Ivanović i Šešelj - dvostruki aršini u zaštiti prava i sloboda građana Srbije

Danas, mada ne znam zašto baš danas, neuobičajeno sam uznemiren. Moja država Srbija demonstrirala je očiglednu nepravdu, razliku u primeni Zakona za ostvarivanje principa ravnopravnosti među građanima, očuvanju ljudskog dostojanstva (član 19 Ustava Srbije)i prava na jednaku zakonsku zaštitu (čl. 21 i 23 istog Ustava). U nameri da zaštiti svog građanina poštujući ustavne principe, naša aktuelna vlast (čitaj država), svom snagom i na svim nivoima upravljanja, angažovala se da zaštiti prava i slobode svog građanina čije je ime Oliver Ivanović, uhapšenog pre jedva dva meseca. I to je za svaku pohvalu.

Na drugoj strani, međitim, drugi građanin iste države (Srbije), takođe „okrivljen“, čije je ime slučajno Vojislav Šešelj, koji bez ikakve presude, a kamo li pravosnažne, 11 (i podvlačim jedanaest) punih godina preživljava život u (po zlu) čuvenom haškom tribunalu, za koji Svet zna da je sve drugo, osim tribunala. Saopšteno nam je preko televizije, istina vrlo stidljivo, da je taj čovek sada i teško bolestan. Takav tretman u statusu ovog građanina pravna nauka u svojoj istoriji ne poznaje. Za tih 11 godina država Srbija je promenila tri vlasti i tri predsednika. Na žalost, zaštitnici Ustavom zagarantovanih prava, sloboda i ljudskog dostojanstva, nisu ništa, ama baš ništa, preduzeli za njegovu zaštitu, a kamo li da su pokrenuli ceo raspoloživi pravni sistem, kao što su to uradili za građanina Olivera Ivanovića. 

Za poslednja dva naša predsednika države govori se, i u zemlji i u inostranstvu, da su politički interesi razlozi da zadržavanje takvog statusa življenja Vojislava Šešelja  građanina Srbije. Za prvog predsednika, međutim, još se ne zna razlog njegove pasivnosti za zaštitu svog sunarodnika, iako se u krugovima poznatih pravnika baš on tretira kao odličan poznavalac Ustavnog prava. Našim još uvek „važećim“ Ustavom (ako ga danas iko više zarezuje i poštuje – u ugri je donošenje „novog“) svojim članovima 13, 18, 19, 31 i dr., a dodatno i javnim i glasno izgovorenim  tekstom  Zakletve (propisane članom 114 Ustava) posebno se svaki pojedini predsednik države obavezao da će „sve svoje snage posveti očuvanju... prava i sloboda svih građana Republike Srbije“, čime se apsolutno podrazumeva i građanina Vojislava Šešelja.