Желим да упутим питање председнику Републике Србије Александру Вучићу: Да ли ћете и шта ћете предузети председниче Србије да заштитите Србе на Северу Косова и Метохије, који су свакодневно на мети Куртијевог терора

Свако време има право на свој запис у историји, и то морамо поштовати. Ако су нам документи прошлости ближи, морамо бити много опрезнији да нам тесна временска дистанца не замути бистрину мисли 

Општенародна збуњеност је први утисак који стварају Француско-немачки споразум о нормализацији односа „Косова“ и Србије (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. фебруар '23) и његов охридски наставак (18. март '23). За ваљану правнополитичку оцену ових докумената, усмено прихваћених (sic!), ваља се вратити неку деценију уназад, што је довољно да се потврди непреболно разочарање у западни део међународне заједнице и међународно право (ако уопште тако шта још постоји).

Грађани вам поручују, да маса без идеје и окупљена на три сата не решава ништа. Схватите да је свака таква борба у крајњем узалудна, јер након блокаде, силом или милом, Александар Вуцић наставља да ради и да на крају спроведе зацртано на овај или онај начин!

Логично је запитати се и хоће ли митинг, контрамитинг и помињање ових трагедија у контексту избора, односно пустоши дневне политике, уз текуће медијско стрвинарење, заиста бити једини одговор српског друштва на нове, долазеће форме насиља?

Незапамћен и несхватљив злочин који се одиграо трећег маја 2023, у једној од најпрестижнијих београдских основних школа, код многих је покренуо питање како је нешто такво могуће, како НАМ се то десило?

Поред тога, правно дефектна оптужница против Трампа неће од цијелог процеса против њега направити само политичку суданију, него ће и Трампа дословно претворити у Јозефа К, лика из Кафкиног романа "Процес", који од почетка па до краја поступка није (са)знао за шта је оптужен и осуђен. Све то нам у исто вријеме говори и о поразном стању америчког друштва и нације у цјелини

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању "француско-немачког плана", како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара.

Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!

Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…