Protojerej Andrej Tkačov: Ako iz straha od smrti Vaskrs obeležimo kod kuće i odbijemo da u hramovima zajedno proslavimo Vaskrsloga - to će biti kraj hrišćanstva!

Sveštenik Andrej Tkačov podseća pristalice projekta „Vaskrs kod kuće“ da je čak i za vreme opsade Lenjingrada i kolere u Moskvi, crkve ostale otvorene. Andrej Tkačov, misionar i veoma poznati propovednik, sveštenik Ruske Pravoslavne Crkve, objašnjava zašto ideja ukrajinskog Vaskrsa kod kuće zbog zaštite od korona virusa vodi ka kraju hrišćanstva.

„Vaskrs je praznik pobede života nad smrću. Istina? Istina! Hrišćani su oni koji veruju u Isusa Hrista, Sina Božijeg, kao pobedioca smrti, Onoga Koji je pobedio smrt Svojom smrću, i Koji daruje život. Istina? Istina! Zato mi odlazimo u hramove za vreme Vaskrsa da zajedno proslavimo Hristovu pobedu nad smrću. Istina? Istina!“ Sveštenik Tkačov podseća osnove ispovedanja pravoslavne vere uživo na programu televizijskog kanala Carigrad.

Prema svešteniku, projekat „Vaskrs kod kuće“ je apsurdni momenat u kom „hrišćani, koji imaju užas da se razbole i umru, bukvalno iz straha od smrti, odbijaju da proslave Hristovu pobedu nad smrću“.

Čak i u opkoljenom Lenjingradu, pod stalnim granatiranjem, ljudi iscrpljeni od slabosti i gladi išli u crkve i držali bogosluženje u danima Hristovog Vaskrsenja

„Iskreno govoreći, ne mogu da zamislim veći apsurd. Sećam se reči Grigorija Palame, koji kaže da ako nismo čedni niko nam neće verovati da je Hristos rođen od Device. Slažem se sa njim… I isti Grigorije Palama kaže da nam niko neće verovati da je Hristos vaskrsao iz mrtvih ako imamo strah od smrti“, podsetio je misionar.

Sveštenik Andrej je dodao da se svi ljudi plaše smrti, ali savršena ljubav proteruje strah.

„Pa ispada da ako iznenada Vaskrs proslavimo kod kuće (ne isključujem takvu mogućnost), ispašće da smo uništili sve. Biće uništeno na takvom nivou, da smo iz straha od smrti, mi odbili da istinski verujemo u Pobedioca smrti“, upozorava sveštenik.

Podsetio je i javnost da su čak i u opkoljenom Lenjingradu, pod stalnim granatiranjem, ljudi iscrpljeni od slabosti i gladi išli u crkve i držali bogosluženje u danima Hristovog Vaskrsenja i Njegovog rođenja.

U Moskvi u 1830-im i 1845–1847-im godinama, kada su gradom išli uzastopni talasi kolere, crkve nisu bile zatvorene i nikome nije palo na pamet da proslavi Vaskrs kod kuće

„Ako ste čitali istoriju opkoljenog Lenjingrada, leševi su ležali po ulicama. Snabdevanje vodom je bilo blokirano, sve je bilo ledeno, a šetači u senci, koji malo liče na ljude, šetali su ulicama; grad je bio zasut granatama i bombama. U gradu se još uvek mogu videti komemorativne ploče na kojima piše: Idite na drugu stranu koju su bombardovali. Ipak, hramovi su bili otvoreni. I Vaskrs i Božić su se tamo slavili“, rekao je sveštenik Andrej.

On je skrenuo pažnju vernicima da se u Moskvi u 1830-im i 1845–1847-im godinama, kada su (gradom) „išli uzastopni talasi kolere“, crkve nisu zatvorile i nikome nije palo na pamet da proslavi Vaskrs kod kuće.

„Ako hrišćani od straha od smrti odbiju da proslave Vaskrsloga, to će biti kraj hrišćanstva. Možda se to sada dogodi pred našim očima. Predlažem vam da dobro razmislite o tome. Ako se stidite, onda ste još živi“, naglasio je sveštenik Andrej.

Preuzeto sa sajta Unije pravoslavnih žurnalista

Preveo: Sveštenik Mladen V. Šobo

(Stanje stvari)