Sekretar Ministarstva spoljnih poslova Albanije: Za nas je slučaj „Žuta kuća“ završen

Albanija čeka status kandidata u Evropskoj uniji. U fazi smo kada je na snazi Dogovor o stabilizaciji i pridruživanju. Ne postoje politički akteri koji su protiv ovog cilja. Pored toga, postoji široka podrška stanovništva za naš put ka Evropi - kaže u razgovoru za Danas i ISAC fond Gazmend Turdiju, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Albanije.

Komentarišući ulazak Albanije u NATO, albanski zvaničnik kaže:

- Mi ne vidimo NATO kao isključivo odbrambeni savez, već kao klub zemalja koje dele iste vrednosti. U dokumentima koja se tiču bezbednosti zemlje, mi nismo identifikovali nijednu pretnju iz inostranstva. Odluku da pristupimo NATO nismo doneli rukovođeni ozbiljnim odbrambenim brigama, tako da u NATO ne tražimo samo „kišobran“ za odbranu. Ako želite da se pridružite klubu, morate da ispunite određene uslove. Ukoliko su oni ispunjeni, to znači da je unutrašnja situacija zemlje mnogo bolja - kaže Turdiju.

Po rečima sagovornika Danasa, Albanija učestvuje u nekoliko mirovnih misija. Neke od njih su povezane sa NATO-om. Najvažnija je participacija u Avganistanu, gde se nalazi preko 300 pripadnika albanske vojske - medicinara, zatim grupa za podršku i 60 vojnika za borbu. Što se tiče mirovnih misija UN, Albanija je prisutna u Somaliji, gde se nalaze i francuske trupe, i u Iraku, kao deo Koalicije voljnih.

Albanija je kao zemlja sa visokim procentom muslimana, uz Tursku jedina evropska zemlja članica Organizacije islamske konferencije (OIK). Komentarišući kako to utiče na aspiracije ka članstvu u EU, kao i na članstvo u NATO-u, Gazmend Turdiju kaže:

- Naša participacija u OIK nije kontradiktorna sa procesom evropskih integracija, zato što verujemo da možemo da budemo neka vrsta mosta. Između Evrope i islamskog sveta, Albanija je sekularna zemlja sa tri glavne religijske grupe. Mi živimo u miru jedni sa drugima i pokušavamo da doprinesemo miru van naših granica, tako da za nas nema kontradiktornosti između pripadnosti evropskim i islamskim asocijacijama. Ukoliko pogledamo podatke o verskim uverenjima (sledeće godine će biti popis, tako da ćemo tada imati preciznije podatke), 70 odsto stanovništva su muslimani, 12 odsto rimokatolici, 18 odsto pravoslavci. Ovo su podaci od pre Drugog svetskog rata, danas verovatno postoji i određen broj ateista i agnostika, ali pošto smo zemlja sa velikim brojem muslimana, doneta je odluka da učestvujemo u OIK, kako bi zaštitili istorijsko nasleđe zemlje - kaže sagovornik Danasa.

Odgovarajući na pitanje kako vidi trenutne odnose Republike Srbije i Republike Albanije, Turdiju kaže:

- U prvoj polovini 2010. godine, tadašnji albanski ministar spoljnih poslova Ilir Meta, zvanično je posetio Beograd. Ovog proleća je gospodin Meta učestvovao i na Kongresu Demokratske stranke u Beogradu, što je dokaz konkretne saradnje na političkom nivou. Uspostavili smo vizne olakšice za građane Srbije tokom prethodne godine. Učinili smo to prvi put pre nekoliko godina, kada smo ukinuli vize u vreme letnjeg perioda, sa ciljem promovisanja turizma. Vlada Srbije je nedavno takođe ukinula vize albanskim državljanima. Ovo su važni i ohrabrujući potezi, i nadam se da ćemo nastaviti na ovaj način - kaže Gazmend Turdiju.

Kad je reč o srpsko-albanskim odnosima, ne može se mimoići priča o ubijanju srpskih i albanskih zarobljenika na Kosovu i trgovini ljudskim organima. Komentar Gazmenda Turdijua povodom svega što se ovim povodom čulo u javnosti je sledeći:

- Karla del Ponte je vodila istragu o tome i nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili ove optužbe. Mi smo pružili kompletnu saradnju i podršku Karli del Ponte. Izveštaj Dika Martija ne sadrži dokaze da je bilo trgovine organima. Srpski tužitelji su pokušali da pokrenu istragu i imali su sastanak u Tirani. Naš stav je da je istraga obavljena, ali da nisu pronađeni nikakvi dokazi i da srpski tužioci nemaju nadležnost na teritoriji Albanije. Otvoreni smo za sve međunarodne istrage, ali ukoliko njih ne sprovodi Srbija.

Ne možemo to dozvoliti, kao što ni albanski tužioci ne mogu da istražuju na teritoriji Srbije. Ali ostajemo otvoreni za maksimalnu saradnju sa međunarodnim telima. Pošto dokazi nisu pronađeni, mi smatramo ovo pitanje završenim.

Igor Novaković

(Danas)