Владимир Зеленски: Кијев не искључује мировне преговоре са Москвом, али они могу да се одрже само преко посредника. За сада постоји само овај модел

Посредници би могли да помогну у постизању трајног решења са Москвом, изјавио је украјински лидер.

Кијев не искључује мировне преговоре са Москвом, али они могу да се одрже само преко посредника, изјавио је украјински лидер Владимир Зеленски за "Филаделфија Инквајер" у недељу. Он је сугерисао да би формат коришћен за посредовање у споразуму о црноморском житу из 2022. могао да пружи основу за преговоре.

Украјина је раније одбила да прихвати услове Русије као основу за разговоре и оптужила је Москву да није у стању да преговара у доброј вери. Крајем 2022. године, Зеленски је издао декрет којим је забранио преговоре са Москвом док је руски председник Владимир Путин на власти.

Москва је, у међувремену, остала при ставу да је спремна да поново започне преговоре, али само ако се Кијев одрекне претензија на бивше територије које су постале део Русије. У јесен 2022. четири бивше украјинске територије – две отцепљене републике Донбаса и региони Херсон и Запорожје – званично су се придружиле Русији након низа референдума. Украјина никада није признала резултате и наставља да полаже право на ове регионе, као и на Крим, који се придружио Русији након сличног референдума 2014. године.

У интервјуу за "Филаделфија Инквајер", Зеленски је тврдио да Украјина „може пронаћи модел“ за потенцијално решење са Русијом. Он је указао на споразум који су пре две године посредовале Турска и УН, а који је омогућио успостављање коридора за извоз пољопривредних производа из украјинских лука.

Према Зеленском, Анкара и УН потписале су одвојене споразуме са Москвом и Кијевом. „Успело је“, изјавио је он, додајући да је коридор за жито тада постојао „довољно дуго“.

Москва и Кијев су били близу постизања још једног споразума о житу у марту, али су украјински преговарачи нагло напустили после два месеца преговора, наводи Ројтерс.

У истом формату би могли да буду склопљени споразуми о „територијалном интегритету, енергији и слободи пловидбе“ између Москве и Кијева, изјавио је Зеленски. Он је предложио да би се друге земље могле позвати да посредују. „Нико не би требало да каже да је то… само Европа и САД“, изјавио је он, додајући да нације из Азије, Африке и Јужне Америке треба да учествују и помогну у припреми докумената који ће бити представљени Москви и Кијеву.

„За сада постоји само овај модел“, додао је Зеленски. Он је, међутим, нагласио да коначни споразум мора да „одговара” Кијеву и да се заснива на условима Украјине.

Зеленски је дуго покушавао да промовише сопствену „формулу мира“ у десет тачака, последњи пут током самита у Швајцарској 15-16. јуна, на који Русија није била позвана. Москва је одлучно одбацила услове Зеленског, инсистирајући да се о статусу њених новостечених територија не може преговарати. Путин је даље захтевао у јуну да Кијев повуче све своје трупе из подручја четири руска региона која тренутно контролише.

Према Путиновим речима, Украјина такође мора да се одрекне свог плана да уђе у НАТО и постане неутрална земља, као и да ограничи величину своје војске.

Упркос одбијању руских услова, Кијев је недавно сигнализирао своју спремност да оконча борбе. У јуну је заменик шефа канцеларије Владимира Зеленског Игор Жовква изјавио да Украјина жели „мир што је пре могуће“. Зеленски је прошле недеље изјавио да Кијев не жели да „продужује рат“ ни да „траје годинама“.

(РТ)