Еволуција резолуције

Политичке архитекте из иностранства, односно креатори (архи)тектонских политичких потреса у Србији, који ће ускоро усамљено острво претворити у архипелаг од минимум седам острваца, заједно са домаћим извођачима тог удруженог подухвата (председник, позиционе и неке назови опозиционе странке) своје дело су решиле да на ползу народа серпскога украсе и резолуцијом о Сребреници. Усвајање резолуције је такође део овог удруженог подухвата. Како ова резолуција може да еволуира (или је бољи израз метастазира), неки починиоци овог блудоделанија свакако нису свесни, али их такође свакако није ни брига због тога, као што није брига ни оне који знају чему ће она да послужи, пошто знају коме они служе.

Овај удружени подухват ће житељима Србије, а посебно многогрешним Србима, као и заинтересованим странама из иностранства показати и доказати да је држава Србија, заједно са РС, учесник удруженог злочиначког подухвата, односно да су Срби криви као народ. Марти Ахтисари, архитекта и нобеловац, изрекао је исту тврдњу. На тај начин резолуција еволуира у стуб који подупире независност монструм државе Косово, што ће свакако судије МСП имати у виду приликом доношења мишљења о законитости цепања територије Србије. Такође, резолуција ће еволуирати и у аргумент којим ће поборници и креатори ове независности убеђивати државе које још нису признале независност да то учине, пошто су сироти мали хрчки који настањују ту српску покрајину били принуђени на отцепљење због геноцидне намере злих и великих Срба. Tакву намеру су Срби доказали коју годину пре управо у Сребреници, а сада и јавно признали, изгласали, и потписали. То опет значи да је резолуција документ са највећом могућом тежином пошто су га сами многогрешници усвојили. Када се призна злочин, сваком суду је лако да донесе пресуду, тим пре ако се има у виду претходно злочиначко понашање.

Еволуција резолуције ће је такође претворити у аргумент којим ће неке вечито угрожене националне мањине у Србији, да им се не би десило исто што се десило у Сребреници, захтевати нову деобу оних првобитних седам острва. Архипелаг ће на тај начин метастазирати. А острво и није неко острво без бар једне НАТО базе која ће гарантовати суверенитет тог острва... Још је боље ако базе изграде сами урођеници, као на пример Цепотину, весницу цепања Србије. Њом ће власт у Србији милодарно обележити ступање државе у тај војни савез.

Надаље, међународна заједница (поготово матичне државе тих мањина) имајући усвојену резолуцију у виду, због спречавања нових српских злочина, односно да би се спречила могућност појаве неке нове резолуције, о некој новој Сребреници у будућности, снажно ће подржати захтеве угрожених мањина. Несумњиво је да ће државотворна, каква јесте власт у Србији (председник, позиционе и неке опозиционе странке) испунити те захтеве. Уосталом ова власт и јесте државотворна зато што ствара нове државе на тлу Србије. Резолуција ће поново еволуирати у стубове носаче независности тих, нових држава.

Међутим еволуција резолуције се ту не завршава. Наиме, она такође еволуира у исту, непрекинуту нит, која све те стубове повезује.