Индустријализација Србије уместо "бала на води"

Недавно је, по ко зна који пут, актуелизована идеја о „силаску“ Београда на обале својих река. Међутим могло би се рећи да је за разлику од пређашњих сличних иницијатива овога пута ствар озбиљнија, јер су се на истом месту и са истом идејом нашли Александар Вучић и Драган Ђилас. Са једне стране ово је поново отворило причу о великој коалицији, док је са друге стране ова иницијатива отворила причу о визији развоја Србије.

Одмах да кажем, заиста сматрам да је та идеја веома добра и свакако у перспективи веома потребна, али треба ставити прст на чело и замислити се да ли је Србији баш данас неопходан један стамбено-туристичко-пословни центар у Београду?! Моје је мишљење да Србији данас није потребан овај пројекат, јер изграња „Београда на води“ у овом тренутку неће донети никакву нову вредност (сем можда естетске).

Као неко ко се бави политиком, знам да је маркетинг кључна ствар у борби за политички рејтинг, а да је политички рејтинг увод у добре изборне резултате и да је на тај начин затворен круг готово једини сигуран начин да се у Србији буде „фактор“. Међутим, као неко ко се одговорно бави политиком, сматрам да је, иако маркетишки много мање атрактивно, суштински потребније да се пре „Београда на води“ изгради нпр. неколико индустријских паркова у оним просторима Србије где је демографско пражњење најизраженије (источна и југоисточна Србија). Изградњом индустријских паркова би се повећала атрактивност ових крајева, јер би инвеститори (домаћи и страни) свакако били ради да добију потпуну инфраструктурну подршку, чиме би своје инвестиције учинили исплативијим. Са друге стране, Србија би зауставила демографско одумирање читавог једног региона чиме би учврстила своју источну границу.

Дакле, Србији су потребна нова радна места и то радна места која ће бити отворена у реалној производњи. Србији нису потребна нова места за изласке, шопинге и „градску блеју“, јер таквих места имамо на претек! Међутим, да би се отворила нова радна места у реалном сектору предуслов је остваривање политичке и друштвене стабилности што испада да је у Србији најтежа ствар, јер ваљда је много лакше бавити се аферама, подметањима и надмудривањима, него тежити договору и међусобној сарадњи. Када се и постигне неки договор, он обично значи одлазак у кафану, на сплав или у „Београд на води“.

Политика у Србији мора да престане да буде естрада, јер естрадна логика стално тражи нови хит којим ће неко одржавати свој рејтинг. Политика мора постати служење народу и његовим стварним интересима, а ова логика се врло често коси са логиком високог рејтинга. Стога, „Београд на води“ засигурно може да буде у рангу Цециног хита „Београд“, али хајде да народ навикнемо на логику „посвирај и за појас задени“.

Аутор је један од оснивача Треће Србије