недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Дракулић: Србија је једна од најсиромашнијих европских земаља. Привредни развој се заснива на великом задуживању, надуваним ценама инфраструктурних пројеката, као и ненормалном скоку цена прехрамбених производа и енергената
Хроника

Зоран Дракулић: Србија је једна од најсиромашнијих европских земаља. Привредни развој се заснива на великом задуживању, надуваним ценама инфраструктурних пројеката, као и ненормалном скоку цена прехрамбених производа и енергената

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 14. октобар 2024.

Привредник Зоран Дракулић изјавио је да је Србија једна од најсиромашнијих европских земаља зато што се њен привредни развој није заснивао на домаћим ресурсима и домаћим привредницима.

Дракулић је у интервјуу агенцији Бета казао да је привредни развој стављен у руке иностраних компанија које „бесомучно извлаче профите из Србије и незаслужено добијају велике субвенције“.

„Ово се превасходно односи на НИС, РТБ Бор, изградњу инфраструктуре, индустријске комплексе, изградњу путева и добрим делом на станоградњу попут ‘Београда на води'“, рекао је он.

Додао је да не чуди што се Србија налази у групи најсиромашнијих европских земаља заједно с Молдавијом, Северном Македонијом, Албанијом и Босном и Херцеговином, јер од 2000. године стопа раста Бруто друштвеног производа (БДП) није прелазила пет одсто.

„То је резултат погрешне економске политике“, оценио је председник холдинг компаније „Поинт гроуп“.

„Привредни раст се базира на великом задуживању“

Нагласио је да се привредни раст у Србији базира на великом задуживању, надуваним ценама инфраструктурних пројеката, као и ненормалном скоку цена прехрамбених производа и енергената.

Оцењујући животни стандард становника Србије и све веће социјалне разлике, Дракулић је казао да је животни стандард грађана у просеку на веома ниском нивоу уз стално опадање куповне моћи.

„Имамо најниже плаћене просветаре, медицинско особље, услужне раднике… Сваке године гледамо борбу синдиката, послодаваца и државе око деградирајућег минималног дохотка. С друге стране незадрживо расте привилегован слој грађана Србије блиских власти од којих је, нормално, велики број резултат растуће корупције и црног новца из нелегалних послова у Србији и региону“, истакао је.

„За већину грађана нема бољитка“

На питање да ли је и колико реално порастао стандард грађана у последњих десетак година, Дракулић је казао да за већину грађана нема бољитка.

„Али се зато економски родила привилегована елита блиска власти. Мали је број оних малих привредника, финансијских и ИТ стручњака и других који су осетили добробит пословања у Србији у последњих 15 година“, рекао је.

На опаску да је Србија већ годинама земља с једном од највећих инфлација у Европи, Дракулић је казао да се новац неконтролисано и без основа политички разбацује.

„Инфлација је с једне стране резултат огромне емисије новца у Сједињеним Америчким Државама и Европској унији за време ковида и накнадне економске кризе, што значи да је инфлација делом увезена. С друге стране и код нас је неконтролисано и без основа политички разбациван новац. Такође, код нас је то и резултат недовољне конкуренције и многих монопола. Ових дана смо обавештени о договорима везано за цене производа у великим трговачким ланцима. Мој колега, произвођач из млекарске имдустрије, каже да су марже на неке његове производе ишле и преко 100 одсто. То је један од разлога због чега је код нас храна скупља него у најразвијенијим земљама Европе“, рекао је Дракулић и навео да трговачки ланци, заједно с банкама, остварују рекордне профите.

„Опасно коментарисати изјаве председника“

На питање колико је реална недавна оцена председника Србије Александра Вучића да нам „одлично иде“ када је у питању привредни раст, Дракулић је казао да је тешко и опасно коментарисати изјаве председника.

„Привредни раст нам ‘одлично иде’ јер је резултат великог задуживања и надуваних цена и инфраструктурних пројеката, као и ;високе инфлације и ненормалног скока цена прехрамбених производа и цена енергената. ‘Одлично нам иде’ и због огромног прилива црног капитала и циркуларне корупције што је довело до ненормалног скока и промета некретнина у Србији“, оценио је.

Упитан шта Србији у овом тренутку заиста „одлично иде“, Дракулић је навео распродају домаћих ресурса и колонизацију државе.

