Србија, март 2017. - председнички избори

За оне који су видели наше фебруарско истраживање које се односило на пензионерску популацију, ни ово мартовско, које се односи на целу популацију, неће бити велико изненађење. А и лимити су му слични. У Србији је данас све теже вршити истраживање, односно добити искрене одговоре на иоле осетљиве политичке теме. А посебно на питања која се односе на Александра Вучића. И посебно телефоном. Уосталом, покушајте да замислите анкету која би се бавила рејтингом Назарбајева у Казахстану. Да не идемо баш до Северне Кореје и Ким Џонг Уна, или на неке мало старије историјске примере и ситуације. У тоталитаризму нема избора и нема објективних јавномњењских истраживања. Србија, срећом  – још увек – није стигла до те тачке, али ипак покушајмо да замислимо неку „бабу из Бабушнице“ (или било кога, било где, збуњеног, несигурног и егзистенцијално угроженог) како непознатом позивару у телефон изјављује да је против Александра Вучића, или да је симпатизер неког медијски сатанизованог и од врха власти проказаног опозиционог кандидата?!

Значи ли то да ће исход избора бити сасвим другачији и да ове резултате који најављују апсолутну победу Вучића можемо заборавити? Нисам сигуран. Јер постоји реална опасност да ће онај ко се плаши да се искрено изјасни у анонимној анкети бити подједнако уплашен да се изјасни и на биралишту.      

Теоретски гледано, ови избори би требало да су већ решени. Владајућа кооалиција, то јест, оно што је стало иза Вучићеве кандидатуре, освојило је око 62 одсто на последњим парламентарним изборима. Опозиција је изашла у више колона, и тиме већ у старту одустала од могућности да има кандидата који, уз заједничку подршку и мобилизацију, може да освоји преко 30 одсто. Уз то, екстремно прљава кампања режимских медија и таблоида, фокусирана на главне опозиционе кандидате (а посебно острашћено и прљаво на Вука Јеремића, који је очигледно таргетиран као потенцијално најопаснији противник), додатно је за по неколико процената спустила налазе опозиционих кандидата.

Такође, потребно је уочити да у нашем налазу има готово петина испитаника (18,5 одсто) која се или још није одлучила, или не жели да каже за кога ће гласати - а чији су гласови пропорционално распоређени на све кандидате, што, разуме се, не мора да буде случај. (И тек након те математичке операције, нпр. оних Вучићевих 44,7 постаје скоро 55 одсто.) И коначно, ово истраживање је рађено управо у јеку експлозије феномена „Белог Прелетачевића“ и неизвесности око (не)прихватања његове кандидатуре, што је у последњим данима истраживања, поготово код млађих испитаника, довело до својеврсног цунамија. У овом тренутку, потпуно је неизвесно да ли ће се прошлонедељна популарност „Белог“ до дана избора истопити као грудва снега на пролећном сунцу, или можда чак и додатно ескалирати. У сваком случају, ово истраживање је базирано на претпоставци релативно скромне, или осредње излазности, од 56 одсто и испод 4 милиона изашлих гласача. Евентуална шанса за опозиционе кандидате, као и нада за одлазак избора у други круг, крије се у могућности да на изборе изађе неколико стотина хиљада, или чак пола милиона, „нових“, односно у међувремену разочараних и/или пасивизираних бирача. Што у овом тренутку не делује превише вероватно.    

Но, управо појаве попут Белог, или овај последњи одурни напад на Наташу Јеремић (као „шефа нарко картела“), који је дошао из табора СНС-а и уста Миленка Јованова, представљају оне непредвидиве факторе који у последњи час итекако могу променити ток кампање, промешати добијене бројке и преокренути расположење јавног мњења. Зато су – упркос свему и без обзира на све – сваки, па и ови предстојећи избори, ипак, колико-толико неизвесни.

Ђ.В.      

Србија, 09 –16. март 2017.

репрезентативни узорак

територија Србије (без КиМ)

испитаника 1100

ОДГОВОРИ  ИСПИТАНИКА  НА  ПИТАЊА