понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Да ли је "издаја" постала преслаба реч
Коментар дана

Да ли је "издаја" постала преслаба реч

PDF Штампа Ел. пошта
Душан Љубоја   
среда, 05. децембар 2012.

Реч „издаја” се често употребљавала у нашој политичкој „арени“, најчешће тендециозно, као део страначких размирица. Сведоци смо тога да је у протекле две деценије та реч толико често коришћена и да је постепено губила своју праву тежину. Зашто вам све ово говорим? Као у причи о дечаку који је викао да долази вук у село, због своје разоноде, па на крају када је звер дошла нико му није веровао, тако данас та реч, излизана од лажних патриота, не може да се озбиљно употреби, чак и за чин стварне националне издаје.

А морала би бити употребљена.

Успостављена је граница са Косовом и Метохијом, постављају се царине, од стране власти која је „више народскија“ од претходне. Да је ово лаж и обична политичка демагогија, видело се 4. децембра 2012. године, када су представници те власти послали жандармерију на своје суграђане, Србе са Космета, како би их удаљили од места где је предвиђено стварање граничног прелаза. Немојте мислити да је то део контингента српске војске и полиције који, према резолуцији СБ УН 1244, има право да се врати на Космет. Њих хиљаду, тачније. Не иду да хапсе криминалце. Не, ово су Срби који иду на Србе. Где је сада демагог Ивица Дачић? Његова полиција делује против сопствене државе. Наша полиција. Одрађено је комично спиновање у медијима[1] да би се лакше прогутала пилула, која се због горчине никада ни у уста не узима.

Да ли је Јариње место где ће Срби коначно изгубити своју душу?

Радо прихватам аргумент како је то „тежак државнички чин“, ти преговори са Харадинајом и Тачијем. Питам се да ли ти људи на преговоре путују помоћу новца који су добили од трговине органима. Moжда је ова власт и доведена да уради оно што чак ни прошла није смела.

Занима ме само, као неуког малог човека, шта би нам се десило када бисмо рекли једно просто, људско: НЕ. НЕ преговорима са људима крвавих руку. НЕ граници са Косметом. Да ли би нас опет бомбардовали? Или би нам укинули визе? Да ли би поновили погром над Србима са Космета, сличан ономе из 2004. године? Да ли је сада стварно уклоњена опасност од тих нових прогона Срба са Космета? Да ли нам је због бројних уступака живот бољи, запосленост већа, институције јаче? Једно просто НЕ би нас учинило нормалном државом, која брани минимум својих националних интереса.

Да ли је могуће да је ова власт капитулантска, чак и у већој мери него прошла?

Издаја је преслаба реч за ово.


 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер