Vladimir Putin: Rusija će izaći na kraj sa sankcijama koje je joj je uveo Zapad; Teorijski je moguć vojni savez Rusije i Kine; Tragedija je što u Nagorno-Karabahu ginu ljudi - Azerbejdžan i Jermenija su za nas jednaki partneri

Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da je svestan toga da će se obavljanje funkcije predsednika jednom završiti.

Putin je učestvovao na 17. Međunarodnom forumu „Valdaj“, a na pitanje o reizboru za predsednika do 2024. godine, on je rekao da je svestan da će se to jednom završiti.

Putin kaže da ne nikada ne razmišlja o svojoj ulozi u istoriji.

„Otvoreno ću vam reći: nikada ne razmišljam u tim kategorijama koje ste pomenuli. Ne mislim uopšte o svojoj ulozi u istoriji. Neka o tome misle oni ljudi kojima je to interesantno, ja nijednu knjigu o sebi nisam pročitao. Jednostavno, radim, iz dana u dan rešavam tekuće zadatke i osvrćem se ka budućnosti s ciljem da tekući zadaci ne ometaju realizaciju strateških ciljeva.“

Ne smatra sebe svetskim liderom i veruje da se ne razlikuje mnogo od svojih kolega.

Povodom optužbi Zapada na njegov račun on kaže da je na to odavno navikao i da ga to ne pogađa.

„Na takve ispade sa navikao odavno, još počev od 2000. godine, kada smo se aktivno borili protiv međunarodnih terorista na Kavkazu. Šta sve nisam čuo i video, kako me sve nisu prikazivali – sa očnjacima, i ovako i onako..Tako da me to ne pogađa“, rekao je Putin.

Kaže i da mu nedostaju deca i da ih retko viđa.

Teorijski moguć vojni savez Rusije i Kine

Rusiji nije potreban vojni savez sa Kinom, ali je teoretski moguće zamisliti tako nešto, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici Debatnog kluba „Valdaj“.

 „Sve se može zamisliti. Uvek smo polazili od toga da su naši odnosi postigli takav stepen saradnje i poverenja. Generalno, ovo nam nije potrebno, ali teoretski to sasvim možemo zamisliti“, rekao je Putin.

On je podsetio da se održavaju redovne zajedničke vojne vežbe i na moru i na kopnu i u Kini i u Rusiji i dodao da Moskva i Peking neprekidno razmenjuju vojne prakse.

Predsednik je naglasio da Rusija i Kina aktivno sarađuju u vojno-tehničkoj oblasti, a da postoje i projekti na vrlo osetljive teme.

 „Naši odnosi su tradicionalni, a obimi veliki. Ne radi se samo o kupoprodaji, već o razmeni tehnologija“, precizirao je Putin.

„Tu postoje vrlo osetljive stvari, neću o tome sada javno da govorim, naši kineski prijatelji to znaju. Naša saradnja sa Kinom nesumnjivo povećava odbrambenu sposobnost kineske narodne armije“, naveo je predsednik i dodao da se ne može isključiti bliža saradnja u vojnoj oblasti.

Predsednik Turske vodi nezavisnu politiku, odlučio je da je zemlji potreban savremeni PVO sistem, rekao i kupio S-400

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan vodi nezavisnu politiku: odlučio je da je zemlji potreban savremeni PVO sistem, rekao i kupio S-400. S takvim partnerom je prijatno i pouzdano sarađivati, prokomentarisao je ruski predsednik Vladimir Putin isporuke ruskog sistema Turskoj.

„Erdogan je rekao da ćemo to realizovati i to smo i uradili. Kao i u drugim oblastima, na primer u oblasti vojno-tehničke saradnje: Turska je odlučila da im je potreban savremeni PVO sistem, a najbolji sistem danas na svetu je S-400 ‘Trijumf’ ruske proizvodnje. Rekao je i kupio. S takvim partnerom ne samo da je prijatno, već je i pouzdano sarađivati“, rekao je Putin u obraćanju 17. Međunarodnom forumu „Valdaj“.