„С друге стране, уништавање домаћих и страних привредника уз константан пад инвестиција у том сектору. ‘Одлично нам иде’ уништавање пољопривреде и енергетике уз катастрофалну енергетску политику, као и богаћење привилегованог броја привредника и дела политичке елите блиских власти“, нагласио је.

На питање колико је Србија данас удаљена од европског привредног развоја и животног стандарда, Дракулић је рекао да су европски развој и стандарди за Србију недостижни.

„Удаљени смо светлосну годину и то се с оваквом економском политиком и избором кадрова никада не може достићи. Посебно треба имати у виду да смо постали европска колонија и сметлиште Европе“, казао је.

Упитан да ли и под којим условима просечна плата 2027. године може да буде 1.400 евра како су то обећали премијер Милош Вучевић и министар финансија Синиша Мали, Дракулић је казао да је народ сит обећања око просечних плата и пензија.

„То се може постићи само променом економске политике и падом апетита политичке елите. Поновићу, морамо да имамо национални програм окренут према националним интересима и домаћој привреди. Морамо хитно да се окренемо и повратимо своје ресурсе као што су РТБ Бор и НИС. Морамо да имамо свој програм енергетске самосталности и развој зелене и обновљиве енергије“, истакао је.

Он сматра да Србија са својих шест и по милиона становника може брзо да се прикључи средње развијеним земљама Европе.

„Требало би да хитно повећамо улагања и субвенције у пољопривреду. Србија може да храни 40 милиона људи“, навео је.

Кључне грешке власти

На питање које су највеће грешке актуелне власти у економској политици због којих трпе привреда и становништво, Дракулић је казао да их има много од којих су четри кључне.

„Непостојање националне политике убрзаног и приоритетног развоја. Постојање паралелних центара власти где се суштински одлуке једино доносе у кабинету Председника. Неспособни, некредибилни и углавном уцењени министри који спроводе одлуке Вучићевог кабинета. Приоритет скупих, партијских и личних интереса над интересом народа и институција“, навео је.

Додао је да је корупција највеће зло Србије, али, на жалост, она је, како је рекао, полуга опстанка владајуће елите.

Упитан да ли и на који начин ситуација у образовању утиче на привредни развој Србије, Дракулић је рекао да велики број најталентованијих младих људи одлази на дошколовавање и бесповратни рад у иностранство.

„Образовање је кључ развоја и опстанка једне земље и њене економије. Посебно је забрињавајући лош економски статус просветних радника. Ових дана смо сведоци протеста просветних радника и то не само због економског статуса већ и због њихове заштите и сигурности“, казао је.

„Пројекат Јадар не би смео да се реализује“

На питање колико су реалне тврдње појединих економиста да власт планира да од Србије направи рударску колонију, Дракулић је рекао да пројекат „Јадар“ не би смео да се реализује.

„Близу смо тога да Србија постане рударска колонија. Пројекат ‘Јадар’ никако не сме да се реализује превасходно због еколошких разлога, а с друге стране, показали смо да су економски ефекти тог пројекта погубни за Србију. Што се тиче Бора, свесни смо еколошког уништења у том делу Србије као и бесомучног извлачења невероватних количина бакра из Србије. Чему та журба? Зашто се из Бора поред велике количине катодног бакра данас извозе ти концетрати, а извозили смо и руду, и ко то квалитативно контролише?“,рекао је.

Коментаришући градњу „Београда на води“ и то што је у буџет Србије из тог пројекта до сада уплаћено свега 9,7 милиона евра на име дивиденди, Дракулић је рекао да је тај пројекат „естетско ругло града с оптерећеним квадратима веома лошег квалитета“.

„Оно што је с економске стране важно то је питање цене квадрата у том насељу и ко то и под каквом присилом купује? О каквом се ту новцу ради“, казао је.

Упитан шта ће Србија, а шта власт добити од изложбе „ЕXПО 2027“, Дракулић је рекао да у том пројекту има много неконтролисаног интереса владајуће елите.

„Не знам шта ће Београд и Србија добити кроз ЕXПО и да ли је то вредно инвестиција. Да ли смо решили питање употребе тих капацитета након завршетка краткотрајне шараде? Имамо бројне примере из света где су ти капацитети остали девастирани. Мислим да је пројекат ‘Сава центра’ више допринео значају Београда с много мањим улагањем. Несумњиво да с обзиром на специјални закон у том пројекту има много неконтролисаног интереса владајуће елите“, оценио је Дракулић.

 (Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер