Ustavni sud treba da razreši postizbornu krizu

Zapaljiva posleizborna atmosfera zbog dileme ko je dosegnuo cenzus (5% glasova od izašlih birača) ponovo nas vraća na tužno suštinsko pitanje: mogu li se u Srbiji organizovati pošteni, na zakonu zasnovani izbori? Da se ne vraćamo daleko, u uzastopne pobede SPS-a devedesetih ili DOS-ovu petooktobarsku izbornu „pobedu“, dovoljno je i prisećanje na izbore 2012. godine. Tada su, uz niz drugih izbornih nezakonitosti, falsifikovani zapisnici o izborima, bacani džakovi sa glasačkim listićima...da bi na kraju bilo obećano da će biti „dokazna izborna krađa“. Ali, kako tad tako i sad.

Da li nam se „nedokazana izborna krađa“ vraća kao bumerang na ovim izborima? Ponovo se selektivno utvrđuju nezakonitosti, iznova broje glasovi, protivi ponavljanju izbora na nekim biračkim mestima, sve uz žarenje političke atmosfere.

Politički može da se odluči na bilo koji način – da se proglase rezultati sa 98 ili 99 posto prebrojanih glasova ili da se priznaju neki naknadno utvrđeni rezultati. Ali po pravu može biti samo jedan put. O njemu se stara Republička izborna komisija (za izbore narodnih poslanika) i, potom, Upravni sud. Ali da bi RIK uopšte mogla da očuva zakonitost izbora pošteno moraju da rade birački odbori (preko 8000) koji broje glasove, političke stranke, kandidati i svi birači. Iznova se pokazuje da su to u Srbiji veoma teški zahtevi.

Pravni put kroz upravo nastalu izbornu konfuziju izgleda otprilike ovako. Učesnik na izborima može da podnese prigovor ukoliko smatra da je povređeno izborno pravo. Rok je samo 24 sata od uočene povrede, donete odluke ili propusta i RIK o tome odlučuje u roku od 48 sati. Okoliko ne donese odluku u tom roku prigovor se smatra usvojenim i poništiće se odluka ili nezakonita radnja (izbori će se ponoviti na tom biračkom mestu). Protiv prvostepene odluke RIK-a može se podneti žalba Upravnom sudu. Rok za žalbu je takođe kratak – 24 sata od prijema rešenja RIK-a. Upravni sud će u kratkom roku (48 sati od prijema žalbe) doneti konačnu odluku o prigovoru. Na nju nema ulaganja pravnog leka.

Aktuelna situacija je takva da je RIK dozvolila zainteresovanim političkim strankama uvid u izborni materijal (to podrazumeva otvaranje zapečaćenih izbornih vreća, brojanje i drugu kontrolu glasačkih listića) a istekao je rok za podnošenje prigovora.

To znači da posledice uvida u izborni materijal mogu biti političke – takve da stranke, po završenom uvidu, priznaju ili ospore rezultate. Time izbori dobijaju legitimitet  - priznaju se,  ili gube na legitimitetu ako neki učesnici ne priznaju rezultate izbora. To je bez konkretnih pravnih posledica s obzirom na to da su prošli rokovi za pravne radnje (ulaganje prigovora i žalbi). Mogle bi se, eventualno, podneti krivične prijave za krivična dela protiv izbornog prava, ali po završetku krivičnog postupka to ne bi imalo uticaj na konačnost izbornog rezultata, verifikaciju poslaničkih mandata i konstituisanje Narodne skupštine, već bi se svelo na krivičnu sankciju konkretnom licu (licima). 

Ipak, možda postoji pravna zaštita. U slučaju da se, nakon uvida, predstavnici stranaka uvere da postoji nezakonitost odnosno povreda biračkog prava, jedino što bi mogli jeste da se obrate Ustavnom sudu. „Ustavni sud odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova“.

Za ove izborne sporove jeste nadležan sud – Upravni sud, ali je do saznanja o povredi prava došlo nakon proteka rokova za podnošenje pravnog sredstva. Po zakonu je za rešavanje izbornog spora nadležan Upravni sud, ali je protekom roka za prigovor prestala njegova nadležnost u konkretnom slučaju. Praktično, povreda izbornog prava bi tako ostala bez sudske zaštite.

Ostaje tako jedino Ustavni sud koji „štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode“ sa čime su izborni proces i biračko pravo najtešnje vezani. S toga bi Ustavni sud kao najviši državni organ koji čuva osnovne ustavne vrednosti i prava bio vlastan da uspostavi svoju nadležnost i konačno odluči o konkretnom izbornom sporu. Ovo bi mogao u slučaju da je zbog obima povreda izbornog prava ugrožena ustavnost i zakonitost, odnosno ako su u većoj meri povređena osnovna prava građana.

Svojim vrhovnim autoritetom Ustavni sud bi tako potvrdio legitimitet izbornog rezultata ili, pak, vratio izborni spor na pravni put ispravljanjem utvrđenih povreda izbornog prava.