Isporuke ruskog sistema Turskoj izazvale su krizu u odnosima Ankare i Vašingtona.

Putin je, odgovarajući na pitanja učesnika diskusije, komentarisao i Erdoganov stav o Krimu.

„Što se tiče nekakvih težnji predsednika Turske povodom Krima, ja o tome ne znam. Mene to ne interesuje jer su interesi Rusije pouzdano zaštićeni. I u to nemojte ni na sekunda da sumnjate “, rekao je on.

Erdogan je nedavno izjavio da ne podržava anekciju Krima.

Takođe je rekao da mu nije poznato kakav je odnos turskog predsednika prema osmanskom nasleđu, te da u vezi s tim treba pitati Erdogana.

On je na taj način odgovorio na repliku moderatora da turski predsednik praktično sprovodi politiku proširenja zone uticaja do granica nekadašnjeg Osmanskog carstva.

Upitan da li Rusija treba da strahuje zbog nekih nesuglasica s Turskom, Putin kaže:

„Rusija nema od čega da strahuje, danas, hvala Bogu, nismo u poziciji kada bi trebalo nečega da se bojimo.“

O Nagorno-Karabahu: Tragedija što ginu ljudi, partneri su nam i jedni i drugi

Azerbejdžan i Jermenija su za Rusiju jednaki partneri i za nas je tragedija što tamo, u Nagorno-Karabahu, ginu ljudi, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Mi želimo da gradimo sveobuhvatne odnose kako sa Jermenijom, tako i sa Azerbejdžanom “, rekao je on u on-lajn obraćanju na 17. međunarodnom forumu „Valdaj“.

Rusija je, kako je objasnio, oduvek imala posebne veze sa obe zemlje.

„Počnimo od početka, od Nagorno-Karabaha i koga podržavamo. Rusija je uvek imala posebne veze sa Jermenijom, ali i sa Azerbejdžanom. U Rusiji živi više od dva miliona Jermena i oko dva miliona Azerbejdžanaca. To nisu samo ljudi koji su došli na privremeni posao, već i ono koju tu žive praktično stalno“, objašnjava Putin.

Čak iako pregovori ne daju rezultata 30 godina, to ne znači da treba da počne da se puca, dodaje on. i ističe da niko više od Rusije nije zainteresovan za rešavanje ovog pitanja.

To je konflikt među našim prijateljima, dodao je ruski predsednik.

Ruski predsednik navodi da se ukupna broj poginulih na obe strane od početka novog talasa sukoba približava cifri od 5.000. Rusija je mnogo godina predlagala razna rešenja za tu krizu, ali ono nije nađeno i sada imamo sukob u najgoroj varijanti, dodao je on.

Podsetio je da je 1992. godine formirana Minska grupa OEBS, da su Rusija, Francuska i Amerika kopredsedavajući, i da je na njima odgovornost za organizovanje pregovaračkog procesa.

„Uveren sam, 100 odsto, da svi učesnici u procesu teže tome da se situacija normalizuje, ali niko nije toliko zainteresovan za to kao Rusija“, rekao je Putin.

Putin je rekao i da se Rusija i Turska ne slažu kada je reč o situaciji na južnom Kavkazu i da je Moskva za političko rešavanje pitanja Nagorno-Karabaha.

Sukob u Nagorno-Karabahu

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.

Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.

Da su vlasti htele da otruju Alekseja Navaljnog - ne bi ga slale na lečenje u Nemačku

Rusija bi mogla da istraži okolnosti incidenta sa blogerom Aleksejem Navaljnim, ali partneri joj ne dostavljaju podatke, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju debatnog kluba „Valdaj“.

On je podsetio na izjave da su u analizama Navaljnog navodno „pronađeni tragovi ‘Novičoka’, ozloglašenog i već poznatog svima u svetu“.

