Srđan Verbić: Protesti vode ka široj pobuni, neophodno da prosvetni radnici artikulišu listu zahteva

 Nekadašnji ministar prosvete, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Srđan Verbić, komentarišući trenutnu situaciju kada su u pitanju protesti prosvetnih radnika, kaže da je prilično ubeđen da ide ka široj pobuni. Dodaje da prosvetare neki guraju da sada oni predvode proteste i da to nije zgodna uloga za bilo koga, te da je neophodno da se lista zahteva artikuliše i da se zna kome je upućena.

Prema rečima Verbića, to što zaposleni u prosveti nisu odmah proglasili štrajk već ostavljaju pet dana da razmisle o tome i da se konsoliduju je dobar znak.

„Evidentno da nastavnici nisu baš tako dobro organizovani kao studenti, nemaju baš jasnu ideju kako treba napraviti taj plenum, a s druge strane, i nisu baš toliko oslobođeni neke hipoteke i imaju šta da izgube za razliku od većine studenata. Tako da mislim da je ovo i dobro što se razvija nekoliko dana. Ja mislim da je ovaj današnji dan mnogo važniji od jučerašnjeg zato što su juče došli, susreli se sa novom realnošću, a danas već imaju iskustvo od juče, znaju čiju podršku mogu da imaju, jasnije im je šta je cilj, tako da mislim da će danas u mnogim školama biti bitno zreliji nastup i odnos i prema kolegama, i prema inspektorima, prema roditeljima“, kaže on.

Dodaje da nastavnici evidentno ne mogu tek tako da prelome i da su sada u ovoj situaciji zato što javnost očekuje od njih da naprave korak u nepoznato.

„Oni su se stavili nasuprot sindikalnim centralama i nasuprot vladi u suštini, deluje kao da su izašli iz sebe. Te zahteve – plate, procente, to se više nikome nije bitno. Ja bih njih sada gledao kao naše sugrađane koji rade u školama. Dakle, oni su u prilici sada da naprave malo vidljivijim ovaj protest. Nije da su potpuno oni radi sada da predvode. Neko kaže, neko ih gura, ‘ajde vi budite sada heroji'“, kaže Verbić ističuči da to nije zgodna uloga za bilo koga.

Mišljenja je da sami provetni radnici sada treba da raščiste sami sa sobom šta je to u šta ulaze.

„Ne može se ulaziti, na primer, u generalni štrajk tako što podržavamo studente. To nije nekakav zahtev. Ko god pravi sada nekakav protest mora da ima svoje zahteve. Da zna u kom trenutku izlazi iz protesta kada se neki uslovi ispune. Dakle, nije dovoljno samo podržavati studente. Ja mislim da oni iz nekih drugih razloga ulaze u ovo. Zato što vide da sistem ne funkcioniše. Samo mora da se artikuliše. Jer vrlo je važno kod svakog protesta da se zna lista zahteva. Kome je upućena lista zahteva i kada ćemo i kako znati da li su ispunjeni ili ne“, kaže nekadašnji ministar prosvete.

Naglašava i da svi drugi treba da formulišu svoje zahteve i da je tri meseca više nego dovoljno da se više ne zaklanjaju iza studenata.

Verbić ističe i da su percepcije o tome u koliko škola ima obustave nastave različite i da čak i da se svi drže podataka koji su ispravni, tumačenja mogu da budu potpuno drugačija.

„Tumačenje je mnogo važnije od cifara. Mogli bismo da se složimo oko toga šta su brojke, da vidimo koliko škola je zaista obustavilo rad, koliko se radi delimično, ali ako vi imate jednu školu u kojoj je troje učenika došlo i direktor drži nastavu zato što niko od nastavnika neće, škola se i dalje računa kao škola koja radi. Ali koliko učenika zaista ima danas nastavu, pa to je onda daleko manje od tih 80 odsto“, objašnjava on.

„Školska godina deleko od ugrožene“

Kada je upitanju odnos vlasti prema prosvetnim radnicima koji su u štrajku i pretnja inspekcijama, Verbić ističe da u našem sistemu inspektori postoje ne zato da bi radili preventivno, nego da bi kažnjavali neposlušne direktore.

„I toga su svesni sami inspektori i nisu ni oni mnogo srećni zbog toga. Međutim, sada je situacija utoliko drugačija da oni smatraju da ovo nema smisla, da ovo ne treba trpeti. I ono što su juče radile inspektorke čije imena vredi pomenuti Ivana Tanacković i Ružica Tapavički. Juče se situacija promenila, svi su pročitali to pismo i sada svi znaju, to kad vam kažu da postupite po zakonu, to ne znači baš ono što mi čujemo u dnevniku, nego znači nešto drugo, ‘vi treba da delujete i preventivno, vi stvarno treba da idete tamo da posavetujete direktora da radi drugačije, a ne odmah da kaznite’. Sada je zaista bitna drugačija situacija i za te inspektore koji su evidentno dobili naloge da idu da proveravaju rad direktora i da nađu, oni ako hoće da nađu, naći će svakom direktoru nešto zbog čega će biti kažnjen“, kaže Verbić.

Dodaje i da ne isključuje mogućnost da direktori istupe iz sistema.

„Da sada direktori nastupe potpuno drugačije, da kažu isto ovako, taksativno, da bi smo uradili to i to što se od nas očekuje. Ako ćemo da radimo profesionalno svoj posao, onda ovo ne može na ovaj način da se radi“, kaže on.

Na pitanje da li je školska godina ugrožena, nekadašnji ministar prosvete ističe da je daleko od toga.

„U zakonu piše da ako se ne održi trećina nastave, onda to nije regularna godina. Mi smo daleko od toga, celo prvo polugodište je završeno. Znači, sada bi u nastavku trebalo da ne rade ništa praktično, da bi ušli u tu zonu da nije regularno i ne verujem da će se to desiti. Prosto nijedna škola neće dozvoliti, nastavnici sami neće dozvoliti da njihovi učenici imaju neregularnu godinu, doslovno da padnu godinu zbog toga što je neko protestovao. Neće to uraditi nastavnici, sigurno. Samo je pitanje kakva će biti forma protesta“, zaključuje Verbić.

(N1)