Судија Линч и његово право

Веома сам знатижељан да упознам особу која пише саопштења за МУП. Наиме, дан-два после бисера са“црвеним камењем“ (које заиста постоји, али је остатак неког модног догађања и није у вези са геј-парадом), иста персона (а верујем да је иста, јер је иста и тежина доказа који су приказани јавности, баш као и логика која је употребљена), обавестила је медије да су у стану једног од ухапшених нађени „дуксеви са фантомкама“, што значи да су фантомке биле пришивене на дуксеве, иначе би у супротном саоштење гласило да су пронађене фантомке и дуксеви. Али, да је саопштено да су пронађене само фантомке, ваљда не би деловало довољно убедљиво и застрaшујуће.

Из овог саопштења може се закључити да су ухапшени поново доказали своју довитљивост и проналазаштво, јер су, поред тога што су фарбали камење,у свом злочиначком науму пришивали и фантомке на дуксеве, тако се припремајући за рушење демократског поретка у Србији и српске „социјално одговорне Владе“. Тим саопштењем такође су позвани савесни грађани да обрате пажњу на српске терористе, који се лако могу препознати по томе што су обучени у дуксеве са пришивеним фантомкама, а у рукама држе црвено камење. Они најподмуклији камење држе скривено у џеповима, заједно са шиваћим прибором којим ће пришити фантомке на дуксеве непосредно пред терористички акт.

И док се неупућенима чини да је ова (ре)акција власти хистЕУрична, она је припремана пажљиво. Забрана патриотских организација се помињала још пре неколико месеци, када је усвајан "Чанков закон", али јавност још није била довољно припремљена, јер нису били пронађени крунски докази попут црвеног камења и дуксева са пришивеним фантомкама. Због тога је власт у Србији обилазила око овог проблема као мачак око вруће каше, односно, у савременијој формулацији, као Шутановац око НАТО-а.

Приликом протеста против доласка Џозефа Бајдена (мај месец), питао сам једног од инспектора у цивилу, кога сам раније знао из виђења, са догађања на које сам ја одлазио због патриотизма, а он због службе, да ли ће забранити и параду хомосексуалаца, као што су забранили и наш протест. "Забранићемо, јер постоји високи безбедоносни ризик", одговорио је. Такође ми је рекао да са "1389" никада нису имали проблеме. Значи, власт у Србији је још пре четири месеца донела одлуку да забрани "Поворку поноса", а у међувремену је "1389" oд непроблематичне организације постала српка Ал-каида. Чекао се само прави тренутак да се убију две муве једним ударцем – ликвидација патриотских организација и излазак из неугодне позиције, пошто су организатори "Поворке поноса" захтевали да им се у дефилеу придруже министри и председник. Учинили би то прозвани и позвани без оклевања, само да нису проценили да би им тај потез много више однео него донео гласова на следећим изборима.

А опет, све је ово само део операције демократских ослободилаца, да се Србија ослободи и демократије и слободе. Синхронизовано се одвија и покоравање медија. У вези са тим, јавност са правом очекује да агилни и предузимљиви Томо Зорић све медије који су објавили вести о црвеном камењу и фантомкама са дуксевима потпраши новоусвојеним казнама, с обзиром на то да су пренели неистине, као и да у име оштећених, односно припадника "Образа" и "1389", али и по службеној дужности, поднесе кривичну пријаву против одговорних лица у МУП због ширења лажних вести.

Дивљем Западу је био довољан један судија Линч. У демократској Србији никада их није доста. Ето петог и најважнијег стуба који подупире и на који се ослања власт у Србији: преки судови заседају и пресуде се изричу. Стрељања (за сада) неће бити, јер су социјално одговорним и демократским властима у Србији људи најбитнији. Стрељачки водови пуцају (за сада) саопштењима, обавештењима, интервјуима и пресудама.