Veliko aprilsko istraživanje „NSPM“ - Obrnula kola niza stranu?

Da, rejting SNS je konačno počeo da pada. Ali nemojte se prerano i preterano radovati.To još uvek nije dramatičan pad, ali jeste osetan i definitivno se ne može podvesti u okvir „statističke greške“.

Praktično, prvi put posle izbora, zapravo, prvi put od jeseni-zime 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić izvršio svojevrsni tabloidno-bezbednosni udar, marginalizovao predsednika Nikolića i premijera Dačića i stavio pod kontrolu ključne državne resurse, njegova popularnost i popularnost njegove stranke su u silaznom trendu. Doduše, taj trend je još uvek blag, brojni su „umekšivači“ kojima se on pokušava denfovati i još se ne nazire dovoljno snažna i uverljiva politička i personalna alternativa.

Uostalom, da se danas održavaju izbori SNS bi najverovatnije opet zabeležio ubedljivu pobedu, a parlament izgledao tek neznatno drugačije. Koalicija SPS-Palma-PUPS bi opet bila tu negde, Demokrate bi bile nešto jače – pod uslovom da se još koji put ne pocepaju, a unutra bi se verovatno našli još radikali, DSS i Dveri.

Da se danas održavaju izbori SNS bi najverovatnije opet zabeležio ubedljivu pobedu, a parlament izgledao tek neznatno drugačije. Koalicija SPS-Palma-PUPS bi opet bila tu negde, Demokrate bi bile nešto jače – pod uslovom da se još koji put ne pocepaju, a unutra bi se verovatno našli još radikali, DSS i Dveri.

Pa u čemu je onda razlika? U tome što je ipak „led krenuo“, što Vučiću srednja ocena opada iz istraživanja u istraživanje (broj „jedinica“ mu je premašio broj „petica“), i što više nema ni pomena da – bez drastičnog povećanja represije i izvan nekih pojedinačnih lokalnih izbora na koje se onda obruši sva režimska logistika – SNS može ostvarivati one „pedeset plus“ rezultate, kojima ga još uvek udvorički časte pojedini blagonakloni istraživači. Da je pad značajan ne vidi se toliko iz konačnog, preračunatog procenta (bez neizjašnjenih), mada je i ovih 42,4 poprilično manje u odnosu na onih 45, 46, 47, 48... od pre samo par meseci. Znatno veći i znatno bolniji je pad kada se gleda ukupna biračka populacija, gde je udeo SNS-a opao na 25,5 odsto, dok je taj procenat vrlo često išao preko trideset, pa čak dosezao i trideset pet procenata.

Drugim rečima, jeste SNS (čitaj,Vučić) na prošlomartovskim izborima dobio „nešto manje od polovine od one polovine glasača koji su izašli na izbore“, kako su se tešili razočarani „građanisti“. I jesu kod kuće ostali mahom glasači tzv. „demokratske opcije“ – kao i jedan deo „patriota“, kontuzovanih, ali ne i do kraja skuvanih vučiće(viće)vskom propagandom. Ali to opet ne znači da i medju apstinentima nije bilo i nekog procenta latentnih sns-ovaca, ili naprosto onih koji se u anketama – a često i na izborima – uglavnom opredeljuju za aktuelnu vlast. Dakle, Vučićev potencijal je na vrhuncu iznosio nešto oko trećine ukupnog biračkog tela – dok je sada sveden na četvrtinu. Što jeste veoma mnogo, ali ne i nedostižno i nepobedivo.  

Možda je važno napomenuti da su, po svemu sudeći, oni koji su otišli – otišli definitivno. Odnosno, teško je zamisliti politički ili medijski hokus-pokus kojim bi se mogli povratiti razočarani simpatizeri naprednjaka. 

Možda je važno napomenuti da su, po svemu sudeći, oni koji su otišli – otišli definitivno. Odnosno, teško je zamisliti politički ili medijski hokus-pokus kojim bi se mogli povratiti razočarani simpatizeri naprednjaka. Naime, ne radi se ovde o „normalnoj“ političkoj dinamici po kojoj posle godinu-dve dana neminovno dolazi do određenog zasićenja i vlast počne da gubi na popularnosti, pa onda pred izbore opet malo „podlože“ i podignu temperaturu. Ovde je vlast u permanentnoj izbornoj kampanji, loži se neprestano i kampanja je praktično sve čime se oni bave. Zato osipanje naprednjačkog glasačkog tela nije tako veliko kao što bi se možda moglo očekivati s obzirom na skromne i/ili katastrofalne rezultate – ali i zato ono što se uprkos tako agresivnoj kampanji osulo više praktično nema nikakave šanse da se vrati.

