Rade Maroević: Paks Amerikana u Libanu – mir koji garantuje novi rat

 Pripadnici Hezbolaha razvili su žuto-zelene zastave u slavu pobede, nakon što su Liban i Izrael pristali da okončaju sukobe na osnovu plana koji je osmislio američki diplomata Amos Hohšajn. Malo su mu pomogli i Francuzi, pa je pucnjava na izraelsko-libanskoj granici, posle godinu dana, utihnula. Prekidom neprijateljstava nezadovoljni su Izraelci koji žive uz granicu.

Nova kolona automobila natovarenih koferima, kutijama i ponekim tepihom smotanim preko krova kretala se u pravcu suprotnom od onog u kojem su, u septembru, utekli od izraelskih napada. Stigli su do porušenih domova i tek uspostavljene, nove granice do koje vojnici Hezbolaha smeju da idu – reke Litani.

Gotovo istovremeno, izaslanik američkog predsednika Amos Hohšajn, poput britanskog premijera Nevila Čemberlena po povratku iz Minhena 1936. godine, mahao je novim sporazumom tvrdeći da predstavlja "konačni kraj konflikta".

I zaista, nekoliko dana pošto su Liban i Izrael proglasili kraj rata, sukob se, nekako, preneo na susednu Siriju gde su iznenada vaskrsli pobunjenici šokirali snage lojalne Bašaru Asadu i zauzeli Alep, čime je ova zemlja, posle nekoliko godina, opet dospela u centar pažnje.

Asadove nevolje, delimično, proizvod su činjenice da je Hezbolah, kao jedan od njegovih ključnih saveznika, bio preokupiran ratom sa Izraelom, koji je upravo završen mahom na štetu naroda Libana.

Hohštajnov mirovni plan, za razliku od Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN kojom je okončan sličan sukob 2006. godine, nijednom rečju ne pominje razoružavanje ili kakvu sličnu transformaciju Hezbolaha, pa je samo pitanje vremena kada će ova organizacije, obezglavljena izraelskim napadima, vratiti pređašnju snagu.

Tokom godinu dana sukoba sa Izraelom, Hezbolah je izgubio skoro sve ključne lidere, uključujući i prvog čoveka organizacije Hasana Nasralaha, dvojicu njegovih potencijalnih naslednika, dok su u eksplozijama pejdžera i voki-tokija stradale desetine važnih operativaca.

Za svega mesec dana, organizacija od koje je Izrael najviše strahovao povukla se u potpunu defanzivu, pa je bez oklevanja pristala na Hohštajnov mirovni plan, kojim se Hezbolah ima povući sa juga Libana, dok će postepeno povlačenje Izraelaca pratiti istovremeno raspoređivanje libanske vojske.

Hezbolahov arsenal, međutim, niko neće smeti da dira, delom jer je razoružavanje ove organizacije već predviđeno rezolucijom iz 2006. godine, ali delom i zbog činjenice da u Libanu ne postoji snaga voljna da se takvog zadatka prihvati.

Delimično zbog ozbiljne politička kriza koja potresa Liban već godinama. Zemlja nije u stanju da izabere predsednika, institucije se raspadaju, ekonomija je na kolenima. Od početka rata Hamasa i Izraela, libanski bruto nacionalni dohodak pao je za četvrtinu.

Bivši libanski premijer Fuad Siniora, koji se smatra zaslužnim za pregovore posle kojih je okončan poslednji rat 2006. godine, smatra da Liban ne bi mogao da preživi još jedan sukob.

Od usvajanja Rezolucije 1701 pa do 2023. godine, Hezbolah ne samo da nije razoružan, već je postao najmoćnija politička i vojna sila u Libanu. Nema sumnje da će se, za nekoliko meseci, reorganizovati i ponovo preuzeti ključnu ulogu u klimavoj državi.

U Izraelu pak analitičari smatraju da će premijer Benjamin Netanjahu teško ponovo mobilisati podršku potrebnu za novi rat protiv Hezbolaha, te da ni u kom slučaju pokušaj zauzdavanja ove organizacije neće dobiti kakvu dozvolu međunarodne zajednice.

Kao i pre 18 godina, Hezbolah će prekid sukoba iskoristiti kako bi obnovio arsenal oružja i uticaj oko izraelske granice, pre svega jer u Libanu ne postoji snaga voljna da se takvom razvoju situacije suprotstavi.

Razlog tome leži u činjenici da više od 85 odsto šiita, najbrojnije etničke grupe u Libanu, podržava Hezbolah, pa bi pokušaj razoružavanja nemonovno vodio u novi građanski rat.

Upravo stoga, novi mirovni sporazum podrazumeva i formiranje komiteta za kontrolu, koji će činiti diplomate iz SAD, Francuske i Velike Britanije, koji bi, teoretski, morali da urade ono što od 2006. godine nije pošlo za rukom Ujedinjenim nacijama.

Na insistiranje Libana, iz novog dokumenta izbrisan je deo koji se odnosi na pravo Izraela da shodno okolnostima odgovara na eventualna kršenja prekida vatre. Bajdenova administracija je, istovremeno, tu klauzulu upisala u posebno "garantno pismo" koje je uputila vlastima u Jerusalimu.

Beznadežna situacija u Libanu, delom, proizvod je činjenice da mirovni sporazum ne sprečava Hezbolah da nastavi da pomaže protivnike Izraela u Pojasu Gaze, ili na bilo kojem drugom mestu. To je, kako se čini, jedan od glavnih razloga zbog kojeg Hezbolah Hohštajnov mir slavi kao pobedu.

Zbog toga nije čudo da je Hezbolah, kao glavni pokazatelj snage i uticaja odabrao sahranu Hasana Nasralaha i njegovog naslednika Hašema Safedina. Ukoliko se na ovom događaju pojavi ogroman broj ljudi, čini se, u Libanu ali i oko te države, neće se pojaviti sila koja će se usuditi da pripadnicima Hezbolaha, bar u dogledno vreme, iz ruku otme oružje.

(RTS)