Trideset prva godišnjica smrti Josipa Broza Tita

Josip Broz Tito, neprikosnoveni vođa i predsednik Saveza komunista Jugoslavije, maršal, vrhovni komandant i doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, države stvarane u moru krvi tokom 20. veka, koja ga je nadživela tek jedanaest godina, umro je na današnji dan 4. maja 1980, na sedmom spratu Kliničkog centra u Ljubljani. Tito je sahranjen u Beogradu 8. maja, na pogrebnoj svečanosti kakvu svet u dotadašnjoj modernoj istoriji nije video.

U ondašnjoj Palati CK SKJ, u koju je Tito ušao samo jednom, 1966.kada je objekat sagrađen, a onda rekao da ga u to zdanje u kome se danas nalazi tržni centar „Ušće” nikada više ne zovu, pošto mu se nije dopalo, bio je smešten važan obaveštajni centar. Od kada je, posle dočeka Nove 1980. godine Tito bio smešten u bolnicu, u pomenutom centru su sa strepnjom, pod stresom, očekivali jednu šifrovanu poruku iz Ljubljane: „Utakmica je počela”.

Bio je to znak da je Tito preminuo, a pedesetak svetskih televizijskih mreža je direktno prenosilo ispraćaj Titovih posmrtnih ostataka do Kuće cveća, u krugu Užičke15 na Dedinju.

Na ovim stranicama smo jednom podsetili na često izricanu Titovu tvrdnju da je „mir naše najveće bogatstvo”, što nas nije spaslo od ratova za jugoslovensko nasleđe u poslednjoj deceniji prošlog veka, desetak godina posle njegove smrti.

A danas, 31 godinu kasnije, sva je prilika, i dalje izostaje dubinska analiza istorijskog vremena proteklog u Titovom znaku.

Što se njega tiče, znao je da kaže kako se ne plaši vage istorije.

(Politika)