Dizni homofobija

Da Diznijevi crtani filmovi nose u sebi mnogobrojne ideološke poruke odavno je poznato i o tome su napisani čitavi tomovi. Na udaru društvene kritike Dizni se našao nebrojeno puta zbog glorifikacije kapitalizma, imperijalizma, poretka, patrijarhata, zbog produbljivanje rasnih, etničkih i polnih stereotipa. Ali sve to nije ništa prema najnovijem grehu dodatom na listu kompanije Dizni, a to je optužba da "promoviše heteroseksualnost".

Naime, dva sociologa su nedavno u časopisu "Gender & Society" objavila studiju o sadržaju Diznijevih crtanih filmova. Proučavajući crtaće, primetili su da filmovi vezu između pripadnika suprotnog pola prikazuju kao "specijalnu i magičnu"- heteroseksualna ljubav može da razbije čini, spasi Božić, izmeni zakone, zaustavi ratove, čak i (u slučaju Male Sirene) – navede osobu da promeni identitet. Zaključili da to može biti jedan od razloga zašto deca već kad stasaju za osnovnu školu smatraju heteroseksualnost za normu, dok homoseksualnost svrtavaju u nenormalne, neobične i neočekivane pojave.

Kako su autori studije zaključili, konstrukcije heteroseksualnosti u Diznijevim filmovima teže da normalizuju njen status. A ukoliko deca nauče da je heteroseksualnost normalna i poželjna, navode autori, rizik je da o homoseksualnosti neće misliti to isto. Zaključak - zbog pogubnog uticaja nametanja određenih kulturnih normi, sadržaji namenjeni deci trebalo bi, umesto da neguju „heteroseksualno okruženje“, da budu očišćeni od bilo kakve seksualnosti koja bi mogla da utiče na decu i njihovu predstavu o „normalnisti“. Znači – nema više zaljubljenih princeza, hrabrih vitezova i ostalih propagandnih scenarija zbog kojih indoktrinirani klinci izrastaju u okorele heteroseksualce sklone da homoseksualnost smatraju za ne tako „magičnu i specijalnu“.

Dakle, dok s jedne strane imamo zabrinutost kod dela javnosti i udruženja građana koji se pribojavaju da će paradiranje seksualnih manjina loše uticati na decu i njihovu predstavu o "normalnom" seksualnom opredeljenju, s druge strane imamo levičarske kvir ideologe zabrinute zbog iste stveri - kvarenja mladeži – ali ovaj put  heteroseksualnim agitovanjem Diznija. U svakom slučaju, očigledno je da bitku za dečje umove ni jedna strana ne shvata ni najmanje neozbiljno.

Pitanje je da li će „nauka“ ikada pouzdano utvrditi koje je od ova dva zla gore i opasnije. Ipak,  imajući u vidu savremene trendove, nekako se čini da je jedini izvestan rasplet onaj u kome će Dizni ubuduće morati više da poradi na „raščaravanju“ ozloglašene heteroseksualnosti i implementiranju nepravedno zapostavljene "kvir pedagogije" u svoje buduće projekte.