Dobrodošli u "Srbistan"

Najveća Turska investicija u Nišu prisutna još od 1809. godine i zove se Ćele-kula. U ovaj projekat Turci su uložili pesak, a Srbi svoje glave. 

Kolonizacija uma je termin koji se koristi u postkolonijalnim studijama i označava epistemološko nasilje koje podrazumeva mešanje spoljnog faktora u mentalnu sferu kolonizovanog subjekta. Srbija naravno nikada nije bila ničija kolonija, ali mehanizam kolonizacije uma je svejedno prisutan. Kao nekada u svojim afričkim kolonijama zapadnjački službenici koriste već oprobani metod komparacije između idealizovanog sistema vrednosti zapadne civilizacije i lokalnog (u ovom slučaju srpskog) sistema vrednosti. Zapad je simbol modernosti, napretka, tolerancije i civilizacije, dok je ovde sve permanentno loše, nasilno, patološko, nacional-fašističko – jednom rečju nedostojno Evrope, te samim tim mora biti eliminisano, promenjeno. Pun efekat kolonizacije uma nastaje onda kada kolonizovani subjekt pristane na takvu uvredljivu komparaciju. Autošovinizam i autorasizam su česta osobina onih čiji je um kolonizovan.

„Taj narod je neobrzovan, primitivan, on se ne kupa, narod je često lud manijakalan, ništa ne pamti, ne zna za koga da glasa, i kad glasa uvek glasa za pogrešnog, ne ume da čita. (…) Odvratno mi je, odvratno mi je kad vidim ovaj narod.“ (Petar Luković, Politika 30.06.2006.)

Kada bi se ovaj citat odnosio na pripadnike muslimanskog ili hrvatskog naroda njegov autor bi bio diskvalifikovan kao „četnički srbo-koljač,“ kada bi se odnosio na pripadnike jevrejskog naroda autor bi verovatno bio i izveden pred sud, međutim pošto su uvrede upućene na račun srpskog naroda onda je reč o slobodi govora.
Samoproklamovani intelektualci imaju pravo na svoje mišljenje i svakako možete da ga ignorišete ukoliko to želite. Nevolja po srpski narod leži u tome što se u kolonizaciju uma uključio i predsednik Vlade lično. U razgovoru sa omiljenim intelktualcem „evro-Srba“ Svetislavom Basarom njih dvojica su se složili da će „promena svesti Srba biti najteži posao.“ (Novi magazin 9.1.2014, br. 141)

Ko su „evro-Srbi“?. Kao primer za objašnjenje ovog pojma može nam poslužiti susedna ekološka država Crna Gora. Do 2002. godine u njoj su živeli Crnogorci (ili kako su ponosno isticali: „Srbi iz Crne Gore“), a nakon toga „Montenegrini.“ Za samo četiri godine dovoljan broj Crnogoraca doživeo je „prelom mozga“ koji ih je pretvorio u „Montenegrine“ i odvojio od Srbije. „Montenegrinizacija“ je otišla i dalje: Crnogorci su išli da se bore u rusko-japanskom ratu ‒ „Montenegrini“ su Rusiji uveli sankcije. „Montenegrinima“ je počelo da smeta sve srpsko: srpsko pismo, srpska crkva, srpski jezik i srpska trobojka. „Montenegrini“ predstavljaju paradigmu za „evro-Srbe“; i „evro-Srbima u Vojvodini takođe je zasmetala srpska trobojka pa su odlučili da je učine „nesrazmerno plavom i zvezdičavom,“ stvorivši tako relikviju kolonizacije uma. Pored ove zastave koja mene zlokobno podseća na zastavu Slobodne Države Kongo narod u Vojvodini je 15. septembra 2016. uspeo da postavi i svoju tradicionalnu zastavu, i na taj način vrati bar malo nacionalnog identiteta.

Zastava Slobodne Države Kongo

 (Slobodna Država Kongo bila je lična kolonija belgijskog kralja Leoplda II od 1885.-1908. To je bila najužasnija evropska kolonija koju su karakterisali ekstremno eksplatisanje lokalne radne snage i svirepo kažnjavanje neefikasnih i neposlušnih radnika)

„Evro-srpska“ zastava AP Vojvodine

Vladajuća nomenklatura u Srbiji neprestano stvara sliku kako Srbi ništa ne umeju i da smo, ukoliko stranaca nema, mi potpuno nemoćni. Zaneseni u svojoj liberal-progresivnoj mantri oni zaboravljaju da nam stranci neće razvijati ekonomiju jer to, prosto nije njihov posao. Jedini njihov interes je profit, u Srbiji će ostati sve dok budu mogli da ga ostvaruju. Kada ne bude profita svoje fabrike će premestiti u neku azijsku, afričku ili karipsku zemlju gde će moći da eksploatišu još jeftiniju radnu snagu.

Poslednji u nizu događaja koji služe u svrhu sprovođenja kolonizacije uma desio se pre nekoliko dana u Nišu. Predstavnici Vlade nisu propustili priliku da se pohvale dovođenjem prve velike turske investicije u Niš. Zbog prevelikog uzbuđenja su zaboravili da je najveća Turska investicija u Nišu prisutna još od 1809. godine i zove se Ćele-kula. U ovaj projekat Turci su uložili pesak, a Srbi svoje glave. Detalji nove turske „investicije“ još uvek nisu poznati ali kada uzmemo u obzir dosadašnji obrazac stranih ulaganja u Srbiji, možemo pretpostaviti da će građani Srbije i ovaj put svojim novcem kroz direktne subvencije finansirati stranog investitora. Dobrodošli u „Srbistan“!

Ćele-kula