„Govorili smo: dajte nam biološki materijal i zvanični zaključak kako bismo mogli da to dalje istražimo i da bismo imali formalno-pravne osnove za pokretanje krivičnog postupka“, rekao je Putin.

„Ali oni ne daju ništa! Kako to objašnjavate, zašto? Bez objašnjenja“, dodao je on.

On je dodao da ukoliko bi vlasti želele nekoga da otruju, malo je verovatno da bi ga poslali na lečenje u Nemačku.

„Ukoliko bi lice o kome govorite vlasti, zaista, u svakom slučaju, želele da nekoga otruju, teško da bi ga poslale na lečenje u Nemačku. Zar ne?“, istakao je Putin.

Ruski predsednik dodao je da je lično naložio tužilaštvu da dozvoli blogeru Alekseju Navaljnom da odleti u Berlin na lečenje.

„Odmah, čim mi se supruga ovog građanina obratila, odmah sam naložio tužilaštvu da proveri mogućnost da ode na lečenje u inostranstvo, imajući u vidu da su mogli i da ga ne puste, s obzirom na ograničenja vezana za sudsku istragu. Imao je ograničenja za putovanja“, objasnio je predsednik. 

„Ali ipak sam zatražio Generalno tužilaštvo da mu dozvole da se to učini i on je otišao“, dodao je ruski lider.

Rusija se ne meša u unutrašnje poslove SAD

Rusija se ne meša u unutrašnje stvari Sjedinjenih Američkih Država i sve američke istrage to potvrđuju, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju Međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“.

Predsednika su pitali o mogućem uspostavljanju primirja u sajber prostoru, jer, prema mišljenju predstavnika SAD, Rusija aktivno radi u ovom pravcu i aktivno se meša.

„Rekli ste da Rusija aktivno radi, aktivno se meša. A ja kažem da se mi nigde ne mešamo. Štaviše, sve istrage koje su zvanično sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući i upotrebom takve institucije kao što je specijalni tužilac, nisu dovele ni do čega. Samo su dovele do toga da je konstatovano da nije bilo dokaza o mešanju Rusije“, zaključio je Putin.

Putin je dodao da Sjedinjene Američke Države ne treba da postavljaju preduslove, već je potrebno da se dogovaraju, a ako neko razmišlja o „mešanju“ u sajber prostoru, onda treba uspostaviti kontrolu.

„Treba odmah sesti i pregovarati. I šta je tu loše? Ne predlažemo ništa loše što ne odgovara interesima naših partnera“, odgovorio je predsednik.

„Ako neko smatra da se neko drugi meša u njihove poslove, onda hajde da uspostavimo opšta pravila i razvijemo instrumente za verifikaciju i kontrolu nad time kako ispunjavamo naše dogovore. Iskreno, ne razumem ovu tvrdoglavost“, dodao je on.

Podsetimo, američko Ministarstvo pravde optužilo je u ponedeljak šestoricu državljana Rusije za umešanost u seriju hakerskih napada i širenje malvera, čiji je cilj napad na infrastrukturu drugih zemalja i izbore u interesu Rusije. U optužnici se konkretno optužuje šest navodnih hakera za učestvovanje u računarskim upadima „čiji je cilj bila podrška naporima vlade Rusije da podrije, izvrši odmazdu ili na drugi način destabilizuje“ Ukrajinu, Gruziju, izbore u Francuskoj i Olimpijske igre 2018.

Rusija je spremna da krene od nule u pregovorima o kontroli nuklearnog naoružanja

Rusija je spremna da krene od nule u pregovorima o kontroli nuklearnog naoružanja, ali poziva da se ne gube prethodni sporazumi, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju Međunarodno debatnog kluba „Valdaj“.

„Spremni smo da radimo od nule“, rekao je Putin. Istovremeno je izrazio uverenost da je „bolje ne gubiti ranije postignuto, već se kretati sa pozicija koje su već postigle prethodne generacije lidera“ zemalja.

