Prvi april, dan kada smo od njih napravili patriote

U kasnim satima u nedelju naš stalni saradnik je dobio supertajni zadatak da napiše lažnu vest za 1. april, a koja bi, naravno, morala da ima veze sa tematikom i profilom našeg sajta. Osnovna ideja je bila, zapravo, vrlo jednostavna - pošto je Srbija odavno postala neozbiljna država koja pokušava sopstvenoj javnosti da se pokaže kao ozbiljna, da biste napravili efektnu šalu morate da napravite lažnu vest o tome kako bi izgledalo da je Srbija zaista ozbiljna država. (Zamislite kako biste, recimo, reagovali na naslov „Vučić se založio za priznavanje realnosti“, ili „Zbog članstva u EU priznaćemo nezavisnost Kosova“. Priznaćete da bi to definitivno bilo dosta bliže istini i našoj sumornoj stvarnosti nego vest koju ste mogli da pročitate juče.)

Elem, nakon što je urađen „kostur“ ove prvoaprilske vesti, usledilo je dodatno sređivanje kako bi ista zvučala što ozbiljnije i autentičnije. Početna namera je bila da se posle pažljivog čitanja ipak vidi da je vest lažna, ali je prevagnuo stav da bi bilo bolje da se uradi nešto u šta bi, barem u prvi mah, moglo da se poveruje, upravo da bi se proizveo efekat koji i jeste izazvan, a to je da se pokaže današnje duhovno stanje „u Srbalja“. Konačno, u ponedeljak 1. aprila, vest je puštena oko pola 11 pre podne na sajtu, prvo kao obična hronika, a potom i kao Foto-vest.

Naravno, od prvog minuta su krenule salve komentara, od kojih je ipak najveći broj prozreo šalu, ali je bilo dosta i onih koji su poverovali u „nagli zaokret“ koji je prvi potpredsednik Vlade napravio u vezi kosovskog pitanja. Nekoliko portala je takođe poverovalo u autentičnost vesti (najveći osmeh nam je izazvao sajt „Srbin-info“, odavno poznat po preuzimanju svega i svačega sa NSPM-a), a redakcijski telefon se usijao od poziva ljudi koji su želeli da čuju da li je vest tačna.

Ipak, ubrzo su počeli da pristižu i komentari koji nisu na pozitivan način ocenili ovu našu malu diverziju, govoreći nam da nam je šala poprilično „neslana“ ili „da nije u redu šaliti se sa ozbiljnim stvarima“. To je bilo napisano u takvim tonovima kao da smo, u najmanju ruku, mi ti koji su odgovorni za sadašnju politiku aktuelne garniture na vlasti čiji se pravac delovanja više uklapa u opis „neslane šale“ (setite se parola koje su upućivali pre i posle izbora). Tu se još jednom pokazalo da nikada ne mogu biti zadovoljni svi u isto vreme jer, kada su naši autori ozbiljni zamera se da smo „dosadni“, da „uvek ponavljamo istu priču koju više niko ne želi da sluša“, a kada se, kao u ovoj prilici, malo našalimo, i to ne na račun Srba na Kosovu ili samog kosovskog problema, već na račun onih koji su najodgovorniji za sadašnje stanje, onda nam se prebacuje da smo „neozbiljni“.

Naša namera nije bila da lažnom vešću nasamarimo one od vas koji su iskrene patriote i verni posetioci našeg portala, već da ukažemo na to koliko svi mi žudimo za tim da neko konačno, sa čvrstom i odlučnom namerom, napravi zaokret u srpskoj politici. I to činimo svakodnevno, kako svojim ozbiljnim analizama, tako i ovakvim satiričnim diverzijama, poput jučerašnje.

Najdraži su nam, stoga, bili komentari onih koji su poručivali „da su za trenutak osetili ponos“, jer su pokazali da smo svoju inicijalnu nameru i ispunili. Na taj način smo pokazali da i pored naše sive i sumorne svakodnevnice, koja gotovo da nikada nije bila gora po slobodno mišljenje u Srbiji, mnogi od nas još uvek gaje makar tračak nade da bi takva vest jednog dana mogla postati i stvarnost. Mi smo na taj, istina, pomalo nestašan način, ipak uspeli da prodrmamo i probudimo najveći broj naših čitalaca iz apatije u koju ih nije uvela uređivačka politika NSPM-a, već politika srpske političke elite, koja eto, traje već dosta dugo vremena, uz povremenu personalnu promenu njenih nosilaca.

Još jednom se izvinjavamo svima onima koje smo nehotice povredili. No, i pored tih „neželjenih efekata“, i dalje verujemo da smo onim što smo izveli 1. aprila ipak učinili jednu pozitivnu stvar. Mislimo da smo na taj način, s jedne strane, pokazali ljudima iz vlasti šta zaista želi narod države koju oni vode, i to u danima koji će najverovatnije biti presudni za politički pravac kojim će se Srbija kretati za jedan duži vremenski period. S druge strane, mislimo i da smo pokazali i da nas ova dugotrajna apatija i depresija, još uvek nije u potpunosti savladala, te da se, u najvećem broju, nismo odrekli našeg prepoznatljivog nacionalnog ponosa, dostojanstva i borbenog duha, čim smo bili – tu mislimo na čitaoce i komentatore – spremni da u tolikom broju podržimo jedan takav potez ukoliko bi se zaista desio.

Što se tiče samog prvog potpredsednika Vlade, koji je bio i glavna meta naše lažne vesti (a koga, čini se, više niko ne sme ni „popreko da pogleda“), ukoliko svojom aktivnošću narednih dana ili meseci našu vest učini autentičnom, budite uvereni da ćemo biti prvi koji će to pozdraviti. Na žalost, posle svega što smo videli u zadnje vreme, malo je verovatno da će se tako nešto zaista i desiti. Ali ćemo se mi, u svakom slučaju, boriti i zalagati da tako bude.