Kuda idu naprednjački glasovi?

A gde odlaze ti naprednjački/Vučićevi glasovi? Najviše u apstinenciju. Jedan manji procenat se vratio radikalima, a pokoja mrvica otišla DSS-u i Dverima. Ni kada su se demokrate osipale glasovi nisu odlazili direktno SNS-u, već u „bele listiće“ i apstinente, a odatle kud koji. (Uzgred, DS već nekoliko meseci beleži kontinuirani rast, ali je to više po osnovu preuzimanja-povratka Tadićevih glasača, a tek sekundarno povratkom iz apstinencije dela njihovih bivših pristalica. Sem toga, svakodnevna polemika sa naprednjacima i napadi na DS koji odatle stižu  glavni su čuvar i potpora demokratskog rejtinga – mada njegov rast, gotovo izvesno, ne može biti takav da bi mogao Vučića ozbiljno ugroziti.)  

Da SNS kola polako kreću nizbrdo može se uočiti i iz odgovora na nekoliko lakmus-pitanja, koja ponekad čak pouzdanije od onog direktnog „da se sledeće nedelje održavaju izbori, za koju stranku biste glasali“ ukazuju na po vlast nepovoljan trend. Tačno polovina (49,4 odsto) od ukupnog broja ispitanika kaže da danas živi gore nego pre dve godine (svega 8,1 izjavljuje da živi bolje), a gotovo 40 odsto misli da će u sledećoj godini živeti još gore. Da će mera smanjenja plata i penzija doneti očekivani rezultat veruje svega 22 odsto građana (isti toliki procenat je i onih koji veruju da će sledeće godine živeti bolje), dok čak 63 odsto (dakle, gotovo dve trećine) u tom pogledu nema iluzije.

Uprkos žestokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvarenje projekta „Beograd na vodi“, dve trećine se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podržava), a kada je reč o prodaji zemljišta to protivljenje dostiže razmere pravog konsenzusa.

Uprkos žestokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvarenje projekta „Beograd na vodi“, dve trećine se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podržava), a kada je reč o prodaji zemljišta to protivljenje dostiže razmere pravog konsenzusa. I što je po vlast posebno neprijatno, među te koji se protive spada i većina glasača SNS-a i SPS-a. Naravno, neka buduća intenzivna kampanja ispiranja mozga može to protivljenje malo otupiti (naročito kod starijih i manje obrazovanih glasača koji čine gro NjEGOVOG biračkog tela), ali pri svakoj takvoj operaciji je potrebno uložiti sve više energije za sve skromniji učinak.

Moć režimske tabloidno-političke presije se ponekad čini bezgraničnom. Ali u stvarnosti ipak nije tako. To se najbolje vidi na primeru pitanja vezanog za hapšenja i borbu protiv korupcije. U decembru 2012. nakon Miškovićevog hapšenja i eksplozije Vučićevog rejtinga, polovina svih ispitanika je rekla da je to “konačno pravi početak borbe protiv korupcije“, dvadesetak posto je smatralo da je u pitanju „osveta novih vlasti prema članovima i finansijerima bivše vlasti“, a dvadesetak procenata se izjasnilo da je reč o „skretanju pažnje sa ekonomskih problema i faktičkog priznavanja nezavisnosti Kosova“. Sledećih godinu i po dana ti odgovori, odnosno procenti su stajali kao cementirani, da bi se negde od prošlog leta počeli menjati. Onih koji misle da je u pitanju „obračun novih sa starima“ je i dalje dvadesetak posto (tako se opredeljuje mahom „pro-žuti“ deo biračkog tela). Ali je zato broj onih koji veruju u borbu protiv korupcije opao na 24,4 odsto – a to je, obratite pažnju – gotovo u procenat upravo onoliko koliko je u ovom aprilskom istraživanju podržalo SNS.  

Podrška EU u dramatičnom padu, NATO jednocifren, podrška Rusiji stabilna

No, ma koliko rezultati koji se tiču rejtinga stranaka i ocena ličnosti bili zanimljivi, potencijalno su još važniji i indikativniji ostali nalazi. Naročito oni koji govore o porastu nezadovoljstva stanjem u društvu i opštoj neverici u pogledu budućnosti. Evropska unija je u strmoglavom padu, kakav se ne pamti čak ni u Miloševićevo vreme. Suprotstavljanje trampi „Kosovo-za EU“ je ponovo u porastu. A NATO se, malte ne, kotira gore nego onda kad nas je bombardovao. Rusija se i dalje drži na visokom nivou, uz tek blago posrtanje nakon odustajanja od „Južnog toka“. Ali kada je reč o strateškim geopolitičkim orijentacijama ubedljivo najveći broj ispitanika optira za režimsku „i Rusija i EU“ varijantu, što se može tumačiti kako dubokim korenom i dugim trajanjem one mantre o „Srbiji između Istoka i Zapada“, tako i posledicom nedosledne spoljnopolitičke pozicije i perfidne medijske strategije aktuelne vlasti.

Internet kao vododelnica između režimske i (pre)ostale Srbije

Šta god da je u pitanju, činjenica je da spoljna politika predstavlja najbolje – ili najmanje loše – ocenjeni segment ove vlasti (mnogo bolji nego što je, recimo, ocenjena ekonomska politika, ili sposobnost vladajućih kadrova). A ubedjeni evropejci i rusofili, sa svojim više ili manje dobrim argumentima u prilog neodrživosti i nesprovodivosti takve politike u savremenim uslovima mogu samo da se puše i nerviraju. 

U ovom „ne-političkom“ setu pitanja nalazi se i jedno koje se pokazuje možda čak i presudnim za razumevanje ostalih „političkih“ rezultata, pa i srpske političke scene u celini. Čak 47,7 odsto ispitanika je izjavilo da internet „koristi svakodnevno“ dok ostali to čine „povremeno“ (15,3) ili ne koriste uopšte (37 odsto). I to ne bi bilo naročito interesantno da se analizom stavova ove dve grupacije ne otkriva jedna duboka, strukturna i gotovo nepremostiva podela na „dve Srbije“, temeljnija od svih onih „ideoloških“ i vrednosnih polarizacija na koje smo navikli i oko kojih se pismeniji deo Srbije deli i prepucava više od dve decenije.

Iz pitanja u pitanje – što je samo delimično dokumentovano u ovde prezentovanom draftu – pokazuje se da stavovi građana Srbije suštinski zavise od toga da li svakodnevno koriste ili ne koriste internet. To naravno ima veze sa starošću, tj. uzrastom, kao i obrazovnim nivoom populacije. Internet, razume se, pretežno koriste oni mlađi i obrazovaniji. Ali to samo po sebi nije toliko presudno koliko je to činjenica (koja, uzgred rečeno, mnogo govori o stanju medija i kvalitetu informisanja u Srbiji) da oni koji koriste internet imaju mogućnost potpunijeg, objektivnijeg i svestranijeg informisanja. I to se, zapravo, pokazuje kao ključno.

Vučićeva – kao i Dačićeva – Srbija, ne računajući funkcionere i stranačke „botove“, internet uglavnom ne koristi. A pogotovo ga ne koristi da se sa njega informiše.

S druge strane, kada bi biračko telo činili samo oni koji internet redovno koriste SNS bi bio jaka, ali ni izbliza ovako dominantna politička grupacija, niti bi Aleksandar Vučić bio ovako dominantan lider. Ali, istovremeno, upravo taj deo populacije je i najskloniji apstinenciji i za razliku od one tehnološki nepismenije naprednjačke Srbije mnogo manje raspoložen za glasanje i participaciju u političkom životu.

Vučićeva – kao i Dačićeva – Srbija, ne računajući funkcionere i stranačke „botove“, internet uglavnom ne koristi. A pogotovo ga ne koristi da se sa njega informiše. S druge strane, kada bi biračko telo činili samo oni koji internet redovno koriste SNS bi bio jaka, ali ni izbliza ovako dominantna politička grupacija, niti bi Aleksandar Vučić bio ovako dominantan lider. 

I šta bi bio zaključak-sugestija-preporuka za onog ko ima ambiciju da u doglednoj budućnosti pokuša da ugrozi Vučićevu dominaciju – ne čekajući da se SNS pocepa, da mu izumru glasači, ili Vučić umori od vlasti.

Samo su dve mogućnosti. Ili (1) da se pokloni po jedan lap-top sa internet konekcijom za svakog punoletnog i iole pismenog stanovnika Srbije. Ili (2) da se nekako motiviše i mobiliše onaj, videli smo, zamalo većinski, ali izrazito apatičan i nepoverljiv deo biračkog tela, koji je tehnološki pismen, ali slabo politički aktivan.

Pri čemu, pošteno govoreći, nije sasvim jasno koja je od ove dve realnija i verovatnija opcija.   

Srbija, 10-22. april 2015.

reprezentativni uzorak

teritorija Srbije (bez KiM)

ispitanika: 1200

Da li podržavate savez Srbije sa Rusijom?
Da	61.1 %
Ne	18.4 %
nemam stav / bez odgovora	20.5 %
Ukupno	100.0 %

 

 

Da li ste za to da Srbija razvija:
najbliže moguće odnose sa EU, pa tek onda sa Rusijom	13.6 %
najbliže moguće odnose sa Rusijom, pa tek onda sa EU	29.4 %
podjednako dobre odnose i sa Eu i sa Rusijom	46.5 %
ne znam/ nemam stav	10.5 %
Ukupno	100.0 %

 

KOMPARACIJA: Da li podržavate ulazak Srbije u EU?	novembar 2014. (vrednosti  u procentima)	dec. 2014 -jan. 2015.   (vrednosti  u procentima)	mart 2015.(vrednosti  u procentima)
Da	56.4	51.2	42.3
Ne	27.5	32.3	38.2
nemam stav / bez odgovora	16.1	16.5	19.5
Ukupno	100.0	100.0	100.0

 

Ukoliko bi uslov za ulazak u  EU bilo prihvatanje nezavisnosti Kosova, da li mislite da bi taj uslov trebalo prihvatiti?
Da	15.6 %
Ne	71.1 %
ne znam / nemam stav	13.3 %
Ukupno	100.0 %

 

 

Da li podržavate najavljenu prodaju Telekoma?
Da	19.9%
Ne	65.7%
ne znam / nemam stav	14.4%
Ukupno	100.0%

 

 

 

Da li podržavate prodaju poljoprivrednog zemljiišta strancima?
Da	12.4%
Ne	78.7%
ne znam / nemam stav	8.9%
Ukupno	100.0%

 

 

 

 

 

Da li verujete u ostvarenje projekta „Beograd na vodi“?
Da	34.3 %
Ne	46.2 %
ne znam / nemam stav	19.5 %
Ukupno	100.0

 

 

 

 

 

 

 

 

Da li verujete da će mera  smanjenja plata i penzija doneti očekivani rezultat?
Da	22.0 %
Ne	63.0 %
ne znam / nemam stav	15.0 %
Ukupno	100.0 %

 

 

 

 

 

Šta mislite o aktuelnoj  borbi protiv kriminala i korupcije?
ovo je konačno prava borba protiv kriminala i korupcije	24.6 %
ove aktivnosti služe vlastima za skretanje pažnje sa ekonomskih problema i prihvatanja nezavisnosti  Kosova	37.6 %
to je politički obračun sadašnje vlasti sa članovima i finansijerima bivše vlasti da bi zauzeli njihove pozicije	22.0 %
ne znam / nemam stav	15.8 %
Ukupno	100.0 %

  

 

Da li biste ohrabrivali svoje dete da se odseli iz zemlje, ukoliko bi za to imalo priliku?
Da	60.6 %
Ne	28.8 %
ne znam / nemam stav	10.6 %
Ukupno	100.0 %

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da li je, prema Vašem mišljenju, ova vlada u odnosu na prethodnu (do 2012.)
ista	32.1 %
bolja	34.2 %
gora	24.7 %
ne znam/bez odgovora	9.0 %
Ukupno	100.0 %

 

