Тихомир Станић: Многи у мојој генерацији су изгубили наду да ће икад доживети било какав дах нормалног живота, демократије и слободе

Глумац Тихомир Станић изјавио је да је студентска побуна освестила раднике у култури и позориштима о томе колико је та област занемарена и упозорио да ће се, ако остане тако, "позоришта угасити, а сцене се издавати за комерцијалне догађаје и све ће се претворити у естраду и пуку забаву".

„У Атељеу 212, ја кад сам дошао у ансамбл, играли смо шест премијера на малој сцени и шест премијера на великој сцени позоришта, а сада имамо за две или три опредељен буџет“, рекао је Станић за Фонет.

Он је истакао да су након окупљања због подршке студентима радници у култури увидели бројне ствари које их годинама жуљају, а пролазиле су испод радара. Схватили су, каже Станић, да у својим редовима треба да промене ствари и учине позориште бољим.

„Како су мале плате наших електричара, тон мајстора, гардеробера, декоратера, реквизитера, а то су специфичне професије, без њих ми не можемо направити озбиљну представу. Људи беже и ми више немамо у позориштима људе који су обучени за ту врсту специфичне делатности“, рекао је Станић.

Као пример наводи и то да је просек плата у Атељеу 212 два и по пута мањи од просека зараде општини Стари Град, на чијој територији је тај театар.

Стално се, додаје Станић, говори о томе да је буџет за културу свега 0,6 одсто, али се то не мења.

Након седмодневне обуставе рада позоришта и протеста који су у више наврата бил организовани и испред Министарства културе, Станић наводи да ће нове активности зависити од заједничког договора запослених у култури, али и студената.

„То како ћемо даље реаговати – зависиће од ситуације у друштву и од тога шта од нас буду очекивали ови млади људи. С времена на време, они нам дају неки домаћи задатак и кажу – чекајте, зар ми сами треба да месецима спавамо на стиропору, да губимо годину? Тамо има безброј одличних студената који воле своју професију, једва чекају да заврше те факултете и да уђу у професионалне воде или да наставе даље своју академијску каријеру и они то храбро жртвују“, констатовао је Станић.

Логично је, како каже, и да студенти од осталих грађана очекују неку сличну храброст.

Станић посећује гимназијалце и студенте у блокади и пред њима говори сегменте из чувеног дела Ива Андрића „На Дрини ћуприја“, присећа се и да је од једног ђака Пете београдске гимназије на питање до када ће ово трајати, добио одговор – не знам, у сваком случају, ми ћемо надживети ову власт.

„Они имају ту наду. Многи у мојој генерацији су изгубили наду да ће икад доживети било какав дах нормалног живота, демократије и слободе. А они су сигурни, они ће сигурно надживети“, рекао је Станић.

Истиче да на факултетима у блокади студентима не држи трибине, јер, како примећује, нема шта да им каже, а да они то већ не знају.

„Ја сам схватио већ одавно да млади људи знају много тога више него ми. Они су у комуникацији са целим светом, говоре језике, служе се тим технологијама где не постоје границе, расне, језичке или верске баријере. Они су грађани света. Ми, ако смо паметни да их ослушнемо и да их послушамо, можемо рачунати на неки бољитак у сопственом преживљавању ових година које су нам преостале“, закључио је Станић.

(Н1)