„Ali ako naši partneri donesu drugu odluku, mi smo spremni da radimo u svakom formatu“, objasnio je ruski lider.

On je dodao da se Rusija ne drži grčevito za Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju i da bezbednost zemlje neće trpeti zbog njegovog odsustva zahvaljujući najnovijem oružju.

„Govorio sam i želim još jednom da naglasim – mi se ne držimo grčevito ovog sporazuma. Ako naši partneri odluče da nije potreban, onda neka bude tako. Ne možemo ih sprečiti. Naša bezbednost, bezbednost Rusije neće trpeti, a posebno zbog toga što imamo najsavremeniji sistem naoružanja“, istakao je Putin.

Ruski lider je dodao da Sjedinjene Američke Države nisu bile nevinašca kada je reč o kontroli nuklearnog naoružanja.

„Samo mi nemojte reći da su oni (SAD) nevinašca i da ne žele ništa da rade u ilegali“, rekao je Putin.

Kao primer, predsednik je naveo „pitanja verifikacije na polju nuklearnog naoružanja“.

Putin je naveo da je Moskva spremna da uzme u obzir novo hipersonično oružje u Sporazumu o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja.

On je podsetio da su u Rusiji napravljene najnovije vrste naoružanja kao odgovor na istupanje Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o PRO.

„Sjedinjene Američke Države zasad, zapravo, nemaju takve sisteme, baš kao ni druge zemlje, iako svi rade na tome i jednog dana će se i pojaviti“, rekao je ruski lider.

„Nama govore i mi čujemo: kod vas se pojavilo, mi još nemamo, to treba uzeti u obzir“, naveo je Putin argumente druge strane.

On je dodao da Rusija nije protiv toga: „Hajde da uzmemo u obzir i broj nosača i broj bojevih glava, nismo protiv“.

Prema njegovim rečima postoje i druga pitanja koje su predmet diskusije.

„Sporazum ističe u februaru, a ono što sam predložio je vrlo jednostavna stvar, ona je na površini. Ništa se neće dogoditi ako produžimo ovaj ugovor na godinu dana bez ikakvih preduslova i istrajno poradimo na svim pitanjima koja zabrinjavaju i nas i Amerikance. Radićemo zajedno i tražiti rešenje“, objasnio je šef države.

Putin je 16. oktobra predložio produženje Sporazuma o strateškom naoružanju za najmanje godinu dana bez dodatnih uslova. Prema njegovom mišljenju, dodatno vreme omogućava vođenje sadržajnih pregovora. Međutim, Sjedinjene Američke Države odbile su ovu ponudu.

Privreda se oporavlja, Švedska nije uvodila teške mere, a ima isti ekonomski pad

Makroekonomski pokazatelji Rusije su sada prihvatljivi, privreda se oporavlja, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin, komentarišući ekonomski situaciju u zemlji u uslovima pandemije virusa korona. Naveo je da Švedska nije uvodila teške mere u društvu zbog virusa, ali da je i ona zabeležila privredni pad.

„Naša prerađivačka industrija se oporavlja, agroindustrijski kompleks postiže dobre rezultate, čak i rast. Izvoz se oporavlja. Da, postoje pitanja koje još moramo da rešimo, ali su naši makroekonomski pokazatelji u principu prihvatljivi“, rekao je Putin u on-lajn obraćanju učesnicima 17. Međunarodnog foruma „Valdaj“.

On je naveo da nema planova za optimizaciju budžetskih rashoda, kao i da vlada ne razmatra smanjenje odbrambenih rashoda.

Konstatovao je da je pad privrede u drugom kvartalu u Rusiji bio osam odsto, Americi devet, a u Evrozoni skoro 15 odsto.

Inflacija je u okvirima predviđenim za ovu godinu, oko četiri odsto, a stopa nezaposlenosti pod kontrolom.

