kasnije se ispostavilo da je ova firma obezbeđivala čak i neke škole po Srbiji.

Ipak, kako ističu u Udruženju za privatno obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, oni nisu bili registrovani u APR i imali su falš pečat! Zbog cele situacije, u Udruženju se raduju donošenju novog zakona koji će urediti džunglu u kojoj su radili.

- Kada zakon bude donet znaće se tačno i koliko ima firmi za obezbeđenje, koliko ljudi je u njima zaposleno, kao i koliki je obrt novca - kaže Dragiša Jovanović, predsednik udruženja.

- Reforma sektora bezbednosti podrazumeva ne samo profesionalizaciju vojske, već i profesionalizaciju sektora privatnog obezbeđenja i oba segmenta moraju biti pod civilnom kontrolom.

Očekuje se da se predlog zakona nađe pred Skupštinom već početkom 2011. Srbija je, inače, jedina država u Evropi i regionu koja nema taj zakon.

U okviru Konfederacije evropskih službi privatnog obezbeđenja CoESS, registrovano je 10.000 firmi sa više od 600.000 zaposlenih. Ove kompanije pružaju širok spisak usluga, a obezbeđuju čak i nuklearke (u Nemačkoj i Rumuniji), vojna postrojenja (Austrija i Nemačka), aerodrome (Austrija, Nemačka, Rumunija, Holandija...), luke (Bugarska, Holandija), pa čak i parlamente (Rumunija i Bugarska).

Zaposleni u privatnom sektoru bezbednosti u Grčkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Poljskoj imaju pravo ograničenog pretresa i zaplene na aerodromima, dok Litvanija, Estonija i Letonija dozvoljavaju čak i lišavanje slobode lica pod određenim uslovima.

Prema predlogu nacrta budućeg zakona, privatno obezbeđenje podrazumevaće „ubuduće poslove obezbeđenja lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom, transport novca, vrednosnih i drugih pošiljki, rukovanje gotovinom i bankomatima, patroliranje, održavanje reda na javnim skupovima i sportskim priredbama.“

MUP će izdavati i oduzimati licence i legitimacije, na osnovu stručnih sertifikata Akreditacionog tela Srbije. Obuka će biti prepuštena strukovnim udruženjima. MUP će, takođe, voditi registar i vršiti nadzor.

- Oni će propisati i boje uniformi, da bi se pripadnici obezbeđenja razlikovali od policije, a da se ipak odmah raspoznaju - otkriva Jovanović.

On dodaje i da će se ubuduće tačno znati i ko će moći da nosi koje oružje: oni koji čuvaju državne objekte od nacionalnog značaja dužiće i automatske puške, i pumparice, i pištolje; oni koji obezbeđuju prevoz novca moći će da nose pištolje i pumparice, a svi ostali pištolje.

Velika polemika vodila se i oko toga da li stranci mogu da drže „privatne armije“. U većini evropskih država, ovo je nemoguće. Međutim, u pravnom vakuumu, u Srbiji je nekoliko multinacionalki već otkupilo veći broj naših firmi i oni zapošljavaju najviše ljudi u tom sektoru (na primer „G4S servisiz“ ima oko 5.000 zaposlenih, a „Sekjuritas servisiz“ oko 4.000). Zato je predlog da se država ne blamira i ne oduzima im licence, već da se uvede samo član po kom će odgovorno lice u firmi morati da bude državljanin Srbije.

Pošto su prošle godine firme za obezbeđenje uključene u Strategiju nacionalne bezbednosti, njihovo poslovanje u vanrednim situacijama i u ratu regulisano je posebnim odredbama drugih zakona. Zakono o vanrednim situacijama predviđa da u posebnim okolnostima republički, pokrajinski i štabovi za vanredne situacije okruga i lokalnih samouprava, mogu da zaključuju ugovore sa firmama za privatno obezbeđenje. To znači da će tada ovim firmama, umesto vlasnika, upravljati štabovi!

(Večernje novosti)