Projekat „Jadar“ - između zakona, rizika i koristi

 Projekat „Jadar“ strane kompanije „Rio Tinto”, sa jedne strane se predstavlja kao izuzetna prilika za finansijsku korist države, a sa druge kao potencijalno opasan po životnu sredinu i građane Republike Srbije. Zastupnici projekta „Jadar“ više ne vide zakonsku prepreku za realizaciju istog i samim tim smatraju da je to dovoljno, jer je u pitanju velika finansijska korist. Protivnici, pak, projekta „Jadar“ smatraju, i u pravu su, da strane zemlje i strane kompanije nemaju interes da stave životnu sredinu i građane Republike Srbije ispred svojih interesa i interesa svojih kompanija. Na kraju krajeva i sami zastupnici projekta „Jadar“ vide i predstavljaju ovaj projekat isključivo kao priliku za finansijsku korist, a ne kao ekološki koristan projekat.

No, važno je naglasiti da je projekat „Jadar“ isključivo unutrašnje pitanje Države Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 97. tački 9. kaže da: Država Srbija uređuje i obezbeđuje: održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.

Dve godine kasnije ista Vlada dostavlja svoj zakon Ustavnom sudu na procenu ustavnosti toga zakona. Time je Vlada Republike Srbije svela pitanje projekta „Jadar“ samo na to da li neka strana kompanija ima pravo da sprovede svoj projekat u republici Srbiji.

Vlada Republike Srbije je 2022. godine donela odluku da donese zakon protiv projekta „Jadar“, jer niko u Srbiji ne može da garantuje dovoljan stepen sigurnosti tokom samog projekta, a još manje može da predvidi kakve će posledice ovaj projekat imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dve godine kasnije ista Vlada dostavlja svoj zakon Ustavnom sudu na procenu ustavnosti toga zakona. Time je Vlada Republike Srbije svela pitanje projekta „Jadar“ samo na to da li neka strana kompanija ima pravo da sprovede svoj projekat u republici Srbiji.  Ustavni sud je doneo odluku da je takav zakon neustavan, ali ne zato što je projekat bezopasan, ili zato što Država Srbija vlada tehnologijom kojom može da garantuje bezbednost životne sredine i svojih građana, već samo zato što je Vlada prekoračila svoja ustavna ovlašćenja. Kompanija „Rio Tinto” je pozdravila odluku Ustavnog suda i tvrdi da će, ukoliko se krene sa projektom „Jadar“ sve biti činjeno po najvišim standardima Evropske Unije.

Dakle, ne Država Srbija, već strana kompanija “Rio Tinto” garantuje, ali ne bezbednost životne sredine i građana Srbije, već samo to da će projekat biti po „najvišim standardima Evropske unije“. Naravno, tako neodređene formulacije u najmanju ruku daju povod za zabrinutost

Dakle, ne Država Srbija, već strana kompanija “Rio Tinto” garantuje, ali ne bezbednost životne sredine i građana Srbije, već samo to da će projekat biti po „najvišim standardima Evropske unije“. Naravno, tako neodređene formulacije u najmanju ruku daju povod za zabrinutost.

Ali, pitanje nije po kojim standardima će neka kompanija pristupiti projektu „Jadar“, već ko treba da bude odgovoran za  sistem zaštite i unapređenja životne sredine i zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta..., proizvodnju... radioaktivnih i drugih opasnih materija? Prema Ustavu Republike Srbije, to mora da garantuje Država Srbija i niko drugi. Zašto? Zato što niko ne može bolje da zaštiti državne interese i interese građana Republike Srbije nego što to mora da može sama Država.

Ako, pak, Država Srbija trenutno nema tehološki kapacitet da preuzme ustavnu odgovornost za projekat „Jadar“, već projekat mora da ustupi i u potpunosti poveri stranoj kompaniji i sve umotava u „najviše standarde Evropske unije“, onda je jasno da je pomenuti projekat nasilan, a samim tim i protivzakonit

Dakle, osnovno pitanje za Skupštinu Republike Srbije i za Ustavni sud nije da li neka kompanija ima pravo da svoj projekat sprovede u delo u Srbiji, kao što je Vlada napravila grešku koju je pronašao Ustavni sud, već ko po Ustavu mora da garantuje zaštitu životne sredine? Da li Država Srbija danas ima tehnološki kapacitet da garantuje očuvanje životne sredine i zdravog okruženja svojim građanima tokom sprovođenja projekta „Jadar“ koji podrazumeva veoma specifične i do sada nedovoljno ispitane tehnologije?

Ako je odgovor da Država Srbija ima tehnološki kapacitet da preuzme ustavnu odgovornost za projekat „Jadar“, to bi onda značilo da Državi Srbiji nije potreban toliko veliki upliv neke strane kompanije za realizaciju istog. Država bi u tom slučaju trebalo da može da ubire mnogo veću korist iz projekta umesto samo preskromnih 1% profita koji joj nudi kompanija „Rio Tinto”.

Ako, pak, Država Srbija trenutno nema tehološki kapacitet da preuzme ustavnu odgovornost za projekat „Jadar“, već projekat mora da ustupi i u potpunosti poveri stranoj kompaniji i sve umotava u „najviše standarde Evropske unije“, onda je jasno da je pomenuti projekat nasilan, a samim tim i protivzakonit. 

(Autor je sveštenik SPC)