Приватни извршитељи у приватизованој држави

На почетку државничке каријере, први човек најмоћније странке декларисао се као предани борац против организованог криминала, па и оног у властитим редовима. И свој рејтинг дугује управо овим обећањима. Овај обрачун демонстриран је до сада спорадичним привођењима сарадника бивше власти. Али тековине старог режима су задржане. У систему дугих прстију, промењени су само актери. 

Јавна предузећа годинама слове за Алајбегову сламу мита, корупције и партијског плена. Законом о извршењу о обезбеђењу корупција је фактички озакоњена увођењем система приватних извршитеља.

Патент је лансиран 2012. године, када су именованим лицима поверени послови принудне наплате по основу комуналних дуговања, до тада у искључивој надлежности судова. Новопеченој класи екстрапрофитера законом се омогућују правила о наплати, коју су до тада екслузивно припадала судовима. Па уколико се поверилац, у овом случају комунално предузеће, одлучи да покрене принудну наплату, плаћа 4.000 динара по предмету. С том разликом што уместо у буџет суда ту суму сада плаћа извршитељу.

Цифру од 4.000 динара, поверилац, јавно комунално предузеће, уплаћује извршиоцу као аванс да би се покренуо поступак наплате, независно од исхода, да ли је предмет можда у застари, или је дужник незапослено лице, па у том случају наплата неспроводива, и дуг већином ненаплатив.

Криминални закон, да комунално предузеће чији је оснивач град, односно држава, од готовог прави вересију, донет је 2012. године, у време бивше политичке клике, на челу са тадашњом министарском правде. Приватним извршитељима дат је монопол у принудној наплати потраживања комуналних предузећа: ЈКП “Инфостан”, “ЕПС Снабдевање” , ЈКП “Водовод и канализација”, “Србијагас”, “Телеком”. .. Колико ће на име аванса инкасирати извршитељ, зависи од броја дужничких предмета. Тако се може наслутити колико је средстава на овај начин исцрпљено рецимо из ЈКП “Инфостан”, које ја само током прошле године, према писању штампе извршитељима уступило 60 000 предмета.

Пљачки серијских размера допринела је и одредница по којој је поверилац независтан у избору приватног извршитеља. Па су партије на власти, односно ЈК предузећа, за деобу плена имале, свака “свог” извршитеља. Тако се као врх леденог брега наводи пример београдског ЈКП “Елетродистрибуција”, које је приватној извршитељки Исидори Ранковић поверило 17. 000 предмета. Вишемилионски износи на рачунима ове извршитељке наводно су заинтригирали Специјално тужилаштво за организовани криминал, које ће према штурим најавама у београдској “Електродисрибуцији” започети истрагу.

Члан Адвоктске коморе Србије, Владимир Гајић објашњава да је Исидори Ранковић дат аванс од 79.560.000 динара, односно 690 000 евра, за 17 000 предмета, које не може да обради ни за десет година.

- Од тих седамнаест хиљада 15.000 предмета ће застарити. Али повериоцу није важан исход, да ли је предмет наплатив. Већ да извршитељ део плена задржи, а остало трансферише у приватне џепове и партијску касу, онима који су му тај посао дали, каже Гајић.

По овом моделу, у корист страначких фондова и послушних појединаца, исисавају се вишемилионске цифре и пустоше десетине јавних предузећа у Србији.

Изменама криминалног Закона о извршењу и обезбеђењу могло се стати на пут исисивање пара из комуналних фирми чији је оснивач град односно држава. Уместо демонтаже система, међутим, доласком нове политичке елите, извршена је само промена актера.

- Исидора Ранковић је супруга Вука Ранковић, подобног адвоката који је суспендован из адвокатуре, због кршења забране рада за време штрајка. Вук Ранковић, (иначе положио нотарски испит), јесте пасторак адвоката Драгише Вукашиновића, који је такође у поступку суспензије пред органима адвокатске коморе, јер је кршио одлуку о забрани рада. Драгиша Вукашиновић иначе је супруг Наталије Вукашиновић, заменика Вишег јавног тужиоца у Београду, и таст шефа кабинета министра полиције Ивана Ристића. У том породичном кругу су сви актери у српском правосуђу: адвокати, тужилаштво и полиција. То је незапамћени скандал, закључује адв. Владимир Гајић.

У медијима се илуструје случај новосадског извршитеља Вујадин Масникоса, који је од тамошњих јавних предузећа добио скоро 30.000 предмета. На тај начин је, каже се, инкасирао преко стотине милиона динара, односно више од милион евра. Променом градске власти и доласком СНС-а на чело Новог Сада, јавна предузећа су преусмерила предмете на “свог” извршитеља Милана Узелца, који је добио чак 40.000 предмета. Каже се да су бивши и садашњи миљеник власти, највише предмета добили од “Србијагаса”.

Извршитељи, осим авансног плаћања за посао по предмету, као и трошкова спровођења, имају и награду за успешно окончање извршења, што по правилнику Министарства правде пада на терет дужника. Награде и трошкови извршитеља, увелико могу надмашити и вредност основног потраживања. То је она друга, рањивија страна приче, где су жртве легализоване пљачке, грађани који састављају крај с крајем, пензионери, и социјално угрожене породице.

О скидању коже, под палицом закона, илуструје прича новосађанке Наде Дебић, којој су извршитељи због дуга “Информатици” у износу од 26 динара, од плате “скинули” 19.000 динара. На име камате, судских трошкова и осталих намета, пљачка је извшена без најаве, икаквог упозорења.

Познато је иначе да су у измиривању комуналних обавеза у Србији, најревноснији пензионери. Према подацима међутим којима располаже Фонд ПИО, на територији Србије, од почетка године до данас, Фонду је достављено 33.000 извршитељских закључака извршења. Више од половине овог броја лица којима су скинута средства са рачуна, су пензионери из Београда.

Јасно да у овом трансферу великих бројева извршитељ сигурно добија. Што се владајуће странке тиче, због познате и истрајне реторике, режим још увек успева да држи рејтинг с почетка мандата. Питање је само колико ће их још служити почетничка срећа?