Ратко Ристић о намери власти да доведе стране универзитете у Србију: То је чиста деструкција нашег образовног система

 У заветрини трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, када се јавност бави питањем одговорности за погибију 14 људи, држава је на мала врата прогурала Предлог измена Закона о високом образовању, који је експресно стигао у скупштинску процедуру.

Већ у понедељак, 18. новембра предлог који отвара пут за долазак страних универзитета у Србију, наћи ће се пред Одбором за образовање Скупштине Србије, што је последњи корак пред његово, по свој прилици, извесно усвајање.

Да ли ће академска заједница успети да спречи намеру власти да „зада последњи ударац домаћем високом образовању“ видећемо у наредним данима.

Два дана откако је на Сенату Универзитета у Београду (УБ) обелодањено да је предлог за измену Закона стигао у парламент огласила се Конференција универзитета Србије, апелујући да се он повуче, а за среду, 20. новембар је заказана ванредна седница Проширеног Ректорског колегијума УБ са тачком дневног реда „утврђивање става Универзитета у Београду о Предлогу измена Закона о високом образовању“.

О намери да омогући отварање иностраних високошколских установа у Србији, јавност је више пута обавестио председник Србије Александар Вучић, а доскорашњи проректор за међународну сарадњу Београдског универзитета Ратко Ристић подсећа да је Вучич први пут о томе говорио након прошлогодишњег сусрета са Стивом Вознијаком, суоснивачем компаније Епл (Аппле).

– Причао је да ће организовати да страни универзитети имају малтене своје кампусе у Србији, да ће се наши студенти образовати по страним наставни програмима како нам, ето, деца не би ишла у иностранство зато што нису задовољна српским школством. Па ћемо ми довести иностранство у Србију да деца студирају по највишим стандардима – подсећа за Данас Ристић.

Он напомиње да је проблем у томе што држава не испуњава своје обавезе према српском школству, а поготово према Универзитету у Београду.

– Ми имао сталан проблем нерешеног финансирања факултета. Материјални трошкови су многим факултетима велики терет, они су практично на граници егзистенције јер не могу да плате све режијске трошкове – струју, воду и грејање, а држава у том домену не испуњава своје законом дефинисане и преузете обавезе. Истовремено професори Универзитета у Београду имају најниже плате у региону – каже Ристић.

Он указује и на проблем нестајања наставничких факултета, јер млади неће да се школују за наставнике физике, хемије, биологије, математике и српског, што је, према Ристићевом мишљењу, последица катастрофалне и неодговорне политике државе према тим факултетима.

– Ово што се сада дешава је за мене само логичан деструктиван потез у читавом низу катастрофалних потеза државе према српском школству, а посебно према Универзитету у Београду – оцењује саговорник Данаса.

Ристић каже да је у време његовог мандата као проректора Универзитет у Београду имао потписане уговоре о сарадњи са више од 200 универзитета из Европе и света, а многи од њих су високо котирани на свим међународним ранг-листама најбољих високошколских институција.

– Ми са њима имамо врло ефикасну и конкретну сарадњу и то је најбољи начин мерења компетентности и референтности наших универзитета и наших наставника и истраживача. Служба за међународну сарадњу у Ректорату УБ је координатор више од 100 мултилатералних, изузетно квалитетних, научно-истраживачких пројеката – указује Ристић.

Подсећа да је Универзитет у Београду на Шангајској листи међу два одсто најбољих светских универзитета, а да је у неким областима међу 50 или топ 100.

– Ако знате чињеницу да је на глобалном нивоу регистровано преко 26.000 универзитета, за једну малу земљу је ово изванредна позиција. Дакле, уопште се не поставља питање квалитета нашег високог образовања него се поставља питање лицемерног односа државе и Министарства просвете, који је крајње злонамеран према нашем школству и то траје јако дуго – сматра Ристић.

Каже и да се слаже са бившим ректором Универзитета у Београду Бранком Ковачевићем да не треба допуштати изоловани улазак страних универзитета у Србију по нашим законима, већ остваривати сарадњу кроз уговоре на основу меморандума о разумевању који су се до сада потписивали.

На питање да ли је решење у основању заједничких студијских програма наших и страних факултета, односно универзитета, Ристић одговара да је главна препрека управо Министарство просвете јер својом регулативном бирократизује поступак регистрације и акредитације заједничких програма мастер или докторских студија.

– У време док сам био проректор имао сам случај да је наш факултет са Београдског универзитета укључен у мултилатерални пројекат са шест или седам универзитета из ЕУ, и један од резултата тог пројекта треба да буде заједнички мастер програм. И док сви остали дословно само на основу изјава проректора за међународну сарадњу и кроз чињеницу да је потписан пројекат без икаквих проблема реализују заједнички мастер програм, ми смо били принуђени да покренемо читаву процедуру од факултета, преко Националног акредитационог тела, уз гомилу неких административних препрека – истиче Ристић.

Он сматра да није решење у довођењу страних универзитета у Србију да би се побољшао квалитет образовања него у реструктурирању Министарства и драстичној промени прописа која ће подржати квалитет, као и у решавању материјалних проблема државних универзитета.

Упитан шта је интерес државе да омогући рад испостава страних високошколских установа без домаће акредитације и уз финансијску помоћ ,Ристић верује да би се, када би се цела прича „разгнула“, индентификовали банални лични интереси.

– Ако, с једне стране, домаћи универзитети грцају у хроничном недостатку средстава, а с друге стране доводите стране којима дајете привлегије и још их финансијски помажете, који је смисао? Ко је уопште дао предлог за измену закона? То је чиста деструкција нашег образовног система – уверен је Ристић.

Подсетимо да Министарство просвете није конкретно одговорило на питање Данаса о спорним решењима у предложеним изменама Закона о високом образовању, већ су практично поновили оно што пише у образложењу предлога – да се стварају могућности да се квалитетни студијски програми са иностаних универзитета реализују у Србији.

Рекли су и да то неће довести до гашења државних факултета, већ ће подстаћи конкурентност, а самим тим и квалитет програма у високом образовању.

Интерес је, кажу, да се задрже млади да остану у земљи, односно да им се пружи могућност да студирају иностране програме у Србији.

Тачан број младих који настављају студије у иностранству није познат, а главно ограничење, чак и за најбоље средњошколце који буду примљени на најпрестижније стране универзитете, јесу високе школарине. Без пуне стипендије многима од њих су врата затворена.

(Данас)