Србија у талачкој кризи или бакљама против отмичара

Ко год је јуче био шокиран призорима из Народне скупштине треба да зна да, нажалост, овако изгледају последњи дани сваке аутократске власти - дим, сузе, бука и песничење. Није лепо, да ли је морало овако?

Изгледа да јесте.

Противно укусу сваког нормалног човека (а они су доминантна већина у Србији, не дозволите да вас увере у супротно), који, природно, не жели да гледа како се његови политички представници сукобљавају против-пожарним апаратима на месту на којем му држава кроји капу. Овде је, међутим, проблем што је држава окупирана од стране малобројних припадника групе која свакодневно крши законе како би стицала лично богатство и акумулирала моћ над животима нормалних људи.

То се зове аутократија, олигархија, а најбоље банда.

То је, уједно, и оно на шта се Српска напредна странка свела данас.

Да није гротескна и друштвено погубна, њихова спремност да трпе увреде и понижавања од људи који им поручују да, просто, не желе ништа да деле са њима, а посебно не државу (у смислу управљања државним апаратом, не територију) – била би ми забавна

Да није гротескна и друштвено погубна, њихова спремност да трпе увреде и понижавања од људи који им поручују да, просто, не желе ништа да деле са њима, а посебно не државу (у смислу управљања државним апаратом, не територију) – била би ми забавна. Није ми, зато, забавно да гледам како градоначелника Краљева народ јури од села до села (последња станица Милочај) и гађа га јајима, директно у главу, на шта он одговара промотивним снимцима окупљања симпатизера СНС који изгледају као талачки видеи, а имају и исту сврху – да покажу да је отети жив и здрав. Кад кажем отети – мислим на грађане, не на беспризорног Терзића. Такав талачки хепенинг најавио је и врховни поглавар те групације, председник ове државе, када је најавио „контрареволуцију“ у Београду, пред окупљање студената 15. марта. Тако нешто може да уради само човек који више не влада собом.

То је, јасно је, и њихова последња линија одбране – живи штити од људи које су отели, уценили, економски везали за своје коруптивне брлоге, испрепадали, дрогирали малоумним медијима које издржавају само у ту сврху.

Али, људи, битно је да знате: та банда која вас држи заточене не броји више од неколико десетина криминалаца.

Да, они су богати и за себе су ангажовали фаланге које туку штанглама, ломе вилице, газе аутомобилима, а једном су човеку, на једном месту, пре неколико година, пуцали у леђа (а што ће утврдити истрага кад се једном деси). Да, они имају блиндиране џипове, приватне авио- компаније, крими-пријатеље на егзотичним дестинацијама, прислушне уређаје и апарат голе силе.

Ипак, вас је више.

Сећате ли се слободе? То је онај осећај кад поносно шеташ улицом, знајући да никоме ништа не дугујеш и да можеш комотно да кажеш, мислиш, читаш и слушаш, купиш и продаш шта хоћеш, волиш кога хоћеш…

Они су снажно мотивисани: милиони евра које су украли од вас сада се, у последњим данима власти, морају некако сачувати, јер никоме није у интересу да их троши у затвору.

Ви, ипак, имате јачи мотив: голи живот и будућност за своју децу. Нема већег мотива од тога.

И слободу. Сећате ли се слободе? То је онај осећај кад поносно шеташ улицом, знајући да никоме ништа не дугујеш и да можеш комотно да кажеш, мислиш, читаш и слушаш, купиш и продаш шта хоћеш, волиш кога хоћеш…Нема јаче дроге од слободе, чули сте то и од студената када су се, на путу за Ниш, срели са аутобусима отетих грађана који су се упутили ка неком председниковом митингу.

Несрећни возач тог покретног казамата питао је једног од њих „Чиме се дрогирате ви?“, студент му је одговорио: „Слободом“. И то је суштина, узалуд вам ове тужне карикатуре поручују нешто друго из кухиње израелских спин-доктора.

Слобода, шефе, то не можеш да купиш.

(Нова.рс)