Sebastijan Kurc: Impresioniran sam načinom na koji je Ana Brnabić rešila situaciju u parlamentu kada je opozicija koristila suzavac i dim

 Uvek sam uživao dok sam se bavio politikom i bilo mi je veliko zadovoljstvo da služim svojoj zemlji. Međutim, nakon deset godina u vladi, drago mi je što sada radim nešto drugo, prokomentarisao je Sebastijan Kurc za naš list ranije spekulacije da bi mogao da se vrati na čelo austrijske Narodne partije (OVP). Glasine o političkom povratku bivšeg kancelara, koji se povukao 2021. godine, definitivno su zamrle pošto je u ponedeljak, 3. marta, posle pet meseci neizvesnosti i najdužih koalicionih pregovora u istoriji zemlje, Austrija dobila novu vladu konzervativaca, socijaldemokrata i liberala, a najjača stranka, desničarska Slobodarska partija (FPO) ostala u opoziciji.

 „Politički vunderkind”, kako su ga nekad nazivali pošto je sa 27 godina postao ministar spoljnih poslova, a sa 31 kancelar, kaže u razgovoru za „Politiku” da je veoma zadovoljan svojim sadašnjim životom i zahvalan na tome kako se njegove kompanije razvijaju, te da nema planove za povratak u politiku.

Nedavno je vaš OVP oformio vladu, prvu trostranačku do sada. Kako vidite njenu budućnost?

Ako pogledate politički pejzaž širom Evrope, videćete da ova situacija postoji u mnogim zemljama već neko vreme. U većini država koalicija samo dve stranke više nije dovoljna da obezbedi većinu. Nekadašnje velike stranke postaju manje, a politički pejzaž postaje sve fragmentisaniji. Kancelar Kristijan Štoker će svoju ulogu obavljati promišljeno.

Smatrate li da bi takva koalicija, gde se čini nebitnim da li je neko desničar, levičar ili ekstremno liberalan, mogla da ojača krajnju desnicu u budućnosti?

Krajnje desničarske partije jačaju kada umerene stranke ne tretiraju probleme građana dovoljno ozbiljno. Ovaj fenomen vidimo širom Evrope, posebno kada je reč o imigraciji. U Nemačkoj je Alternativa za Nemačku dobila podršku, u Austriji je Slobodarska partija postala vodeća stranka, a u Francuskoj je stranka Marin le Pen u usponu. Ovaj trend će se nastaviti sve dok ljudi budu imali osećaj da vladajuće stranke ne rešavaju njihove probleme.

Da li je Austriji, kao vojno neutralnoj zemlji, bolje da sledi proevropski kurs zapadnih suseda – Nemačke – ili suverenistički pristup istočnih komšija – Mađarske – u svetlu novih geopolitičkih promena?

Vojna neutralnost je veoma važna za Austriju. Nismo članica NATO-a, ali smo deo Evropske unije. U svetlu novih geopolitičkih dešavanja, EU mora da preuzme snažniju ulogu u globalnim pitanjima. Pored ekonomske snage, za to je neophodna i vojna snaga.

Šta novi mandat Donalda Trampa znači za odnose između SAD i EU?

Sjedinjene Američke Države su najvažniji trgovinski partner Evrope, i obrnuto, ni mi za njih nismo beznačajni. Obe strane imaju snažan interes za ekonomsku saradnju, a to vrlo dobro zna i Tramp. Različiti stavovi u vezi sa ratom u Ukrajini ponovo su izazvali tenzije poslednjih nedelja. Međutim, za razliku od drugih, ja ovo ne vidim kao prekid između dve globalne sile. Sa Donaldom Trampom kao predsednikom, skori prekid vatre se čini verovatnijim nego ranije sa Bajdenom.

S obzirom na to da lično poznajete mnoge trenutne evropske predsednike i premijere, kako mislite da će se oni ponašati u novonastalim geopolitičkim okolnostima?

Još uvek sam u redovnom kontaktu sa kolegama iz vremena kada sam bio u politici, kao i sa aktuelnim političarima. Moj utisak je da postoji širok konsenzus da Evropa mora da igra jaču ulogu u globalnim pitanjima. Ako postoji neki pozitivan aspekt trenutne teške geopolitičke situacije, to je da je Evropska unija postala ujedinjenija.

Iako ste često sarađivali sa Angelom Merkel, nedavno ste izjavili da je njena politika doprinela porastu ekstremne desnice. S druge strane, pomalo je iznenađujuće da vas nije spomenula u svojim memoarima. Kako ocenjujete njeno upravljanje Nemačkom?