Ruski predsednik je dodao da nema potrebe za uvođenjem nekih teških mera i zatvaranjem preduzeća, već da treba samo korigovati podršku pojedinim granama privrede, uključujući mala i srednja preduzeća.

Nekima je, kako je dodao, potrebna dodatna podrška.

Podsetio je da susedna Švedska nije zbog virusa korona uvodila karantin ili neke druge teške mere ali da je privreda ipak zabeležila pad.

„Prvo su objavili da je pad 8,3 odsto, a potom su korigovali i rekli da je nešto manje od osam odsto. Eto, a pri tome nisu uvodili ograničenja. Nisu se bavili time čime smo se mi bavili, podržavajući građane i privredu. A rezultat je - isti“, zaključio je Putin.

Ruski predsednik, takođe, je uveren da nema potrebe da se u Rusiju vraćaju na snagu mere protiv korona virusa koji su ranije uvođene, a razlog za to je pre svega to što je medicinski sektor efikasno reagovao, sada postoje i preparati, lekovi, obezbeđen je smeštaj za obolele, jednostavno država može da izađe na kraj s tim problemima.

Nadam se da će buduća američka administracija biti spremna za dijalog o naoružanju

Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je nadu da će sledeća američka administracija odgovoriti na predlog Rusije o saradnji u oblasti informacione bezbednosti u sajber prostoru, a takođe će biti spremna za dijalog o sporazumu o strateškom naoružanju i drugim globalnim bezbednosnim pitanjima.

„Nedavno sam se obratio Sjedinjenim Američkim Državama sa predlogom da se započne sveobuhvatna rasprava o međunarodnoj informacionoj bezbednosti. Shvatamo da zbog predizborne kampanje političari u Sjedinjenim Američkim Državama nemaju vremena za to, ali nadamo se da će sledeća administracija, kakva god bila, odgovoriti na predlog da se započne razgovor o ovoj temi, kao i o drugim tačkama rusko-američke agende, a to je problem globalne bezbednosti, sudbina Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju i niz drugih pitanja“, rekao je Putin na 17. godišnjem zasedanju Međunarodnog debatnog kluba „Valdaj“.

„Znate i sami da postoji mnogo tema koje su zrele za iskreni razgovor. Spremni smo za konstruktivnu i ravnopravnu diskusiju o njima“, dodao je Putin.

On je primetio da su vremena kada su Moskva i Vašington zaista raspravljali i rešavali o svim najvažnijim međunarodnim pitanjima, davno prošla.

„Očekujemo i razmatramo uspostavljanje bilateralnog dijaloga, u ovom slučaju o sajber bezbednosti, kao važan korak ka mnogo široj diskusiji, uz učešće mnogih drugih zemalja i organizacija“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, bilo bi za žaljenje ako Sjedinjene Američke Države ne budu želele da se uključe u ovaj posao. Međutim, u tom slučaju, Rusija je spremna da sarađuje po ovom pitanju sa svim zainteresovanim partnerima.

Internet – platforma poverenja

Sajber prostor može postati platforma za testiranje mera za izgradnju poverenja između zemalja koje se takmiče u svim oblastima, rekao je Putin.

„Konkurencija je sada po pravilu hibridne prirode, utiče na sve oblasti, uključujući i one u nastajanju. Stoga poverenje treba ojačati svuda. U tom smislu, sajber prostor može poslužiti kao platforma za testiranje ovih mera, baš kao što je u svoje vreme kontrola naoružanja trasirala put povećanju poverenja u svet u celini“, objasnio je ruski lider.

On je pozvao na nesmetan i bezbedan rad sajber prostora.

„Nemojte da zaboravite da na Zemlji ne postoje samo geografski kontinenti. Na planeti se takođe formira gotovo beskrajan digitalni prostor, a ljudi ga svake godine sve brže osvajaju. Prinudna ograničenja povezana sa epidemijom virusa korona samo su podstakla razvoj daljinskih elektronskih tehnologija i danas se komunikacija, koja se zasniva na internetu, pretvorila u javno vlasništvo. I treba da radimo na tome da ova infrastruktura, sav sajber prostor, rade nesmetano i bezbedno“, zaključio je ruski predsednik.

