Žan Aselborn: Balkan u Evropi do 2020.

Odlukom ministara spoljnih poslova EU u ponedeljak u Luksemburgu, ušlo se u novu dimenziju odnosa između EU i Srbije, ističe za ”Novosti” šef diplomatije zemlje domaćina sastanka Žan Aselborn. To što je zatraženo od Evropske komisije da započne izradu mišljenja o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, Aselborn tumači kao izuzetno važan korak u procesu evropskih integracija Srbije.

- Lično sam, ranije, bio uključen u pomoć proevropskoj vladi u Beogradu da ugleda svetlo dana. Bio sam u Srbiji zajedno sa sadašnjim premijerom Grčke Jorgosom Papandreuom, pokušavao sam da posredujem kod današnjeg potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića da uđe u ovu vladu. Moram da kažem da je ta partija, nekad Miloševićeva, danas je zaista postala prava evropska stranka.

Jedan ste od onih evropskih političara koji se najviše zalažu za ubrzanje evropskih integracija Srbije...

- Srbija je velika zemlja, s velikim narodom. Ne treba da poredimo sliku o Srbiji sa 150 ili 1.500 huligana koji demoliraju fudbalski stadion. To je jasno. Uvek sam govorio da bez Srbije nema stabilnosti na Balkanu.

Stvari su počele da se pozitivno razvijaju posle usaglašene rezolucije u SB UN. Zašto je taj korak bio prekretnica za Evropu, kao da se do tada nije već dovoljno učinilo?

- Video sam predsednika Tadića u Njujorku i čestitao mu na koraku koji je učinio. Usvojena usaglašena rezolucija je od izuzetno velikog značaja. Srbija je ovim istinski pokazala da želi da okrene stranicu.

Nije li prosleđivanje kandidature, u stvari, svojevrsna nagrada za usvojenu rezoluciju?

- Treba znati da mi ništa ne dajemo Srbiji. Brisel ne poklanja Beogradu. Srbija treba da pokaže da je gospodar svoje sudbine, da je sposobna da ispuni postavljene uslove i sprovede neophodne reforme. Takođe, da pronađe rešenje zajedno s Kosovom.

Još nije utvrđena forma razgovora između Beograda i Prištine. Imate li, unutar EU, informacije kako bi dijalog mogao da se odvija?

- Sada je najvažnije da se između Beograda i Prištine stvore mogućnosti da razgovaraju bez posrednika. Da pregovaraju bez nekog ko bi stajao između njih. To sam rekao i mojim holandskim prijateljima. A, mi u Briselu i Luksemburgu treba, zaista, da se uzdržimo od komentara.

Evropska unija i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton su, ipak, predložili da posreduju?

- EU će samo olakšati dijalog. Ali, neće ona voditi pregovore. To je veoma važno.

Je li priznavanje Kosova uslov za Srbiju da postane članica EU?

- To nije uslov. Ali, logično je da se pronađe rešenje. Video sam ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji. Najveći problem za građane je nezaposlenost. Jedan od poslednjih na ovoj listi je Kosovo. Zato mislim da političari u Srbiji treba da vode računa i o ovakvom toku razvoja stvari.

Kandidatura je prosleđena, ali ostaje još mnogo toga da se uradi. Kada vidite zemlje zapadnog Balkana i Srbiju kao punopravne članice EU?

– Sad smo, posle prosleđivanja kandidature Srbije Evropskoj komisiji, ušli u novu dimenziju. Trebaće, međutim, vremena. Mora se biti strpljiv. Ako do 2020. godine uspemo da integrišemo sve zemlje Balkana u EU, možemo da kažemo da smo dobro radili. Treba ići korak po korak.

(Večernje novosti)