Hronika | |||
Sajmon DŽenkins: Vazdušni napadi su akt terora |
petak, 16. januar 2009. | |
Istorija pokazuje da su vazdušni napadi poput onih u Iraku, Gazi, Srbiji, Avganistanu i Vijetnamu, neefikasna i nedopustiva vojna taktika, koja ubija nevine civile piše londonski "Gardijan". Bombardovanje treba proglasiti nelegalnim u skladu sa Ženevskom konvencijom, smatra autor teksta. Sve češći izbor bombardovanja kao ratne taktike - u Vijetnamu, Libanu, Iraku, Avganistanu, Srbiji, dovodi do ubijanja nedužnih i uništavanja urbane infrastrukture, piše londonski Gardijan povodom vazdušnih udara Izraela na ciljeve u Pojasu Gaze, ocenjujući da se radi o aktima terora. "Bombardovanje treba da bude izjednačeno sa hemijskom municijom, kasetnim bombama, belim fosforom i kopnenim minama jer predstavlja pretnju za civile koja je nedopustiva čak i u kontekstu rata", ocenio je kolumnista "Gardijana" Sajmon DŽenkins. Prema njegovim rečima, bombardovanje gradske infrastrukture je čin terora usmeren da oslabi otpor žrtvi i navede ih na predaju. "Takav je bio slučaj sa bombardovanjem Beograda 1999. godine, kao i sa bombardovanjem Bagdada 2003. godine". Obrazlažući svoj stav, britanski kolumnista kaže da može da prihvati tvrdnju Izraelaca da ne gađaju namerno civile u Gazi. "Međutim, efekat je isti" ističe DŽenkins, navodeći da je u Pojasu Gaze ubijeno 673 civila, uglavnom žena i dece. "Kada pripadnici pešadije počine hladnokrvno ubistvo civila svet je zapanjen, zgrožen i zahteva kažnjavanje počinilaca. Zašto isto pravilo ne važi za pilote ratnih aviona koji, oslobođeni od odgovornosti, sa geografske i moralne distance, sve greške u gađanju, čija posledica mogu biti stotine mrtvih civila, mogu da pripišu kolateralnoj šteti", pita DŽenkins. "Oni znaju da često promaše metu, ali krvoproliće pravdaju kolateralnom štetom, ostavljajući političarima da se nose sa reakcijama", ukazao je britanski kolumnista. Po njegovim rečima, to što se vojnici možda kriju među civilima nije alibi za bombardovanje, jer kako ističe, "zakon ne dozvoljava ubijanje nevinih u nadi da će biti pogođeni i krivci". "U složenoj politici rata bombardovanje projektilima dugog dometa ili s velike visine je kao mučenje. Ono otupljuje osećanje za moral i nanosi štetu koja se ne može opravdati pobedom. Izraelska taktika bombardovanja je zato varvarska i nemoralna. Zato je krajnje vreme da Izrael, ako već mora da ubija, odabere taktiku ubijanja samo onih za koje smatra da to zaslužuju", zaključio je DŽenkins. (Gardijan) |