RTS: Pronađene mošti Svetog Jovana Krstitelja

Na ostrvu Sveti Ivan kod Sozopola u Bugarskoj, nekadašnje Apolonije, bugarski arheolozi pronašli deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja.

Bugarski arheolozi su iskopali deo moštiju Jovana Krstitelja za koje se smatralo da su posle Turskog osvajanja Carigrada nepovratno izgubljene, javljaju bugarski mediji.

Na ostrvu Sveti Ivan u Crnom moru kod grada Sozopola, drevne Apolonije, oni su još 28. jula pronašli mermerni relikvijar raskošne izrade.

Svoje otkriće upotpunili su dva dana kasnije kada su samo metar od mesta pronalaska relikvijara naišli na kutiju malih dimenzija izrađenu od peščara. Na njoj je natpis na grčkom alfabetu koji se prevodi kao: Gospode, pomogni svom robu, sa potpisom Tomas.

Profesor Kazimir Popkonstantinov ga smatra ključem zagoneteke, jer je po njemu to ime čoveka koji je iz Konstantinopolisa preneo relikvijar zajedno sa moštima onog koji je proreko Hrista i koga na balkanskim prostorima zovu Sveti Jovan Preteča.

Sem toga prema profesoru Popkonstantinovu u Sozopolu je sve u znaku Svetog Jovana. Od ostrva na kome je svetinja pronađena, pa do katedralne crkve koja nosi njegovo ime i brojinih predstava tog sveca u hramovima Sozpola. U Istorijskom muzeju Sozopola relikvijar je otvoren i u njemu je pronađen deo moštiju Jovan Krstitelja, javljaju bugarski mediji.

Pored arheologa tom činu prisustvuju i članovi Svetog Sinoda Bugarske pravoslavne crkve. Očekuje se da će uprkos zahteva crkvenih vlasti mošti Jovana Preteče biti izložene u Muzeju u Sozopolu.

Time će, smatraju strčnjaci, one zadržati svoju duhovnu važnost ali će moći da ih vidi i veliki broj ljudi i turista koji posećuje nekadašnju Apoloniju, kako se sve više ispostavlja ipak najzanačajniji grad Pontske kolonizacije starih Grka.

Putešestvije moštiju

Rođen je pola godine pre Isusa Hrista. Svoje detinjstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja - Zaharije i Jelisavete.

Sveti Jovan je završio svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava.

Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen u Antiohiju. No, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.

SPC obeležava danas Svetog Iliju

Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije, koga sve hrišćanske crkve vezuju za prošlost i budućnost hrišćanske crkve i spasenje čoveka.

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.

Prema predanju, sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.

Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.

Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karatkera i sile ognjene.

Sveti Ilija bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Prema predanju, prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovši sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju - da se ne bi navukao gnev svetitelja.

(Tanjug)