Ako bi se sledeće nedelje održali vanredni parlamentarni izbori, da li biste na njih izašli?
da, sigurno bih izašao	55.7%
možda / verovatno bih izašao	19.7%
ne, ne bih izašao	18.8%
ne znam/ bez odgovora	5.8%
Ukupno	100.0%

 

Ako biste (ipak) izašli na izbore, za koju stranku biste glasali?  (sa neizjašnjenima)
SNS	25.5%
DS	7.5%
SPS	6.4%
SRS	3.7%
DSS	2.9%
Dveri	2.5%
SDP	2.1%
LDP	1.4%
SDS	1.4%
LSV	1.3%
SVM	1.3%
JS	1.0%
`Dosta je bilo`	0.5%
PUPS	0.3%
NS	0.2%
ostali	2.0%
ne zna/ nema stav	40.1%
Ukupno	100.0%

 

Ako biste (ipak) izašli na izbore, za koju stranku biste glasali?  (bez neizjašnjenih)
SNS	42.4%
DS	12.5%
SPS	10.7%
SRS	6.1%
DSS	4.8%
Dveri	4.2%
SDP	3.6%
LDP	2.4%
SDS	2.4%
LSV	2.1%
SVM	2.1%
JS	1.7%
`Dosta je bilo`	0.8%
PUPS	0.6%
NS	0.3%
ostali	3.3%
Ukupno	100.0%

 

Da li mislite da postoji potreba i prostor za jednu novu političku snagu u Srbiji?
Da	40.7%
Ne	38.8%
ne znam/ nemam stav	20.5%
Ukupno	100.0%

 

	Da li podržavate ulazak Srbije u EU?
stranka	DA	NE	nemam stav	Ukupno
DS (B. Pajtić)	73.0 %	16.9 %	10.1 %	100.0 %
SNS (A. Vučić)	38.8 %	41.5 %	19.7 %	100.0 %
SRS (V. Šešelj)	6.5 %	87.0 %	6.5 %	100.0 %
DSS (S. Rašković Ivić)	10.8 %	83.8 %	5.4 %	100.0 %
SPS (I. Dačić)	38.6 %	39.8 %	21.6 %	100.0 %
LDP (Č. Jovanović)	94.1 %	0 %	5.9 %	100.0 %
SDP (R. Ljajić)	43.8 %	37.5 %	18.8 %	100.0 %
LSV (N. Čanak)	85.7 %	7.1 %	7.1 %	100.0 %
Dveri (B. Obradović)	16.7 %	80.0 %	3.3 %	100.0 %
SDS (B. Tadić)	76.5 %	23.5 %	0 %	100.0 %
Neizjašnjeni	35.2 %	39.0 %	25.7 %	100.0 %

 

Kakva su Vaša lična očekivanja u pogledu životnog standarda u narednih godinu dana?
stranka	biće bolji	ostaće isti	biće gori	ne znam/  nemam stav	Ukupno
DS (B. Pajtić)	9.0 %	38.2 %	44.9 %	7.9 %	100.0 %
SNS (A. Vučić)	45.5 %	30.2 %	17.2 %	7.1 %	100.0 %
SRS (V. Šešelj)	4.3 %	21.7 %	71.7 %	2.2 %	100.0 %
DSS (S. Rašković Ivić)	8.1 %	27.0 %	59.5 %	5.4 %	100.0 %
SPS (I. Dačić)	23.9 %	34.1 %	34.1 %	8.0 %	100.0 %
LDP (Č. Jovanović)	0 %	35.3 %	58.8 %	5.9 %	100.0 %
SDP (R. Ljajić)	18.8 %	31.3 %	43.8 %	6.3 %	100.0 %
LSV (N. Čanak)	13.3 %	46.7 %	40.0 %	0 %	100.0 %
Dveri (B. Obradović)	6.7 %	40.0 %	50.0 %	3.3 %	100.0 %
SDS (B. Tadić)	17.6 %	23.5 %	52.9%	5.9 %	100.0 %
Neizjašnjeni	13.6 %	32.6 %	42.5 %	11.3 %	100.0 %

 

