Naime, teško da se može u opšte i govoriti o bilo kakvoj neutralnosti kada je spoljno-politički kurs Srbije čini se već trasiran. Istinska neutralnost morala bi da podrazumeva i saradnju sa drugim organizacijama i ugovorima koji predstavljaju alternativu.

Naravno, nije teško samo pratiti trendove u trošenju para, teško je i vaspitavati decu progresivnim metodama, koje se uglavnom svode na to da grlite dete svaki put kada bi možda pre trebalo da ga žvajznete. To još nekako funkcioniše sa jednim, ali koja majka četvoro dece može da postigne da im sve objašnjava.

Novoizabrani 54-godišnji župan dr Bosman stekao je ne samo lokalnu, već i globalnu poznatost bukvalno preko noći! I to zahvaljući tome što je rođen u Gani, pa je javnost njegovu prirodnu boju kože promptno izjednačila sa “kožom” aktuelnog predsednika SAD, Baraka Obame.

Hrvatskim novinarima Tadić je poručio da Hrvati moraju imati perspektivu u BiH, ostvare svoja prava i zaštite interese, što će između redova može protumačiti i da ne bi imao ništa protiv formiranja trećeg entiteta, kada bi to prihvatila druga dva naroda.

I tako je još jednom, briselska birokratija pobedila zdrav razum. Kako i ne bi, kad lebom rani tolike hiljade službenika koji moraju nekako da opravdaju postojanje svojih radnih mesta. Sve je odlično zamišljeno, a i “greška u kompjuteru” je po “evropskim” standardima.

Od  svega što odslikava sadašnju političku scenu u Bosni i Hercegovini možda najznačajnije je upravo to da i u samoj Federaciji BiH , stvorenoj po odredbama Vašingtonskog sporazuma, sazreva mišljenje da bošnjačko-hrvatski entitet ne može da opstane.

Oslobađanje Jurišića predstavlja skandal bez presedana za čitavu Srbiju i srpski narod i ogroman šamar pravdi koja se selektivno primenjuje samo u slučaju optuženih Srba. Na Zapadu postoji slika po kojoj su jedine žrtve rata u Bosni samo Bošnjaci.

Mislimo svojom glavom, razgovarajmo sa prijateljima i rođacima, prosleđujmo POUZDANE informacije sa malobrojnih patriotskih i objektivnih sajtova... Pokažimo i Dvoru i Imperiji – ali i domaćim mafijašima i mutikašama – da nismo jadne budale.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Poruke mržnje nisu upućene gej populaciji i čini se da država ovaj put ne brani homoseksualce od tzv. nacionalističkih, fašističkih i klerikalnih grupa. Poruke su upućene državi, a parada je, bar tako tvrde organizatori protesta, samo povod.