Zidojče cajtung: Slovenija je na rubu ponora

Nemački dnevnik Zidojče cajtung objavio je veliki članak pod naslovom “Ljubimica Evrope na rubu ponora”, u kojem opisuje kako je Slovenija došla u vrlo nezavidnu ekonomsku situaciju, preti joj dužnička kriza, pa je postala novo krizno žarište EU čije su banke na rubu propasti.

“Mala zemlja na rubu Evrope oduvek se mnogo trudila da se priključi centru – Slovenija se videla kao produžetak Austrije, samo mnogo čišća. Najbolja među novim članicama EU-a. No sada se Slovenija približava drugom susedu, Italiji. Dužnička kriza je potpuno pogodila i Sloveniju. Krajem prošle nedelje rejtinška agencija Mudiz je ponovno ocenila bonitet Slovenije, ovaj put on je tek dve ocene iznad smeća”, započinje svoju priču Zidojče Cajtung.

U članku se podseća da je 2004, kada je Slovenija pristupila Evropskoj uniji, privredni rast iznosio 3,6 odsto, dok je nezaposlenost bila niža od proseka EU-a. Slovenija je i bila prva od novih članica koja je 2007. uvela zajedničku valutu evro, a do kredita nije uopšte bilo teško doći.

Krah došao sa krizom

Sve se to skoro preko noći promenilo 2008, kada je započela svetska finansijska kriza, a Slovenija se odjednom našla u situaciji da joj je izvoz pao za petinu, sve građevinske investicije su prestale, dok je privreda pala za čak 8,1 odsto. To je dovelo i do problema u dve moćne slovenske banke – Novoj ljubljanskoj banci i Novoj Kreditnoj banci Maribor, koje se sada muče s lošim kreditima koje su davale u vreme prosperiteta.

U međuvremenu su narasli i dugovi države – 2007. su iznosili 27 odsto BDP-a, a danas su već na 48 odsto.

Slovenski budžetski deficit je sada iznad šest odsto, a cilj je da dođe ispod tri posto, pa vlada pokušava da sprovede mere štednje.

Ekonomista Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, navodi Zidojče cajtung, smatra da Janšina vlada u najboljem slučaju deficit može da smanji na 4,5 odsto i poručuje da bi Slovenija trebalo da zatraži pomoć MMF-a ili EU-a.

Nemoguće vraćanje kredita

Privredni rast više niko ne očekuje, a kamate na kredite koje Slovenija diže na međunarodnom finansijskom tržištu već su iznad famoznih sedam odsto, što znači da ih je nemoguće vraćati.

U takvoj situaciji se kao problem ispostavlja i nekad uspešna politika po kojoj Slovenija nije baš bila otvorena za strane investicije, pa je sada pedeset najvažnijih firmi – od železnica do banaka – barem delom u vlasništvu države, koja i sama jako loše finansijski stoji.

Nezaposlenost u Sloveniji je već narasla na 8,3 odsto i još će rasti, predviđaju ekonomisti. Jedino što u Sloveniji trenutno ide dobro je turizam, zaključuje Zidojče cajtung. Na jesen se pak očekuje novi udar krize. Brisel je dobio još jednog bolesnika kojeg će morati da spašava iz evropskih fondova.

1,3 milijarde iz Brisela

Konzervativni premijer Janez Janša nedavno je izjavio da će Slovenija možda tražiti pomoć EU, poput Grčke i sličnih država. Onda je povukao tu izjavu, no slovenski mediji spekulišu da će vlada najkasnije na jesen tražiti najmanje 1,3 milijarde evra pomoći iz Brisela, iako se iz vlade može samo čuti da je budžet stabilan. Doduše, to su govorili i Španci samo par dana pre nego su panično zatražili, i dobili, 80 milijardi evra za spas svojih banaka.

(Blic)