O sankcijama Rusiji: Izaći ćemo na kraj s tim

Rusija će izaći na kraj sa sankcijama koje je joj je uveo Zapad, uveren je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Mi smo se i iz UN obraćali u vezi humanitarnih pitanja predlažući da se ukinu sva ograničenja u ekonomiji i humanitarnoj sferi. Sada uopšte ne mislim na sankcije uvedene Rusiji – đavo ih odneo, izaći ćemo na kraj“, rekao je Putin u on-lajn obraćanju učesnicima 17. Međunarodnog foruma „Valdaj“.

Svet ne može bez zajedničke osnove, desile se promene, a Rusiju su hteli da otpišu

Svet ne može opstati bez zajedničke, univerzalne okosnice, ma kakve se interesne grupe pojavljivale, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. On je podsetio i na promene koje su se desile u proteklom periodu: uloga Velike Britanije se promenila, SSSR više ne postoji, a Rusiju je neko pokušao da „otpiše“.

Obraćajući se učesnicima na 17. Međunarodnom forumu „Valdaj“, Putin je rekao da potrebe društva nekada pokušavaju da zamene sa interesima neke uske grupe.

„Čiji glas država treba da sluša? Kako da raspozna da li je to zaista glas naroda ili zakulisno spletkarenje? Ili su to nečiji krici koji s našim narodom nikakve veze, a povremeno prelaze u histeriju. Treba se povremeno suočiti s tim da prave društvene potrebe pokušavaju da zamene interesima uske socijalne grupe i, da kažemo direktno, spoljnih sila“, rekao je Putin.

Putin je rekao da se sve glavne međunarodne strukture moraju očuvati, svi mehanizmi  međunarodne bezbednosti, uključujući SB UN i njegovo pravo na veto.

On je ukazao i na promene koje su se desile u odnosu na vreme neposredno posle rata: uloga Velike Britanije se promenila, SSSR više ne postoji, a Rusiju je neko pokušao da „otpiše“.

„Neke zemlje su požurile da podele kolač, po pravilu, u svoju korist, da iskoriste preimućstva kao rezultat kraja Hladnog rata. Drugi su morali da traže način da se prilagode promenama po svaku cenu. A neki su se, a tu se može svrstati i naše neveselo iskustvo, borili za opstanak, da ostanu jedinstvena zemlja i da ostanu subjekt međunarodne politike“, konstatovao je Putin.

On je dodao se nakupilo izuzetno mnogo oštrih protivrečnosti i pitanja u međunarodnoj politici.

Istakao je i da su prošla vremena kada su sva pitanja rešavali SAD i Rusija.

Kina i Nemačka kreću se ka statusu supersila, dok Sjedinjene Američke Države više ne mogu da pretenduju na svoju bivšu dominaciju, rekao je Putin.

„U pogledu svoje ekonomske težine i političkog uticaja, Kina se aktivno kreće ka položaju supersile. U istom smeru kreće se i Nemačka“, precizirao je Putin.

Istovremeno, on je dodao da se značajno transformisala uloga Velike Britanije i Francuske u međunarodnim poslovima.

„Čak i Sjedinjene Američke Države, koje su u nekom trenutku apsolutno dominirale, teško mogu da polažu pravo na isključivost. U svakom slučaju, da li je Sjedinjenim Američkim Državama ova isključivost uopšte potrebna?“, primetio je ruski lider.

Svet je na pragu tektonskih promena - koronavirus se nije povukao i još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da je pandemija virusa korona pogodila sve sfere života, da virus nije ustuknuo i da predstavlja veliku opasnost. Svet se nalazi na pragu tektonskih promena, istakao je Putin.

