Zbog sukoba neonacista i levičara "atmosfera u Berlinu kao pred dolazak Hitlera na vlast"

U znak odmazde zbog napada na neonacističkog funkcionera, ultradesničari u Berlinu su pokrenuli pravi mali ulični rat protiv levice. Međusobni sukob ultraša je došao do tog nivoa da cela situacija, prema pojedinim ocenama, podseća na kraj dvadesetih godina prošlog veka i atmosferu pred dolazak Hitlera na vlast.

Uzimajući za povod napad na poslanika u lokalnom parlamentu i pokrajinskog šefa radikalne nemačke neonacističke stranke NPD Uve Menena – pretučen je početkom meseca kada se zaputio na jedan neonacistički miting – ekstremna desnica je pokrenula „lančanu reakciju u znak odmazde za pokušaj brutalnog političkog ubistva”.

U izveštajima dostupnim javnosti govori se o „čarkama levih i desnih ultraša sa delimično ozbiljnim posledicama”, ali u praksi to je dovelo do paljenja prostorije i stanova pripadnika levičarske scene u Berlinu.

Zapaljeno je pet višespratnica, među njima centar za mlade „Anton-Šmah-Haus”, sastajalište saveza socijalističke omladine „Falken” (sokolovi). Do temelja je izgorela lokalna centrala stranke Levice u predgrađu Nojkeln. Bacane su zapaljive bombe na ulaze i kroz prozore „stambenih komuna” takozvanih autonomaša (pristalice ideja šezdesetosmaša – pretežno mladi ljudi, ispod četrdeset godina)... Zapaljeno je nekoliko desetina automobila (dvadesetak u minuloj nedelji dana, a sedamdeset ovog proleća).Svi raspoloživi dokazi ukazuju da su vinovnici serije podmetnutih požara radikalne pristalice NPD-a, dok se u internim policijskim izveštajima i analizama Savezne kriminalističke uprave (BKA) umanjuje značaj nemilih događanja. Izvesno, lokalnoj policiji ali i saveznim organima za borbu protiv politički motivisanog nasilja (sekcija unutar BKA) laknulo je što nije počinjeno više štete. Što nije bilo ljudskih žrtava.

Na dimenziju „čarki” ukazao je senator unutrašnjih poslova Berlina Erhard Kerting rekavši: „Suočavamo se sa situacijom, uporedivom sa ’vatrenim događanjima’ dvadesetih godina”. Pod tim pojmom se podrazumevaju sabotaže i agitacije nacista u Vajmarskoj republici pred preuzimanje vlasti 1933. godine.

Drugi političari i odgovorni šefovi organa nadležnih za prevenciju skloni su formulaciji da je reč o sukobima šačice ekstremista sleva i zdesna. Uobičajeni komentarsvega toga je da bi „takva događanja trebalo osujetiti, da bi građanstvo ostvarilo svoje pravo na red i mir”.

Zanimljivo je da se glavna krivica pripisuje – pripadnicima autonomne levice. Policija ovih dana u svim svojim razmišljanjima polazi od plana da se osujete „provokacije levih elemenata”. Makar se radilo o „običnom” bacanju pokvarenih jaja!

„Takve provokacije izazivaju reakciju radikalnih desničara (u većini je reč o redovnim članovima NPD-a)”, istaknuto je u izveštaju senatora Kertinga. „Trebalo bi povisiti nivo bezbednosti aktivista ekstremne desnice, a na leve ultraše bi trebalo preventivno uticati.”

Šta se pod preventivnim uticajem podrazumeva – lako je objašnjeno: nadzor kretanja i telefonskog saobraćaja, zadržavanje (druga reč za stavljanje u pritvor) levih aktivista u vreme demonstracija i političkih mitinga desnice.

(Miloš Kazimirović - Politika)