Da li koristite internetikoliko često ?
stranka	svakodnevno	nekoliko puta nedeljno	ne koristim internet	Ukupno
DS (B. Pajtić)	74.2 %	11.2 %	14.6 %	100.0 %
SNS (A. Vučić)	32.3 %	15.4 %	52.3 %	100.0 %
SRS (V. Šešelj)	43.5 %	13.0 %	43.5 %	100.0 %
DSS (S. Rašković Ivić)	48.6 %	18.9 %	32.4 %	100.0 %
SPS (I. Dačić)	23.9 %	17.0 %	59.1%	100.0 %
LDP (Č. Jovanović)	82.4 %	0 %	17.6 %	100.0 %
SDP (R. Ljajić)	62.5 %	6.3 %	31.3 %	100.0 %
LSV (N. Čanak)	66.7 %	6.7 %	26.7 %	100.0 %
Dveri (B. Obradović)	60.0 %	26.7 %	13.3 %	100.0 %
SDS (B. Tadić)	70.6 %	29.4 %	0 %	100.0 %
Neizjašnjeni	53.2 %	16.1 %	30.6 %	100.0%

 

Analiza upotrebe interneta:

Zastupljenost ispitanika prema starosnoj kategoriji
Da li koristite internetikoliko često ?	do 40 god.	od 40 do 60 god.	preko 60 god.	Ukupno
svakodnevno	45.9 %	45.5 %	8.6 %	100.0%
nekoliko puta nedeljno	12.9 %	59.7 %	27.3 %	100.0%
ne koristim internet	5.3 %	36.9 %	57.8 %	100.0%

 

Kakva su Vaša lična očekivanja u pogledu životnog standarda u narednih godinu dana?
Da li koristite internet i koliko često?	biće bolji	ostaće  isti	biće gori	ne znam/  nemam stav	Ukupno
svakodnevno	21.1%	26.5%	45.5%	6.9%	100.0%
nekoliko puta nedeljno	22.3%	32.4%	41.0%	4.3%	100.0%
ne koristim internet	37.4%	21.8%	32.8%	8.0%	100.0%

 

Da li verujete da će ova mera smanjenja plata i penzija doneti očekivani rezultat?
Da li koristite internetikoliko često?	Da	Ne	ne znam/  nemam stav	Ukupno
svakodnevno	13.0%	76.6%	10.5%	100.0%
nekoliko puta nedeljno	18.7%	72.7%	8.6%	100.0%
ne koristim internet	29.6%	53.0%	17.4%	100.0%

 

Šta mislite o aktuelnoj  borbi protiv kriminala i korupcije?
Da li koristite internet i koliko često?	Ovo je konačno prava borba protiv kriminala i korupcije	Ove aktivnosti služe vlastima za skretanje pažnje sa ekonomskih problema i prihvatanja nezavisnosti  Kosova	To je politički obračun sadašnje vlasti sa članovima i finansijerima bivše vlasti da bi zauzeli njihove pozicije	ne znam/ nemam stav	Ukupno
svakodnevno	15.4%	49.0%	23.6%	12.0%	100.0%
nekoliko puta nedeljno	22.3%	36.7%	25.9%	15.1%	100.0%
ne koristim internet	36.7%	28.0%	15.8%	19.5%	100.0%

 

Koji domaći političar Vam uliva najviše poverenja? (prvih šest-sa neizjašnjenima)
Da li koristite internetikoliko često ?	Aleksandar Vučić	Ivica Dačić	Rasim Ljajić	Vojislav Šešelj	Boris Tadić	Tomislav Nikolić	ne veruje nikome/ ne zna
svakodnevno	19.2%	1.7%	3.6%	3.6%	2.7%	0.8%	50.7%
nekoliko puta nedeljno	24.5%	7.9%	0%	3.6%	4.3%	2.9%	50.4%
ne koristim internet	43.6%	6.4%	3.0%	1.1%	1.8%	2.8%	32.6%

 

Ako bi se sledeće nedelje održali vanredni parlamentarni izbori, da li biste na njih izašli?
Da li koristite internetikoliko često ?	da, sigurno bih izašao	možda / verovatno bih izašao	ne, ne bih izašao	ne znam/ bez odgovora	Ukupno
svakodnevno	46.5%	25.0%	18.9%	9.7%	100.0%
nekoliko puta nedeljno	51.8%	25.2%	18.0%	5.0%	100.0%
ne koristim internet	63.3%	15.1%	16.7%	4.8%	100.0%