Otvaranje granica i kasnija nekontrolisana migracija od 2015. godine glavni su razlog zašto su stranke poput AfD-a i FPO-a danas toliko jake. Mnogi od trenutnih problema, naročito u urbanim područjima, mogu se povezati sa nedostatkom integracije – nasilni kriminal, seksualni prestupi i pritisak na socijalni sistem, između ostalog. Što se migracije tiče, ono što je ostalo od zaostavštine Angele Merkel je fraza „Mi to možemo”. Ali šta smo tačno postigli? Nisam pročitao njenu knjigu, ali sumnjam da se tu nalazi odgovor na to pitanje.

Bili ste najmlađi šef vlade u istoriji EU, ali već sa 35 godina ste se povukli iz politike. Da li vam taj meteorski uspon sada deluje kao san koji se desio prerano?

Često ne možete sami da izaberete tajming. Činjenica je da sam bio veoma mlad kada sam postao državni sekretar za integraciju sa 24 godine. Prvobitno nisam ni želeo da prihvatim tu ulogu. Bio je to težak period jer su me mediji kritikovali zbog toga što sam bio premlad. Na sreću, nakon nekoliko meseci, ta kritika je nestala jer smo moj tim i ja počeli da postižemo uspehe kroz naporan rad. Od tada je sve postajalo lakše. Na svoje vreme provedeno u politici gledam veoma pozitivno.

Iako niste bili lično uključeni u aferu „Ibica”, već vaši tadašnji koalicioni partneri iz FPO-a, našli ste se na sudu zbog optužbi za lažno svedočenje. Da možete da vratite vreme, šta biste promenili?

Nažalost, sve je više slučajeva širom sveta gde se krivično pravo zloupotrebljava kao politički alat. Tada su članovi opozicije podneli tužbu protiv mene zato što sam u parlamentarnom ispitivanju izjavio da sam bio „informisan” o jednoj stvari, dok je sudija smatrao da je trebalo da kažem da sam „uključen”. I dalje verujem da bi ovo mogla biti interesantna debata za lingviste, ali to nije nešto što je za krivični sud. Istrage mi ni na koji način nisu opteretile život, ali naravno da to nije prijatan osećaj. Očekujem da budem oslobođen u drugom stepenu.

Nakon što ste napustili politiku, osnovali ste nekoliko kompanija. Jedna od njih se zove „Drim” i nedavno je dosegla vrednost od milijardu dolara. Kako ste se upustili u svet sajber-sigurnosti i čime se vaša kompanija bavi?

Kada sam prešao u privatni sektor sa 35 godina, nakon decenije u politici, želeo sam da postanem preduzetnik i započnem nešto novo. Zajedno sa dva izraelska partnera, osnovao sam kompaniju za sajber-bezbednost „Drim”, koja koristi veštačku inteligenciju za zaštitu kritične infrastrukture. Danas imamo kancelarije u Tel Avivu, Abu Dabiju i Beču, sa oko 150 zaposlenih. Veoma sam zadovoljan time kako je kompanija evoluirala u prve dve godine od osnivanja.

Ranije ste zagovarali značaj zemalja zapadnog Balkana za EU. Kako ocenjujete dosadašnji napredak Srbije na evropskom putu?

Pod vođstvom Aleksandra Vučića, Srbija je ostvarila značajan napredak poslednjih godina. Dok u Nemačkoj i Austriji vlada recesija, Srbija se ekonomski veoma dobro razvija. Zemlja je dobro geopolitički pozicionirana, jer je Vučić uspeo da održi dobre odnose sa svim velikim svetskim silama – bilo da je to SAD, Rusija, bilo Kina. Teško je predvideti kada će pregovori o pristupanju napredovati, jer mnoge stvari stoje zbog rata u Ukrajini. Ipak, Srbija je postigla značajan napredak i zaslužuje članstvo u Uniji. Nažalost, moram da kažem da nedavne slike iz parlamenta – koje prikazuju dim i suzavac koji su koristile opozicione stranke – ne šalju dobru sliku u svet. Veoma sam impresioniran načinom na koji je Ana Brnabić rešila situaciju, a kao prijatelj Srbije, nadam se da će politički diskurs ponovo postati respektabilniji.

Prema pisanju medija, vaša baka je rođena u Srbiji i ovde je živela do 16. godine. Znamo da ste kao dete provodili puno vremena sa njom na selu, da li vam je ikada pričala o životu u Srbiji?

Da, ti medijski izveštaji su tačni. Još uvek se živopisno sećam mnogih razgovora sa njom i uvek sam uživao u vremenu provedenom sa njom. Možda je ona i razlog zašto se osećam tako povezano sa Srbijom i volim da posećujem vašu zemlju.

(Politika)