Mala Vanja nije tema

Juče pre podne čitao sam novine ispred uključenog televizora. Ha „pola uva“ pratio sam program, neke vesti RTS-a... Najednom, spiker poče da čita broj nekog žiro-računa na koji se može uplatiti pomoć za lečenje deteta... Na prvi pogled, jedan od onih apela koje slušamo svakodnevno, nažalost, uglavnom „na pola uva“. Međutim, prepoznao sam ime i prezime devojke za koju se pomoć skuplja. Reč je o Vanji Pilipović iz Sonte kod Sombora, devojci za koju sam, takođe „na pola uva“, pre oko mesec dana čuo da mora na hitnu operaciju, konkretno, treba joj novo srce. Čuo i zaboravio. Jer nisam ni njen blizak rođak, ni direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu, ni političar. Uostalom, u Srbiji je inflacija apela za pomoć. Svi nešto ištu, neko pomoć za lečenje, neko zaposlenje, neko pozajmicu... Ali, ni na kraj pameti mi nije palo da neko u ovoj zemlji mirno gleda kako ovo dete pred kamerama umire mesecima, prepušteno dobroj volji i humanosti anonimaca sa Fejsbuka koji pozivaju ljude da uplate priloge i anonimnih ljudi koji u redovima pred šalterima čekaju da bi od svoje sirotinje odvojili 200, 500 ili 1000 dinara za pomoć.

Gde ja to živim? Ima li ovo čudo pravo da se nazove državom? Zašto „država“ bez problema plati odštetu od 900.000 dolara jednom magarcu (napada jačeg od sebe) koga je premlatio majmun koji ima „ugledne“ roditelje, a ne može da plati operaciju detetu koje bi sutra moglo da izraste u ... ne znam koga, možda u nobelovca ili makar akademika?

Gde je Telekom, VIP, Telenor, mediji koji otvaraju SMS naloge za bogtepita kakve budalaštine, a nikom od njih nije palo na pamet da za Vanju organizuju skupljanje pomoći na ovaj, najjednostavniji i za donatore najkomforniji način. Da ne govorim o fiksnim brojevima koji se koriste za telefonsko glasanje i slične gluposti...

Juče sam očajan pokušao da „upadnem“ u komentare najuticajnijih medija kod nas tako što sam izabrao najčitanije članke u Politici, NSPM, RTS, B92, Presu i Kuriru i u komentare na njih postavim sledeće: „Osamnaestogodišnja Vanja Pilipović iz Sonte kod Sombora je u životnoj opasnosti jer joj preti prestanak rada srca, koje radi sa samo 15 odsto kapaciteta. Trenutno je u šok sobi u somborskoj bolnici. Za spas ovog deteta ne treba mnogo: dovoljno je 100.000 evra koliko košta njeno prebacivanje u neki od centara gde se rade transplantacije i stavljanje na listu primaoca. Prvo srce koje bi bilo kompatibilno bi išlo njoj.

Otvoren je žiro-račun za prikupljanje novčane pomoći, međutim, do sada je prikupljeno tek nešto više od 10 odsto novca. Pozivam NSPM i druge koji čitaju ovo da prema svojim mogućnostima doprinesu otvaranju SMS naloga (broja) za donacije u svrhu pomoći Vanji! Onaj ko bi dao neku manju sumu bi sada morao da vidi prilog na TV, da ima pri ruci olovku kako bi zapisao broj računa, zatim da ode u poštu, stane u red i uplati 100-200 dinara, što je malo, ali ako bi uplatio veliki broj građana, brzo bi se sakupilo potrebnih 100.000 evra. Jedna stvar je maltretiranje sa popunjavanjem uplatnica, a druga stvar uplata priloga iz fotelje. Pomozimo sada, nemamo mnogo vremena!“

Niko nije hteo da naruši nirvanu na svom sajtu. Mala Vanja nigde nije bila tema. Ni blizu avanturi ministra Mrke (Pres i Kurir), samoubistvu Srbije (NSPM), suđenju ubicama Pukanića (B92)... Jedini medij koji je objavio moj apel je moj blog, ali to niko ne čita.

Zbog ovoga bi trebalo povesti raspravu na temu: kome treba ovakva Srbija? I o ovome bi trebalo da razmišljaju oni kojima se patriotska prsa plave od busanja kad nas ponovo budu zvali na branik otadžbine. Ovo nije Srbija za koju sam ranjen 3. novembra 1991.