„Virus korona se nije povukao i još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju. I, verovatno, takva alarmantna situacija za mnoge samo pojačava osećaj da počinje neko sasvim drugo vreme, da nismo samo na ivici kardinalnih promena, već u epohi tektonskih pomeranja, i to u svim oblastima života“, naglasio je Putin.

Pandemija je pokazala, istakao je Putin, da vlasti moraju biti spremne da odgovore na potrebe građana.

„Još treba da se vidi kako će pandemija uticati na sadašnjost i budućnost čovečanstva. Ni izbliza nije učinjeno sve kada je reč o međunarodnoj saradnji po poitanju borbe protiv virusa. Pandemija je pokazalo koliko je krhak ljudski život“, poručio je Putin u video-obraćanju učesnicima foruma.

Snaga države, kaže ruski predsednik, ne ogleda se u apsolutnoj kontroli, u pritisku na aktivnosti građana, već u poverenju prema građanima.

„Šta je jaka država, koja je njena snaga? Naravno, ne u totalnoj kontroli ili rigidnosti bezbednosnih organa, ne u istiskivanju privatne inicijative ili narušavanju civilne aktivnosti, čak ni u moći oružanih snaga i odbrambenog potencijala, iako je ova komponenta važna za Rusiju, uzimajući u obzir njenu geografiju, čitav niz geopolitičkih izazova i, naravno, naše istorijske odgovornosti kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obezbedimo globalnu stabilnost“, rekao je Putin.

On je naveo da je snažno civilno društvo po definiciji nacionalno orijentisano i da snažno, slobodno i nezavisno civilno društvo treba da bude suvereno, a javni interes treba da određuju samo građani.

„Smatram da će civilno društvo u budućnosti igrati ključnu ulogu u razvoju Rusije. Stoga težimo da glas naših građana bude odlučujući, a konstruktivni predlozi i zahtevi različitih društvenih snaga, budu realizovani“, precizirao je ruski lider.

Govoreći o državnom ustrojstvu, Putin je naveo da je pokušaj slepog kopiranja nekoga pogrešan, i da je važan sklad u društvu.

Predsednik je objasnio da nije važno kako se naziva politički sistem, koji se u svakoj zemlji razlikuje, svaka zemlja ima sopstvenu političku kulturu, tradiciju i sopstveni pogled na razvoj.

„Pokušaj slepog kopiranja apsolutno je besmislen i štetan. Glavno je da država i društvo budu u harmoniji“, istakao je Putin.

Uvoz demokratije

Prava demokratija se ne može uvoziti, lideri zemalja u kojima se sprovode takve sheme samo su vazali, smatra ruski predsednik.

„Prava demokratija i civilno društvo ne mogu se uvoziti – o tome sam govorio mnogo puta. Oni ne mogu biti proizvod delovanja stranih dobronamernika, čak i ako navodno žele najbolje“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, u teoriji je to, verovatno, moguće.

„Ali, iskreno govoreći, još se sa tako nečim nisam sreo i ne verujem mnogo u to“, primetio je predsednik.

„Vidimo kako funkcionišu takvi uvezeni modeli demokratije. To je, po pravilu, samo omotač, fikcija. Fikcija lišena unutrašnjeg sadržaja, čak i privida suvereniteta. Narod gde se takva shema sprovodi, zapravo se ništa ne pita, a relevantni lideri nisu ništa više od vazala. A za vazala, kao što se zna, o svemu odlučuje gospodar“, zaključio je Putin.

Putin učestvuje u diskusiji na 17. Međunarodnom forumu „Valdaj“. Tema panela je: Lekcije pandemije i nova agenda - kako pretvoriti svetsku krizu u mogućnost za svet.

Ruski predsednik Vladimir Putin učestvuje u diskusiji na 17. Međunarodnom forumu „Valdaj“. Tema panela: Lekcije pandemije i nova agenda - kako pretvoriti svetsku krizu u mogućnost za svet.

(Sputnjik)