Robert Gejts: Evropski saveznici slabići, bez SAD nisu u stanju da sami vode rat

Slabićima, koji nisu bez SAD u stanju da sami vode vojna dejstva, smatra evropske saveznike šef Pentagona Robert Gejts koji odlazi sa dužnosti. Po njegovom uverenju, žalosno stanje evropskih oružanih snaga jasno se ispoljilo ne samo u Avganistanu, već i u operaciji protiv Libije. Gejts je prognozirao: Američkom kongresu dosadilo je da subvencioniše nacije koje očigledno nisu sklone da izdvajaju na odbranu potrebna sredstva. Evropski mediji su se trgli, i obratili se vojnim stručnjacima: nije li Gejts otišao predaleko u svom nezadovoljstvu saveznicima?

Nije valjda da će sada Evropa oslabljena krizom morati još da hrani dodatnim milijardama vojnog Moloha? U Libiji, kako se ispostavlja, saveznici zaista moraju da idu na poklonjenje SAD. Te je deficit bombi, te helikoptera.

„Evropski članovi NATO-a nisu u stanju da izađu na kraj sa drugorazredom armijom beduina sumanutog operetskog pukovnika“, dosipa so na ranu nemački nedeljnik Cajt. Ako je sve upravo tako, zaista, stvari stoje loše. Ekspert Igor Korotčenko, glavni urednik lista Nacionalna odbrana, takođe nije visokog mišljenja o bojevnoj sposobnosti trupa Starog sveta.

- Naravno, to što nema upečatljivih vojnih uspeha, objašnjava se time što je sama Evropa praktično zaboravila da ratuje bez SAD. I u tom pogledu na primeru Libije vidimo da alijansa bez vojne komponente SAD deluje neefikasno čak i u tako ograničenim dejstvima po razmerama kao što je libijski teatar.

Sve je zaista tako. Samo razlog teško da se svodi na apatiju, neželju ili odustvo volje kod američkih saveznika. Ko je posle Drugog svetskog rata držao Evropljane „na kratkom povodcu“ i bolećivo reagovao na sve što je izgledalo kao posezanje na liderstvo SAD? – postavljaju pitanje evropski vojni eksperti. I, što je najvažnije: o kakvim vojnim uspesima u Libiji uopšte može da se govori? Rezolucija SB UN dozvoljava jedno: čisto nebo iznad zemljom. I ne više od toga. Nikakve avionske i raketne udare po naseljima, nikakve bespilotne letelice i helikoptere koji koriguju ciljeve i tim pre nikakva vojna podrška jednoj strani u sukobu protiv druge. Kako to cinično čini Francuska, čije ratno vazduhoplovstvo, po priznanju generalštaba, baca pobunjenicima protivavionske rakete i bacače granata padobranima...

I poslednje, već koju godinu Amerikanci koji nisu slabići i Evropljani biju bitku za mir u Iraku? Devetu? A šta se dešava u Avganistanu, gde je dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama praktično utrostručio brojnost svojih trupa do 100 hiljada i predomislio se da ih povlači u julu? Ruka mirotvorca pružena je pod grlo Libije. I kopnena operacija protiv Tripolija vodi se, uzgred, punom parom. Samo se ne razglašava. A specijalci britanski, francuski, kao što su se vukli za američkim vojnim dvokolicama, tako se i danas vuku. Uzalud negoduje Gejts.

(Glas Rusije)