Siniša Mali: Srbija je rešila problem inflacije. Izložba Ekspo je najveća razvojna šansa

 Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je od šest najvećih globalnih izazova tokom prošle godine u Srbiji rešen jedan značajan, a to je - inflacija.

„Prošle godine smo samo pričali o inflaciji, da je visoka, da treba da je pobedimo, tu pošast smo uspeli da rešimo, toga više nema ovde“, rekao je Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu čija je centralna tema „Srbija 2027: Težeći ekonomiji sa visokim prinosima“.

Dodao je da ostaju isti izazovi koji se odnose na potencijalne „korona viruse“, rat u Ukrajini traje, ubrzani razoj veštačke inteligencije, prekidi u gobalnim lancima snabdevanja su mogući, kao i trgovinski ratovi SAD prema Kini i EU.

„Moja poruka je da živimo u doba velike globalne neizvesnosti“, rekao je Mali i dodao da nije lako nositi se sa tim izazovima, posebno ako je zemlja mala, kao Srbija, „ali da se ona nosi na pravi način“.

Mali je istakao da „svi treba da zapamte dobar rezultat rada, kao što je dodela Srbiji investicionog kreditnog rejtinga, što za građane i privredu znači manje troškove zaduživanja i ulazak u red zemalja gde su sigurne investicije“.

„Investicioni kreditni rejting se zasniva na rastu i stabilnosti, prošle godine ostvarena je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,9 odsto i ušli smo u zone visokog rasta po prvi put. Prosek privrednog rasta 27 zemalja EU je bio 0,9 odsto. Prešli smo, prvi put u istoriji, i nivo od 82 milijarde evra BDP-a, koji je 2012. godine iznosio 35 milijardi evra“, naveo je Mali.

Udeo javnog duga Srbije u BDP-u je, kako je rekao 44,2 odsto, a prosek evrozone je 89 odsto.

Istakao je da postoje „apsolutna rekordna zaposlenost i nezaposlenost i stabilan priliv stranih direktnih investicija koje su prošle godine bile 5,2 milijarde evra.

Cilj je, prema njegovim rečima, da 2027. godine, kada se završava investicioni ciklus, koji je definisan programom „Srbija 2020-2027 Skok u budućnost“, da BDP pređe 100 milijardi evra.

Od 2018, posle fiskalne konsolidacije do 2024. prosečna stopa rasta BDP-a je, kako je naveo, 3,8 odsto, a najveći doprinos daju investicije sa godišnjom prosečnom stopom rasta 9,7 odsto i izvoz sa prosečnom stopom rasta od 7,7 odsto.

Za kapitalne investicije se, kako je naveo, izdvaja 7,4 odsto BDP-a da bi se gradili putevi, pruge, bolnice, škole kako bi se podigao kavlitet života građana.

„Za sada je Srbija na prvom mestu u Evropi po rastu BDP-a u 2024. godini, čekaju se rezultati Malte, ali Srbija će biti na prvom, drugom ili trećem mestu“, rekao je Mali.

Dodao je da „će raditi na tome da plata, penzija i minimalna zarada budu iznad inflacije“.

U decembru prošle godine prosečna zarada bila je, kako je naveo, 926 evra, a u programu „Srbija 2020-2027“ je predviđeno da će u decembru ove godine biti preko 1.000 evra.

„Ovaj podatak govori da su (ta primanja) u dinamici da se to obećanje ostvari, kao i rast minimalne zarade koja je tri godine rasla dvocifreno i iznosi koliko i minimalna korpa namirnica – 53.529 dinara, a 2011. je bila 15.700 dinara.

Prosečna penzija je, prema njegovim rečima, 436 evra, a 2012. je bila 202 evra.

odao je da se državna obveznica u evrima sada bolje kotira jer ima niži rizik od rumunske obveznice koja je „članica EU i NATO, a glasala je za sankcije Rusiji“.

„Idemo u dobrom smeru i na dobrom smo putu, nećemo tu da stanemo. Za Srbiju je najveća razvojna šansa izložba Ekspo za koju se do sada prijavilo 75 zemalja i iskoristićemo ovaj period da unapredimo infrastrukturu i podignemo životni standard“, rekao je Mali.

Naveo je da je od 1945. godine do 2012. godine (za 67 godina) izgrađeno 596 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, a od 2012. do 2025. izgrađeno je 586 kilometra, a gradi se još 505 kilometara.

„Potpuno smo u dinamici da nam prosečna zarada do kraja 2027. bude 1.400 evra, penzija i minimalna zarada po 650 evra i time ispunjavamo obećanja“, rekao je Mali.

Istakao je da je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a da se pregovara sa Južnom Korejom i da se time otvora tržište od 2,2 milijarde ljudi gde može da se izvozi bez carine.

Dodao je da je potpisan i novi trogodišnji sporazum sa Međunarodnim monetranim fondom čime je, kako je rekao, poslata poruka da se nastavljaju reforme i da se Srbija neće igrati sa odgovornom ekonomskom politikom.

„Deficit budžeta neće preći tri odsto, a prosek EU je tri odsto. Nastavićemo sa reformama u upravljanju državnim preduzećima, u sektorima energetike, poreskoj upravi. Sutra je na sednici Skupštine usvajanje prvog dela reformske agende sa EU za 112 miliona evra“, rekao je Mali.

Istakao je da će Srbija „ubrzati put ka EU, da će usvojiti sve zakone, usaglašene sa standardima EU do kraja 2026. godine, kako bi posla punopravni član, a da li će postati ne zna, jer je to politička odluka“.

(Beta)